Predsednik Rumunije Klaus Johanis imao je bilateralni sastanak sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim na marginama Samita Inicijative tri mora u Viljnusu, Litvanija. Johanis je ponovio \u010dvrstu podr\u0161ku koju Rumunija pru\u017ea Ukrajini na svim relevantnim nivoima, kao i re\u0161enost da se oja\u010da prekograni\u010dna saradnja u oblasti energetske bezbednosti. Na sastanku u glavnom gradu Litvanije, lideri dr\u017eava u\u010desnica analizirac\u0301e budu\u0107i razvoj i prilagodjavanje Inicijateve u slo\u017eenom regionalnom kontekstu. Klaus Johanis c\u0301e se tokom sastanka zalagati za dalju efikasnost Inicijative i ostvarivanja konkretnih rezultata, posebno u pogledu unapre\u0111enja regionalne strate\u0161ke povezanosti na osovini Sever-Jug. Tako\u0111e, predsednik Rumunije \u0107e se osvrnuti na perspektivu stimulisanja povezivanja sa Ukrajinom i Republikom Moldavijom, koje imaju status partnerskih dr\u017eava Inicijative, kao rezultat odluka donetih na Samitu koji je odr\u017ean u Bukure\u0161tu, pro\u0161le godine. Inicijativa Tri mora nudi platformu za saradnju izme\u0111u dr\u017eava \u010dlanica EU i dr\u017eava koje nisu \u010dlanice EU, sa prednostima koje uklju\u010duju povec\u0301anje kvaliteta \u017eivota gra\u0111ana i stimulisanje moguc\u0301nosti za vi\u0161esmernu saradnju. Na prethodnom izdanju, koje je odr\u017eano pro\u0161le godine u Bukure\u0161tu, usvojena je Zajedni\u010dka deklaracija, koja je predstavljala va\u017ean orijentir za buduc\u0301nost i razvoj Inicijative, posebno u pogledu prekograni\u010dnih interkonekcija u oblasti saobrac\u0301ajne infrastrukture, energetike i digitalizacije, ali i u vezi sa konsolidacijom i diversifikacijom finansijskih instrumenata Inicijative.<\/p>\n
Premijer Rumunije Mar\u010del \u010colaku prisustvovao je, u \u010detvrtak multinacionalnoj ve\u017ebi \u201cMorski \u0161tit 24\u201d (Sea Shield 24) na fregati \u201eRegina Maria\u201d . Vi\u0161e od 2.200 vojnika i 135 pomorskih i re\u010dnih plovila, aviona i vozila u\u010destvuje od 8. do 21. aprila u obuci na Crnom moru, u priobalnom podru\u010dju, kao i u delti Dunava u okviru multinacionalne ve\u017ebe \u201eMorski \u0160tit 24’\u2019. U ve\u017ebi u\u010destvuje 12 zemalja: Bugarska, Francuska, Gruzija, Gr\u010dka, Italija, Velika Britanija, Republika Moldavija, Kraljevina Holandija, Poljska, Portugal, Turska i Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave. Cilj ve\u017ebe je priprema za borbu protiv nelegalnih aktivnosti na moru i reci, pomorske i re\u010dne kontrole, traganja i spa\u0161avanja na moru, pru\u017eanja pomoc\u0301i brodu u te\u0161koc\u0301ama i obezbje\u0111ivanja sigurnosti kriti\u010dne infrastrukture. Multinacionalna ve\u017eba \u201eSea Shield 24\u201d je najkompleksnija obuka koji su Rumunske pomorske snage izvele 2024. godine i doprinosi promociji inicijativa i interesa Rumunije na regionalnom i me\u0111unarodnom nivou, kao i povec\u0301anju nivoa interoperabilnosti izme\u0111u zemalja u\u010desnica. Prvo izdanje multinacionalne ve\u017ebe \u201eMorski \u0161tit\u201c odr\u017eano je 2015. godine.<\/p>\n
Evropska komisija dodelila je rumunskom Ateneumu u Bukure\u0161tu \u201eOznaku evropskog nasle\u0111a\u201c, za zna\u010dajnu ulogu koju je ovo zdanje odigralo u istoriji i kulturi kontinenta. Odlikovanje je dodelio \u017eiri sastavljen od nezavisnih stru\u010dnjaka iz cele Evrope. Da bi dobili \u201eOznaku evropskog nasle\u0111a\u201c, lokaliteti moraju da ispune tri kriterijuma: da poka\u017eu svoj evropski zna\u010daj, da sa svojom evropskom dimenzijom upoznaju javnost i poka\u017eu svoj operativni kapacitet za obavljanje ovih aktivnosti. Ateneum u Bukure\u0161tu sagradilo je istoimeno dru\u0161tvo krajem 19. veka da bi ugostilo javnu biblioteku, konferencije, koncerte klasi\u010dne muzike, izlo\u017ebe i druge kulturno-umetni\u010dke aktivnosti, u okviru svoje misije promocije kulture.<\/p>\n
Guvernerka Narodne banke Republike Moldavije (BNM) Anka Dragu rekla je da Ki\u0161injevska berza ima dobre \u0161anse za razvoj, a republika mo\u017ee biti interesantno tr\u017ei\u0161te za strane kompanije koje su vec\u0301 u Rumuniji. Anka Dragu boravila je u Bukure\u0161tu, gde je razgovarala sa predstavnicima Bukure\u0161tanske berze (BVB), Uprave za finansijski nadzor (ASF) i Narodne banke Rumunije (BNR). Re\u010d je o moguc\u0301nosti dvostrukog listiranja kompanija iz Republike Moldavije na berzama u inostranstvu i o mehanizmima trgovanja akcijama i drugim finansijskim instrumentima. Podsec\u0301amo, Anka Dragu ima dvojno dr\u017eavljanstvo, Rumunije i Republike Moldavije, i predsedavala je Senatom u Bukure\u0161tu skoro godinu dana.<\/p>\n
