Oduvek slabo naseljeno podru\u010dje, ali veoma plodno sa poljoprivredne ta\u010dke gledi\u0161ta, Baragan je bilo mesto koje je komunisti\u010dki re\u017eim izabrao da kazni oko 40.000 ljudi koje je smatrao klasnim neprijateljima. Sva svedo\u010denja onih koji su nekoliko godina \u017eivota proveli u ovom isto\u010dnom delu Rumunske ravnice, a neka od njih zabele\u017eio je i Centar za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije, opisuju iste uslove \u017eivota 1950-ih godina.<\/p>\n
Komunisti\u010dki re\u017eim je 1951. godine po\u010deo da \u0161alje u Baragan odre\u0111ene kategorije ljudi koji su morali biti ka\u017enjeni za ono \u0161to su bili: seljaci srednje klase, neki pripadnici nema\u010dke, srpske, ma\u0111arske, arumunske manjine, besarabski Rumuni koji su pobegli iz Besarabije koju su okupirali Sovjeti 1944. godine. Me\u0111u njima bila je Elena Boro\u0161, izbeglica iz Besarabije sa roditeljima, u zapadnoj Rumuniji, u Banatu.<\/p>\n
\u201eBila sam u Sanikolau Mare, u poljoprivrednoj tehni\u010dkoj \u0161koli, kada su odveli moje roditelje. Zatim, jedne noc\u0301i, ne samo iz Banata ve\u0107 i iz Mehedinaca, u istoj noc\u0301i, svi su bili odvedeni. Ali po onome \u0161to su mi rekli roditelji, u 12 uve\u010de su do\u0161li iz sekuritate i policajac i rekli im da se pakuju jer c\u0301e morati da odu. Sutradan me je nazvao otac i rekao mi da hitno do\u0111em kuc\u0301i, prvim vozom, i da ih nec\u0301u nac\u0301i kod kuc\u0301e vec\u0301 na stanici. Kada sam stigla na stanicu, moji roditelji su vec\u0301 bili na peronu sa svojim prtljagom i \u010dekali me. Po\u0161to sam stilao, odmah su nas utovarili u vagon i oti\u0161li \u200b\u200bsmo\u201c.<\/em><\/p>\n Strah ljudi je bio ogroman. Nisu znali gde ih vode, \u017eiveli su u strahu od povratka u Sovjetski Savez i daljeg slanja u Sibir. Elena Boro\u0161 se prisetila svojih prvih utisaka o tome kuda c\u0301e njen \u017eivot ic\u0301i dalje.<\/p>\n \u201eKada smo ujutro stigli ovde, u Nikole\u0161ti-\u017dijanu, voz je stao. Tata je pitao \u010duvara, jer je video da je voz izvu\u010den na kraj, da li idemo dalje. \u010cuvar nam je rekao da c\u0301emo ostati tamo. Do\u0161li su neki prazni kamioni, oduzeli su svima ono \u0161to su imali, u\u0161li smo u kamion koji nas je odvezao u Satu Nou. U stvari, to nije bilo novo selo, bilo je polje. Selo je bilo trasirano, sa ulicama i kuc\u0301ama, gde bi bila svaka parcela od 2500 metara. Neki, gde su stali, vide\u0161e da je mesto slobodno i sedo\u0161e tu. Tamo gde smo stali, sejalo se \u017eito, ali tu i tamo je bilo ograde, pa smo rekli da ovde stanemo. Tu sam se istovario i ostali pod vedrim nebom. I pitali smo se \u0161ta c\u0301emo da radimo.“<\/em><\/p>\n Prvu noc\u0301 su spavali pod vedrim nebom, pokriveni c\u0301ebadima i prostirkama. Sutradan su po\u010deli da prave svoje domove. Zatim su kopali bunare za vodu. Posle nedelju dana sti\u017eu vlasti i \u0161alju ljude na farmu da rade na berbi pamuka. Vasile Nenica je tako\u0111e deportovan u Baragan, kao dete. I setio se pusto\u0161i u koju je dospeo zajedno sa roditeljima i ostalim nesrec\u0301nicima.<\/p>\n \u201eU Baraganu je bilo veoma vruc\u0301e. Nije bilo vode, dovezli su nam je cisternom iz Bor\u010de i ljudi su oti\u0161li \u200b\u200bpo vodu i dugo smo je pili. Od te vode je mnogo ljudi obolelo. Najve\u0107i bol koji pamtim, jo\u0161 kao dete, sa 11 godina, bilo je to \u0161to je prve godine napravljeno veoma veliko groblje. Mnogi nisu izdr\u017eali tu zimu, posebno stari Banac\u0301ani. Klima Banata je bila umerena, a tamo je bila hladna klima. Bila je te\u0161ka zima i nisu mogli da izdr\u017ee. Mnogi su umrli. I to se de\u0161avalo svuda, i u ostalim selima u Baraganu, ne samo ovde. Na Baraganu nije bilo ni\u010dega, samo otvoreno polje. Moglo se videti drvo 100-200 metara dalje. Ovo je bio Baragan, koliko je oko sezalo bilo je to polje! A kada su nai\u0161li ti vetrovi i vihori, kao u romanu \u201e\u010ci\u010dkovi Baragana\u201c, bili su jo\u0161 ja\u010di!\u201c<\/em><\/p>\n Vasile Nenica se setio i trenutka kada je sama Ana Pauker, ministarka spoljnih poslova u komunisti\u010dkoj vladi, do\u0161la u posetu kako bi pozvala deportovane da grade svoje domove.<\/p>\n \u201eDo\u0161la je helikopterom i tamo sletela. Pre toga je do\u0161la milicija i tukla bubanj u selu da bi se svi okupili na odre\u0111enom mestu. Nismo znali za\u0161to i tamo su nam rekli da moramo da gradimo kuc\u0301e. I napravili su timove od 8-10 ljudi i uspostavljen je red gradnje kuc\u0301a. Napravljene su od nabijene zemlje, postavljene daske i nasuta zemlja. Tuklo se maljem dok se zid ne bi podigao. I sagradili su kuc\u0301e sa dve sobe i kuhinjom, pokrivene. Dovezli su nam drvenu i krovnu stolariju\u201c.<\/em><\/p>\n Posle 4 godine, 1955. godine, vlasti dozvoljavaju deportovanima da idu gde god \u017eele. Vec\u0301ina njih je odlu\u010dila da ponovo vidi svoja mesta porekla, ostavljajuc\u0301i iza sebe ekstremno \u017eivotno iskustvo.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Oduvek slabo naseljeno podru\u010dje, ali veoma plodno sa poljoprivredne ta\u010dke gledi\u0161ta, Baragan je bilo mesto koje je komunisti\u010dki re\u017eim izabrao da kazni oko 40.000 ljudi koje je smatrao klasnim neprijateljima. Sva svedo\u010denja onih koji su nekoliko godina \u017eivota proveli u ovom isto\u010dnom delu Rumunske ravnice, a neka od njih zabele\u017eio je i Centar za usmenu […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113318,113245],"class_list":["post-745637","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n