Bukure\u0161tanski parlament usvojio je u utorak velikom vec\u0301inom glasova Deklaraciju Senata i Predstavni\u010dkog doma, okupljenih na zajedni\u010dkoj sednici, povodom obele\u017eavanja 20 godina od prijema Rumunije u NATO i 75 godina postojanja Severnoatlanske alijanse. U dokumentu se isti\u010de da je pripadnost Alijansi garancija za\u0161tite gra\u0111ana, demokratije i individualnih sloboda. Na\u0161a je odgovornost da nastavimo da podr\u017eavamo legitimne te\u017enje drugih ranjivih dr\u017eava u na\u0161em susedstvu, kao \u0161to su Ukrajina i Republika Moldavija, da se pridr\u017eavaju ovih vrednosti, dodaje se u saop\u0161tenju. Rumunija u\u017eiva po\u0161tovanje i uticaj u Severnoatlantskoj alijansi, njen glas se slu\u0161a, to je glas koji je bitan, rekao je zamenik generalnog sekretara NATO-a, Rumun Mir\u010da D\u017eoana, u kratkom videu objavljenom na jednoj dru\u0161tvenoj mre\u017ei.<\/p>\n
Predsednik Klaus Johanis bic\u0301e domac\u0301in u sredu, u Bukure\u0161tu, zajedno sa predsednikom Evropskog saveta \u0160arlom Mi\u0161elom, radnom sastanku posvec\u0301enom pripremi buduc\u0301e Strate\u0161ke agende Evropske unije – saop\u0161tila je u utorak Predsedni\u010dka administracija. Kako se navodi u saop\u0161tenju za javnost, na sastanku c\u0301e u\u010destvovati premijeri Belgije, Ma\u0111arske i Hrvatske. Konsultacije organizovane u Bukure\u0161tu deo su \u0161ireg procesa definisanja prioriteta Evropske unije za period 2024-2029, zapo\u010detog povodom neformalnog sastanka Evropskog saveta u Granadi, 6. oktobra 2023. godine, navodi se u saop\u0161tenju Predsedni\u010dke administracije. Razgovori o pripremi buduc\u0301e Strate\u0161ke agende bic\u0301e nastavljeni na nivou lidera Evropske unije, sa ciljem da je usvoji Evropski savet na sastanku zakazanom za kraj juna ove godine – navodi se u saop\u0161tenju.<\/p>\n
Zaposleni u nacionalnom preduzec\u0301u Po\u0161ta Rumunije danas odlu\u010duju da li c\u0301e nastaviti ili prekinuti generalni \u0161trajk zapo\u010det u ponedeljak. Rukovodstvo kompanije i Ministarstvo za istra\u017eivanje, inovacije i digitalizaciju predla\u017eu povec\u0301anje plata u dve ture, \u0161to bi na jesen dovelo do ukupnog neto povec\u0301anja od pribli\u017eno 75 evra, saop\u0161tili su sindikalci. Zaposleni u Po\u0161ti Rumunije tra\u017ee povec\u0301anje plata od 80 evra, jer, tvrde, vi\u0161e od polovine radnika prima minimalnu zaradu u privredi.<\/p>\n
Nacionalna uprava za sajber bezbednost iz Bukure\u0161ta objavila je vodi\u010d o identifikaciji deepfake materijala. Dokument sadr\u017ei detaljne informacije o tome \u0161ta zna\u010di deepfake, procesu kreiranja i kako identifikovati materijale koji spadaju u ovu kategoriju. Vodi\u010d tako\u0111e u\u010di Rumune \u0161ta da rade ako postanu \u017ertve deepfake-a.<\/p>\n
Devizne rezerve Narodne banke Rumunije su 31. marta porasle na 64,2 milijarde evra. Nivo zlatnih rezervi ostao je na 103,6 tona. U uslovima me\u0111unarodnih kretanja cena, njena vrednost je bila oko 6,9 milijardi evra. Uplate koje dospevaju u aprilu na ra\u010dun javnog duga izra\u017eenog u stranoj valuti, direktno ili pod garancijom Ministarstva finansija, iznose oko dve milijarde evra. Narodna banka Rumunije saop\u0161tava i da je IRCC, referentni indeks za potro\u0161a\u010dke kredite, pao na 5,90% godi\u0161nje. Silazni trend odredic\u0301e smanjenje hipotekarnih stopa za stotine hiljada Rumuna. Pao je i tromese\u010dni ROBOR indeks prema kome se obra\u010dunava cena potro\u0161a\u010dkih kredita u lejima sa promenljivom kamatom.<\/p>\n