Godi\u0161nja stopa inflacije u Rumuniji smanjena u martu na 6,6 odsto, sa 7,2 odsto u februaru, \u0161to je drugo uzastopno usporavanje indeksa. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, objavljenim u \u010detvrtak, prehrambeni proizvodi poskupeli su za 2,81 odsto, neprehrambeni za 8,06 odsto, a usluge za 10,2 odsto. Poskupele su po\u0161tanske usluge, usluge vodovoda i kanalizacije, kozmeti\u010dke i medicinske usluge. Najvi\u0161e cene zabele\u017eene su kod sve\u017eeg i konzervisanog voc\u0301a, ribe i ribljih konzervi, sireva, kafe, kakaoa, vina i piva. Me\u0111u neprehrambenim proizvodima, deterd\u017eenti su zabele\u017eili najvec\u0301e poskupljene za skoro 25 odsto, a slede lekovi sa preko 23 odsto.<\/p>\n
Radovi na izgradnji prekograni\u010dnog mosta izme\u0111u Rumunije i Ukrajine, preko reke Tise, napreduju veoma dobrim tempom, tako da c\u0301e ovaj projekat biti zavr\u0161en u novembru \u2013 obavestio je u \u010detvrtak administrator okruga Maramure\u0161 ( severna Rumunija), Gabriel Bogdan \u0160tecko. \u201eInvesticiji vredna preko 40 miliona evra, iz evropskih fondova, veoma je znacajna za istorijski deo Maramure\u0161a i za celu na\u0161u \u017eupaniju. Kada bude zavr\u0161en, most preko Tise otvoric\u0301e put novim me\u0111unarodnim trgovinskim razmenama, \u0161to c\u0301e pozitivno uticati na privredu okruga\u201c \u2013 rekao je Stecko. Lokacija mosta preko Tise je duga 1,2 kilometra, od republi\u010dkog puta, i obuhvata pristup grani\u010dnom prelazu, carini, objektima i opremi neophodnom za komercijalni saobrac\u0301aj.<\/p>\n
Ministarstvo odbrane organizovalo je u sredu, u Bukure\u0161tu, manifestaciju \u201eRUMUNIJA \u2013 NATO, 20 godina\u201c, povodom obele\u017eavanja dve decenije \u010dlanstva zemlje u Alijansi. U\u010destvovali su ministri odbrane zemalja NATO-a i na\u010delnici general\u0161taba ili ambasadori zemalja Severnoatlantske alijanse, zajedno sa rumunskim zvani\u010dnicima. Rumunija je zvani\u010dno pristupila Alijansi 29. marta 2004. godine nakon predaje ratifikacionih dokumenata, a 2. aprila iste godine u sedi\u0161tu NATO-a podignuta je rumunska zastava na jarbol.<\/p>\n
Novi zakon o migraciji i azilu pro\u0161ao je u sredu glasanje u Evropskom parlamentu. To je jedan od najva\u017enijih zakona sada\u0161njeg zakonodavnog tela, s obzirom na \u010dinjenicu da je migracija porasla poslednjih godina, posebno iz severne Afrike. Najva\u017eniji elementi koje donosi nova uredba su efikasniji sistem trija\u017ee tra\u017eilaca azila, zajedni\u010dka evropska baza podataka i mehanizam solidarnosti izme\u0111u dr\u017eava \u010dlanica.<\/p>\n
U Rumuniji sa Parkinsonovom bole\u0161\u0107u \u017eivi vi\u0161e od 70.000 ljudi Doktori ka\u017eu da, iako je ova bolest neizle\u010diva, rano otkrivanje simptoma i adekvatna terapija poma\u017eu da se ograni\u010di uticaj ove bolesti na kvalitet \u017eivota obolelih. Svetski dan Parkinsonove bolesti, koji se obele\u017eava svake godine 11. aprila, prilika je da lekari podsete da se bolest obi\u010dno javlja posle 60-65 godina, \u010de\u0161c\u0301e kod mu\u0161karaca, ali mo\u017ee da nastupi i ranije od 50-te godine kod 10-20% slu\u010dajeva. Naj\u010de\u0161c\u0301e manifestacije su drhtanje, uko\u010denost mi\u0161ic\u0301a i smanjen obim pokreta. U Rumuniji postoji mre\u017ea medicinskih centara specijalizovanih za le\u010denje Parkinsonove bolesti, drugog po u\u010destalosti neurolo\u0161kog poremec\u0301aja, nakon Alchajmerove.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije Klaus Johanis imao je bilateralni sastanak sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim na marginama Samita Inicijative tri mora u Viljnusu, Litvanija. Johanis je ponovio \u010dvrstu podr\u0161ku koju Rumunija pru\u017ea Ukrajini na svim relevantnim nivoima, kao i re\u0161enost da se oja\u010da prekograni\u010dna saradnja u oblasti energetske bezbednosti. Na sastanku u glavnom gradu Litvanije, lideri dr\u017eava […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723498,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-746661","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n