U novenbru 2002. godine na Samitu u Pragu, Severnoatlanski savez je uputio pozive na pristupanje Bugarskoj, Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Rumuniji, Slova\u010dkoj i Sloveniji. 29. marta 2004. godine Rumunija je i zvani\u010dno pristupila Severnoatlanskom savezu, posle podno\u0161enja ratifikacionih dokumenata Ameri\u010dkom stejt departmentu. Pored tada\u0161njeg predsednika SAD D\u017eord\u017ea Bu\u0161a u dru\u0161tvu premijera sedam nacija bio je i predsednik vlade Rumunije Adrijan Nastase. ,,Kada je osnovan Severnoatlanski savez narodi ovih sedam dr\u017eava bili su zato\u010denici jedne imperije.<\/p>\n
Upoznali su te\u0161ku tiraniju, borili su se za nezavisnost i hrabro\u0161\u0107u i dosledno\u0161\u0107u izborili su se za slobodu“, naglasio je D\u017eord\u017e Bu\u0161 u tom istorijskom danu za Rumunuju. Tada\u0161nji predsednik SAD naglasio je da je centralna misija NATO-a odbrana njenih \u010dlanova od svake agresije. Nedavno je zamenik generalnog sekretara Severnoatlanskog saveza Mir\u017ea D\u017eoana rumunskoj zajednici u Va\u0161ingtonu govorio o inicijativama Bukure\u0161ta za pristupanje ovoj organizaciji sa napomenom da posle odbijanja NATO da primi Rumuniju 1997. godine, u svojstvu mladog ambasadora u SAD pokrenuo ideju o postizanju Strate\u0161kog partnerstva sa SAD. Partnerstvo koje je konstantno razvijalo bilateralni odnos sa najja\u010dim saveznikom Severnoatlanskog saveza.<\/p>\n
Nakon 7 godina napora, hrabrosti i doslednosti rumunske nacije, Rumunija je zvani\u010dno primljena u NATO. Pored Strate\u0161kog partnerstva sa SAD, postignutim za vreme predsednika Emila Konstantineskua (1996-2000), saradnja Rumunije sa NATO-om u vreme rata u biv\u0161oj Jugoslaviji smatra se va\u017enom etapom politi\u010dkog procesa pristupanja Severnoatlanskom savezu, glavnom garantu bezbednosti zemlje. Svojstvo \u010dlanice Severnoatlanskog saveza na isto\u010dnoj granici vojnog bloka pretvorilo je Rumuniju u va\u017enog saveznika ostalih \u010dlanica. Severnoatlanski savez je izabrao Rumuniju za doma\u0107ina \u010detiri svoje va\u017ene strukture, od kojih su tri komandne. U naselju Deveselu, na jugu zemlje, SAD su postavile ameri\u010dki antiraketni \u0161tit koji je kasnije integrisan sa stitiom NATO.<\/p>\n
Na vojnu agresiju Rusije na Ukrajinu NATO je reagovalo osnivanjem borbene grupe u Rumuniji. Severnoatlanski savez je doneo i odluku da se pro\u0161iri vojna vazduhoplovna baza Mihaj Kogalni\u010danu, bazu koju je ameri\u010dka vojska intenzivno koristila za vreme misija u Avganistanu. Ova baza posta\u0107e najve\u0107a baza ove vojno-politi\u010dke organizacije u Evropi i mo\u017ee da primi 10 000 vojnika sa porodicama. U novom geopoliti\u010dkom kontekstu, razvijanje baze ja\u010da isto\u010dni bok NATO. Trenutno u Rumuniji je rasporedjeno oko 5000 savezni\u010dkih vojnika.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U novenbru 2002. godine na Samitu u Pragu, Severnoatlanski savez je uputio pozive na pristupanje Bugarskoj, Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Rumuniji, Slova\u010dkoj i Sloveniji. 29. marta 2004. godine Rumunija je i zvani\u010dno pristupila Severnoatlanskom savezu, posle podno\u0161enja ratifikacionih dokumenata Ameri\u010dkom stejt departmentu. Pored tada\u0161njeg predsednika SAD D\u017eord\u017ea Bu\u0161a u dru\u0161tvu premijera sedam nacija bio je i […]<\/p>\n","protected":false},"author":17,"featured_media":720331,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[139553],"tags":[],"coauthors":[115863],"class_list":["post-720471","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti-sr"],"acf":[],"yoast_head":"\n