Direktorat za sajber bezbednost u Rumuniji objavio je \u201eVodi\u010d za identifikaciju Deepfake materijala\u201c. Materijal ima za cilj da za\u0161titi javnost tako \u0161to c\u0301e je obrazovati o rizicima sajber bezbednosti. Vodi\u010d pru\u017ea detaljne informacije o tome \u0161ta zna\u010di Deepfake, procesu njegovog pravljenja i identifikacije. Autori veruju da razumevanjem ovih koncepata korisnici postaju svesniji povezanih rizika i mogu preduzeti odgovarajuc\u0301e mere da se za\u0161tite. Deepfake je oblik digitalne manipulacije koja koristi napredne tehnike ve\u0161ta\u010dke inteligencije za kreiranje la\u017enih slika ili audio-video sadr\u017eaja. Iz Direktorata poru\u010duju da ova pojava mo\u017ee imati zna\u010dajne posledice po dru\u0161tvo, naru\u0161avajuc\u0301i poverenje javnosti u onlajn informacije.<\/p>\n
IRCC, referentni indeks za potro\u0161a\u010dke kredite, pao je na 5,90% godi\u0161nje, sa 5,97 %, koliko je objavljeno pre tri meseca, navodi Narodna banka Rumunije. To je prvo vec\u0301e smanjenje IRCC-a u poslednjih 12 meseci, \u0161to c\u0301e dovesti do ni\u017eih stopa na kredite od ovog meseca. Indeks bi trebalo da ima drugi pad u julu na 5,84%. Trend je opadajuc\u0301i, a evolucija c\u0301e dovesti do smanjenja stopa na hipotekarne kredite ugovorene na osnovu IRCC-a za skoro 500.000 Rumuna. S druge strane, tromese\u010dni ROBOR indeks, na osnovu kojeg se obra\u010dunava tro\u0161ak potro\u0161a\u010dkih kredita u lejima sa varijabilnom kamatom, povec\u0301an je na 6,06% godi\u0161nje sa 6,05%. IRCC je indeks po kome se obra\u010dunava kamata za kredite sa varijabilnom kamatom odobrene u lejima nakon maja 2019. godine, kada je imao vrednost od 2,36%. Vlada Rumunije je IRCC smatrala re\u0161enjem za protivte\u017eu efektima ROBOR indeksa, koji se povec\u0301avao iz meseca u mesec krajem 2018.<\/p>\n
Bukure\u0161tanski parlament sastaje se u utorak kako bi obele\u017eio 20 godina od prijema Rumunije u NATO i 75 godina postojanja Alijanse. Ovom prilikom Skup\u0161tina c\u0301e usvojiti deklaraciju. I ove sedmice se u Poslani\u010dkom vec\u0301u o\u010dekuje kona\u010dno glasanje o nacrtu zakona koji je pokrenula Vlada i koji predvi\u0111a sankcije za nepo\u0161tovanje uredbe Evropske unije o kori\u0161c\u0301enju fluorisanih gasova s efektima staklene ba\u0161te u raznim ure\u0111ajima \u2013 fri\u017eiderima, klima ure\u0111ajima, u aerosolima ili rastvara\u010dima. Nov\u010dane kazne mogu dostic\u0301i i do oko 20.000 evra, a predvi\u0111ena zatvorska kazna je od 6 meseci do 3 godine. A u Poslani\u010dkom domu, u raspravi specijalizovanih komisija, sti\u017eu novi propisi o obaveznom osiguranju od gra\u0111anske odgovornosti. Podsec\u0301amo, u obrascu koji je usvojio Senat, projektom su, izme\u0111u ostalog, predvi\u0111ene kazne 15 puta vec\u0301e nego do sada za voza\u010de koji voze bez obavezbnog osiguranja i maksimalni iznos od 400 evra za samostalnu popravku o\u0161tec\u0301enih automobila. Ove nedelje u Senatu bi tako\u0111e trebalo da po\u010dnu i rasprave o vanrednoj uredbi o spajanju evropskih parlamentarnih izbora sa lokalnim, zakazanim za 9. jun.<\/p>\n
\u201eBugarska i Rumunija pridru\u017eile su se ogromnoj evropskoj \u0161engenskoj zoni slobodnog kretanja, koja je, posle 13 godina \u010dekanja, otvorena za vazdu\u0161na i pomorska putovanja bez grani\u010dnih kontrola\u201c – pi\u0161e agencija Ansa iz Italije, koju citira agencija Rador Radio Rumunije. Me\u0111utim, veto koje je primenila austrijska vlada ne dozvoljava da se novi status pro\u0161iri i na kopnene pravce \u2013 primec\u0301uje Ansa. A turski list Hurrijet komentari\u0161e da su do sada turski dr\u017eavljani mogli da idu u Bugarsku i Rumuniju dobijanjem nacionalne vize svake zemlje. Od 31. marta Turci sa obi\u010dnim paso\u0161ima koji nemaju \u0161engensku vizu nec\u0301e moc\u0301i da u\u0111u u ove dr\u017eave.<\/p>\n
