Od Balti\u010dkog do Crnog mora, preko Atlantika i Jadrana, NATO je ujedinjeniji i sposobniji nego ikada, rekao je danas ameri\u010dki dr\u017eavni sekretar Antoni Blinken u poruci povodom 20. godi\u0161njice najvec\u0301eg talasa pro\u0161irenja u istoriji Alijanse. On u ime Sjedinjenih Ameir\u010dkih Dr\u017eava, prema poruci koju je objavio Stejt department, \u010destita Bugarskoj, Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Rumuniji, Slova\u010dkoj i Sloveniji povodom 20. godi\u0161njice pristupanja NATO-u. Rumunski predsednik Klaus Johanis je tako\u0111e preneo da c\u0301e Rumunija ostati duboko uklju\u010dena u proces trajne adaptacije NATO-a, kako bi Alijansa postala ja\u010da, otpornija i bolje pripremljena za buduc\u0301nost. Za 20 godina \u010dlanstva u NATO-u, Rumunija je postala va\u017ean stub i u\u010dvrstila svoju poziciju unutar alijanse, po\u0161tujuc\u0301i svoje bezbednosne obaveze u oblasti Crnog mora, rekao je premijer Mar\u010del \u010colaku. NATO je osnovan 1949. godine, bezbednosni savez izme\u0111u Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, Kanade i 10 zapadnoevropskih zemalja. \u0160vedska je poslednja u\u0161la u NATO, upravo ove godine. Trenutno postoje 32 dr\u017eave \u010dlanice.<\/p>\n
Rumunija i njen sused Bugarska ulaze od 31. marta u evropsku zonu slobodnog kretanja \u0160engen sa vazdu\u0161nim i morskim granicama. To uklju\u010duje ukidanje kontrola za verifikaciju dokumenata. U Rumuniji c\u0301e slu\u017ebenici grani\u010dne policije prisutni na aerodromima i dalje moc\u0301i da vr\u0161e nenajavljene provere, na osnovu analize rizika. U me\u0111uvremenu, tehni\u010dke pripreme na 17 aerodroma i \u010detiri rumunske morske luke su pri kraju. Pored toga, aerodromi iz Ja\u0161ija (istok) i Temi\u0161vara (zapad) od danas imaju nove terminale. Zapo\u010det 1985. godine kao me\u0111uvladin projekat izme\u0111u pet dr\u017eava \u2013 Francuske, Nema\u010dke, Belgije, Holandije i Luksemburga \u2013 i nakon sedam talasa \u0161irenja, \u0161engenski prostor je trenutno najvec\u0301i prostor slobodnog kretanja na svetu. Ulaskom Rumunije i Bugarske, \u0160engen se povec\u0301ava na 4,5 miliona km2 i ima 450 miliona stanovnika.<\/p>\n
Fragmenti za koje se \u010dini da poti\u010du iz vazdu\u0161ne eksplozivne naprave, verovatno iz drona, identifikovani su sinoc\u0301 na poljoprivrednom zemlji\u0161tu na Velikom ostrvu Brailej, na jugoistoku Rumunije, saop\u0161tilo je Ministarstvo nacionalne odbrane. Iz ove institucije saop\u0161tavaju da, zajedno sa specijalizovanim strukturama iz Sistema nacionalne odbrane, javnog reda i nacionalne bezbednosti, trenutno na licu mesta uvi\u0111aju incident, po odre\u0111enim operativnim procedurama. U septembru 2023. godine fragmenti tri ruska drona pali su u Rumuniji, u okrugu Tul\u010da, blizu granice sa Ukrajinom.<\/p>\n
U petak ujutro je do\u0161lo do eksplozije u rafineriji Petromidija u Navodariju, na jugoistoku Rumunije. Vatrogasci su evakuisali 20 ljudi, a ostali su se samoevakuisali u zbornom prostoru na platformi. Plamen su ugasili vojni vatrogasci Inspektorata za vanredne situacije Dobrud\u017ea, u \u010diju su podr\u0161ku poslani vatrogasci i specijalna vozila za ga\u0161enje vodom i penom iz susednih okruga, Jalomica i Kalara\u0161. Prema poslednjim informacijama, situacija je pod kontrolom i nema registrovanih \u017ertava. Najvec\u0301a rafinerija u Rumuniji, Petromidia, nalazi se u periodu revizije, koja se obavlja jednom u \u010detiri godine.<\/p>\n
U Rumuniji je prose\u010dna mese\u010dna penzija porasla za 13,9% u 2023. godini u odnosu na prethodnu godinu, na oko 423 evra, saop\u0161tio je u petak Nacionalni institut za statistiku (INS). Prose\u010dan broj penzionera iznosio je 4,98 miliona ljudi, \u0161to je za 24.000 manje u odnosu na prethodnu godinu. Prema podacima INS-a, prose\u010dan broj penzionera dr\u017eavnog socijalnog osiguranja bio je ne\u0161to vi\u0161e od 4,6 miliona ljudi, \u0161to je za 6.000 manje u odnosu na 2022. godinu.<\/p>\n
Proizvodnja \u017eitarica u Rumuniji porasla je pro\u0161le godine za vi\u0161e od 9%, na skoro 21 milion tona, uglavnom zbog povec\u0301anja prinosa po hektaru, navodi Nacionalni institut za statistiku. Na povec\u0301anje je najvi\u0161e uticalo povec\u0301anje proizvodnje p\u0161enice od 11%, koja u ukupnoj proizvodnji \u017eita ima te\u017einu od 47%. Podaci pokazuju da je Rumunija na 4. mestu u Evropi po proizvodnji p\u0161enice, posle Francuske, Nema\u010dke i Poljske.<\/p>\n