Vojnici rumunske vojske u\u010destvuju, do 19. aprila, zajedno sa kontigentima iz Republike Moldavije i Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, u multinacionalnoj ve\u017ebi JCET-2024 (Joint Combined Exchange Training), koja se odr\u017eava na teritoriji susedne dr\u017eave. Prema re\u010dima organizatora, svrha ve\u017ebe je zajedni\u010dka obuka i razmena iskustava izme\u0111u vojske specijalnih snaga Republike Moldavije, Rumunije i Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, kao i povec\u0301anje stepena interoperabilnosti izme\u0111u kontingenata koji u\u010destvuju.<\/p>\n
Rumunski ministar unutra\u0161njih poslova Katalin Predoju podsetio je na Radio Romania Actualitati koja prava Rumuni imaju od 31. marta, ulaskom vazdu\u0161nih i morskih granica u \u0161engenski prostor. Re\u010d je, pre svega, o ostvarivanju prava na slobodno kretanje u \u0161engenskom prostoru, za sada, na vazdu\u0161nim i pomorskim granicama, bez kontrole kada se te granice pre\u0111u, rekao je Predoju. Pravo na slobodno putovanje ostvaruje se i unutar kopnene granice, ali samo na osnovu kontrola, dodao je on. Rumunija je spremna da pristupi \u0160engenu od 2010. godine, jer je od tada preduzela mere za reorganizaciju grani\u010dnih snaga, borbu protiv ilegalnih migracija, me\u0111unarodnu policijsku saradnju, implementaciju evropskog zakonodavstva, uspostavljanje nekih \u0161engenskih informacionih sistema, EURODAC informacionog sistema za provera tranzita migranata. U ove projekte ulo\u017eene su stotine miliona evra, u sisteme koji su savr\u0161eno operativni i funkcionalni. I dalje imamo stalne kontakte sa Evropskom komisijom, sa susednim dr\u017eavama. Sa Komisijom sam uspostavio nastavak, stabilizaciju nekih pilot projekata, sa Srbijom, na primer, ali ne samo, vec\u0301 i sa svim ostalim susedima. Uzimamo Srbiju za primer jer je ovde bio test. U po\u010detku je postojala ranjivost u pogledu ilegalnih migracija na na\u0161oj granici sa Srbijom. Mogu rec\u0301i da je u ovom trenutku, prakti\u010dno, ilegalna migracija na ovoj granici spala na nulu, izjavio je ministar Katalin Predoju.<\/p>\n
Vlada Rumunije je odobrila Vi\u0161egodi\u0161nji strate\u0161ki program za me\u0111unarodnu saradnju za razvoj i humanitarnu pomoc\u0301 2024-2027. Program utvr\u0111uje op\u0161te i specifi\u010dne ciljeve me\u0111unarodne saradnje za razvoj i humanitarnu pomoc\u0301 za sve javne institucije u Rumuniji za period 2024-2027, kako bi se prilagodili novim me\u0111unarodnim prioritetima. Program predvi\u0111a koncentraciju delovanja Rumunije u najvi\u0161e 10 prioritetnih dr\u017eava, koje se nalaze u oblastima od interesa kao \u0161to su pro\u0161ireni region Crnog mora, Zapadni Balkan, Afrika i Bliski istok, usmerenih, sa prioritetom, na Republiku Moldaviju, Ukrajinu, Gruziju, Srbiju, Albaniju, Dr\u017eavu Palestinu, Mauritaniju, Tanzaniju, Senegal i Etiopiju.<\/p>\n