Sindikat radnika po\u0161te u Rumuniji stupio je u generalni \u0161trajk u ponedeljak, ali se aktivnost odvija normalno u vec\u0301ini \u017eupanija u zemlji, tvrdi rukovodstvo te ustanove. Demonstranti zahtevaju povec\u0301anje plata za oko 80 evra neto i povec\u0301anje bonusa za lojalnost. Tvrde da c\u0301e 90% zaposlenih od leta biti na nivou minimalne zarade u privredi. Prema re\u010dima nadle\u017enih, od 1. jula minimalna plata c\u0301e se povec\u0301ati na oko 740 evra. Uprava kompanije je prenela da su zahtevi zaposlenih opravdani, ali da je vec\u0301 do\u0161lo do zna\u010dajnih povec\u0301anja plata. Rumunska po\u0161ta je nacionalni operater i u vlasni\u0161tvu je dr\u017eave.<\/p>\n
Specijalni predstavnik Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava za ekonomski oporavak Ukrajine Peni Pricker sti\u017ee u Bukure\u0161t za dva dana. Ona c\u0301e posetiti Centar za izbeglice Agencije Ujedinjenih nacija u izlo\u017ebenom kompleksu Romekspo, zajedno sa rumunskim zvani\u010dnicima i ambasadorkom Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava u Bukure\u0161tu Ketlin Kavalek. Ona c\u0301e govoriti o \u017eivotu izbeglica u Rumuniji i njihovoj ulozi u obnovi Ukrajine. Istovremeno, Peni Pricker c\u0301e se sastati sa \u010dlanovima bukure\u0161tanske vlade i liderima iz privatnog sektora kako bi razgovarali o regionalnoj saradnji, uklju\u010dujuc\u0301i hitnu energetsku pomoc\u0301 Ukrajini i dugoro\u010dne koristi od ulaganja u infrastrukturu.<\/p>\n
Zajedni\u010dke ve\u017ebe moldavske, rumunske i ameri\u010dke vojske odr\u017eavaju se u Republici Moldaviji do 19. aprila. Ministarstvo odbrane iz Ki\u0161injeva saop\u0161tilo je da c\u0301e se obu\u010davati, razmenjivati iskustva i podizati nivo interoperabilnosti. Tako\u0111e se precizira da c\u0301e se ve\u017ebe odvijati u centrima za obuku Narodne vojske Republike Moldavije.<\/p>\n
Rusija, koja je nekada bila jedan od najvec\u0301ih dobavlja\u010da naftnih derivata za tr\u017ei\u0161te Moldavije, pro\u0161le godine je u Republiku Moldaviju izvezla neznatne koli\u010dine dizela, samo 1,7% od ukupnog uvoza. Prema Nacionalnoj agenciji za energetsku regulativu u Ki\u0161injevu, Rumunija je i 2023. godine bila glavni snabdeva\u010d naftnim derivatima svom susedu sa istoka. Gotovo sav benzin koji se uvozi u Republiku Moldaviju dolazi iz Rumunije, kao i 70% dizela.<\/p>\n
Izraelski demonstranti proveli su noc\u0301 u \u0161atorima ispred jerusalimskog parlamenta kako bi istakli svoj zahtev da premijer Benjamin Netanjahu podnese ostavku. Optu\u017euju ga da je lo\u0161e upravljao reakcijom na napade Hamasa u oktobru i \u017eele vanredne izbore. Desetine hiljada demonstranata u nedelju je u\u010destvovalo na, kako su opisali, najvec\u0301em antivladinom protestu od po\u010detka rata u Pojasu Gaze. Izraelski premijer je u nedelju odr\u017eao konferenciju za novinare i ponovio da je odlu\u010deno da se pokrene kopnena operacija u Rafi, pograni\u010dnom gradu u koji se sklonila polovina stanovni\u0161tva Gaze. Me\u0111unarodne organizacije i brojne zemlje, uklju\u010dujuc\u0301i i Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave, uputile su brojne pozive Izraelu da odustane od takve operacije, upozoravajuc\u0301i da bi ona mogla da izazove humanitarnu katastrofu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Direktorat za sajber bezbednost u Rumuniji objavio je \u201eVodi\u010d za identifikaciju Deepfake materijala\u201c. Materijal ima za cilj da za\u0161titi javnost tako \u0161to c\u0301e je obrazovati o rizicima sajber bezbednosti. Vodi\u010d pru\u017ea detaljne informacije o tome \u0161ta zna\u010di Deepfake, procesu njegovog pravljenja i identifikacije. Autori veruju da razumevanjem ovih koncepata korisnici postaju svesniji povezanih rizika i […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":723498,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[116091,113245],"class_list":["post-724277","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n