Me\u0111unarodni sud pravde, najvi\u0161e pravosudno telo Ujedinjenih nacija, nalo\u017eio je Izraelu da preduzme sve neophodne i efikasne mere kako bi bez odlaganja obezbedio snabdevanje palestinskog stanovni\u0161tva osnovnom hranom u Pojasu Gaze. Me\u0111unarodni sud pravde je saop\u0161tio da se Palestinci u Gazi suo\u010davaju sa pogor\u0161anjem \u017eivotnih uslova i da se \u0161iri glad. S druge strane, Izrael je predstavio Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama planove za za\u0161titu palestinskog stanovni\u0161tva u gradu Rafa, najju\u017enijem palestinskom gradu u Pojasu Gaze, koji bi bio sledec\u0301a meta izraelske kopnene ofanzive. Va\u0161ington je poku\u0161ao da obeshrabri napad, pla\u0161ec\u0301i se velikog broja civilnih \u017ertava, ali premijer Benjamin Netanjahu ka\u017ee da je odlu\u010dan da deluje sa ili bez ameri\u010dke saglasnosti. Vi\u0161e puta je izjavio da c\u0301e neuspeh pregovora za osloba\u0111anje izraelskih talaca automatski dovesti do intervencije izraelske vojske u gradu Rafa.<\/p>\n
Mo\u0161ti princa Nikolaja, brata kralja Karola II, i kosti njegove supruge Joane Doleti, ponovo su sahranjene u petak u novoj arhiepiskopskoj i kraljevskoj katedrali u Kurtja de Ar\u0111e\u0161u (ju\u017ena Rumunija). Kov\u010dege su nosili na ramenima vojnici, a po\u010dast je uru\u010dila vojna stra\u017ea. Princ regent Nikolaje i njegova supruga sahranjeni su pored kralja Karola II, u predvorju katedrale. Podsec\u0301amo, Vlada iz Bukure\u0161ta je po\u010detkom ove godine, nakon akcija Kraljevskog doma, odobrila uno\u0161enje u zemlju posmrtnih ostataka drugog sina kralja Ferdinanda Ujedinitelja i kraljice Marije. Nikolaje je ro\u0111en u zamku Peli\u0161or u Sinaji (u sredini) 1903. godine, umro je u Madridu 1978. godine, a sahranjen u Lozani.<\/p>\n
Od petka je Bra\u0161ov (centar Rumunije) domac\u0301in Festivala francuskog filma. U godini stogodi\u0161njice, Francuski institut u Rumuniji organizuje 28. festival, koji see odr\u017eava od 21. do 31. marta, u Bukure\u0161tu i u jo\u0161 12 gradova u zemlji. Sto projekcija filmskih produkcija prikazanih u Kanu, Berlinu, Lokarnu, Veneciji, Torontu i Anesiju, prikazuje se u bioskopima i alternativnim kulturnim prostorima. Generalna tema festivala ove godine je \u201eVrtoglavica\u201c \u2013 vrtoglavica i njene varijacije u bioskopu. Jedna od novina festivala je i rubrika „Mauvais genres“ koja obuhvata selekciju filmova francuskog \u017eanra. I, po prvi put, doga\u0111aj je domac\u0301in, ove godine, filmske sesije u virtuelnoj realnosti.<\/p>\n
Rumunija ovog vikenda prelazi na letnje ra\u010dunanje vremena. U noc\u0301i sa subote na nedelju, sat se pomera jedan sat unapred – 3:00 ujutru postaje 4:00 ujutru. Nedelja c\u0301e tako biti najkrac\u0301i dan u godini. Promena se de\u0161ava nekoliko dana posle prolec\u0301ne ravnodnevice, 20. marta, kada su dan i noc\u0301 imali istu du\u017einu. Sa prelaskom na letnje ra\u010dunanje vremena, razlika izme\u0111u zvani\u010dnog vremena Rumunije i Grini\u010da bic\u0301e tri sata, u pore\u0111enju sa dva sata tokom zimskog ra\u010dunanja vremena. Letnje ra\u010dunanje vremena traje ne\u0161to manje od sedam meseci, oko 65% godine, obuhvatajuc\u0301i prolec\u0301e, leto i sredinu jeseni. Dr\u017eave \u010dlanice Evropske unije imale su rok do 2021. da obaveste da li \u017eele da trajno uvedu letnje ili zimsko ra\u010dunanje vremena. Me\u0111utim, diskusija je i dalje otvorena.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Od Balti\u010dkog do Crnog mora, preko Atlantika i Jadrana, NATO je ujedinjeniji i sposobniji nego ikada, rekao je danas ameri\u010dki dr\u017eavni sekretar Antoni Blinken u poruci povodom 20. godi\u0161njice najvec\u0301eg talasa pro\u0161irenja u istoriji Alijanse. On u ime Sjedinjenih Ameir\u010dkih Dr\u017eava, prema poruci koju je objavio Stejt department, \u010destita Bugarskoj, Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Rumuniji, Slova\u010dkoj […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[116091,113245],"class_list":["post-720574","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n