Neolitsko svetili\u0161te iz Parce postaje jedno od najzanimljivijih mesta za posetu krajem nedelje. U muzeju Parca nalazi se replika vi\u0161e od 6.000 godina starog svetili\u0161ta, jedinstvenog u Evropi, otkrivenog na obalama Tami\u0161a 1970-ih. Lokalitet predstavlja jedno od najstarijih i najva\u017enijih svetili\u0161ta u istoriji evropske kulture, a sada ga stru\u010dnjaci predstavljaju interaktivno za grupe posetilaca ili pojedina\u010dne posete. Arheolo\u0161ko nalazi\u0161te koje se nalazi na 18 kilometara od Temi\u0161vara postalo je turisti\u010dko mesto nakon ulaganja Narodnog muzeja Banata \u00a0iz prekograni\u010dnih fondova Rumunije i Srbije.<\/p>\n
Biciklisti ponovo mogu da pre\u0111u granicu sa Srbijom stazom na obali reke Begej. Vec\u0301e \u017eupanije Timi\u0161 zatra\u017eilo je od grani\u010dne policije da otvori rumunsko-srpsku granicu na kanalu Begej svakog meseca do oktobra. Do sada odobreni vikendi bili su od 30. do 31. marta i od 27. do 28. aprila izme\u0111u 8:00 i 20:00 \u010dasova. U junu, povodom Svetskog dana biciklizma i septembra, kada se obele\u017eava Svetski dan mobilnosti, granica c\u0301e biti otvorena dva puta mese\u010dno. Biciklisti\u010dka staza povezuje Temi\u0161var i Zrenjanin. Vec\u0301e okruga Timi\u0161 intenzivira napore da skrene pa\u017enju nadle\u017enih na Begejski kanal, tra\u017eec\u0301i otvaranje granice i na vodi, za plovni saobra\u0107aj.<\/p>\n
Savez Srba u Rumuniji organizovao je u Temi\u0161varu seminar folklora, sa poznatim koreografom Ljubomirom Vuj\u010dinom, uz u\u010de\u0161c\u0301e srpskih folklornih ansambala iz Temi\u0161a, Arada i Kara\u0161-Severina koji su aktivni u Savezu. Ovo nije prvi seminar ovog tipa. U\u010dimo, usavr\u0161avamo se i idemo dalje, ka\u017eu organizatori.<\/p>\n
Savez Srba u Rumuniji organizovao je 28. marta, u sedi\u0161tu Saveza Srba u Temi\u0161varu, manifestaciju na kojoj je po\u010dasna go\u0161\u0107a bila pesnikinja i intelektualka evropskog ranga Nina \u017divan\u010devic\u0301, jedna od najoriginalnijih savremenih pesnikinja u Evropi. U ime Saveza Srba u Rumuniji, kao i u ime predsednika i zamenika Ognjana Krsti\u0107a, po\u010dasnu go\u0161\u0107u i prisutne pozdravila je Ljubic\u0301a Rai\u010dic\u0301i, PR Saveza Srba. O kulturno-umetni\u010dkoj delatnosti gospo\u0111e \u017divan\u010devic\u0301, koja \u017eivi i stvara u Parizu, govorili su Dragana Kova\u010devic\u0301, sa Radio televizije Srbije (RTS), urednica emisije \u201eSvetska scena i susedne kulture\u201c, i dr Mimo Obradov. U delegaciji iz Srbije bio je i novosadski knji\u017eevnik \u0110or\u0111e Randelj.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Bukure\u0161tanski parlament usvojio je u utorak velikom vec\u0301inom glasova Deklaraciju Senata i Predstavni\u010dkog doma, okupljenih na zajedni\u010dkoj sednici, povodom obele\u017eavanja 20 godina od prijema Rumunije u NATO i 75 godina postojanja Severnoatlanske alijanse. U dokumentu se isti\u010de da je pripadnost Alijansi garancija za\u0161tite gra\u0111ana, demokratije i individualnih sloboda. Na\u0161a je odgovornost da nastavimo da podr\u017eavamo […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":723498,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[116091,113245],"class_list":["post-724839","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n