Istorija \u010dove\u010danstva, zajednica i pojedinaca mo\u017ee se upoznati i preko \u017eivotinja. Arheolozi koji otkopavaju za nas najiznena\u0111ujuc\u0301e objekte, danas, vrac\u0301aju na svetlost dana i ostatke domac\u0301ih \u017eivotinja. Arheozoologija je disciplina koja prou\u010dava odnose istorijskog \u010doveka sa \u017eivotinjskim svetom, odnosno pripitomljavanje, ishranu ljudi, ekonomiju \u017eivotinja, pogrebne obrede itd. Arheozoologija se razlikuje od paleonatologije, koja prou\u010dava evoluciju \u017eivotinja i ljudi bez brige o njihovim moguc\u0301im odnosima, i paleozoologije, koja prou\u010dava izumrle \u017eivotinje. Zahvaljujuc\u0301i arheozoologiji, saznajemo da kamila, sisar tipi\u010dan za tropske i pustinjske oblasti Afrike, Azije i Australije, tako\u0111e ima svoje mesto u istoriji Rumunije.<\/p>\n
Veliki sisar biljojed pre\u017eivar, kamila je prisutna i na rumunskom prostoru kroz svoje tri varijante: dromedar ili jednogrba kamila, baktrijska kamila ili dvogrba kamila i hibridi izme\u0111u te dve koje imaju veliku i malu grbu. Nazvana \u201epustinjskom la\u0111om“, kamila je kori\u0161c\u0301ena za transport jer mo\u017ee da putuje na velike udaljenosti sa malim rezervama hrane i vode u telu. Pripitomljena pre oko 5000 godina, kamila daje meso, mleko i vunu i, u slu\u010daju nedostatka hrane, mo\u017ee da se jede.<\/p>\n
Adrijan Bale\u0161esku je doktor biologije i istorije i zooarheolog na Institutu za arheologiju \u201eVasile Parvan\u201c iz Rumunske akademije. On istra\u017euje ostatke kamila prona\u0111ene na arheolo\u0161kim nalazi\u0161tima u Rumuniji i predstavio je hronologiju otkric\u0301a. Najstarija kamila u Rumuniji datira iz II-IV veka i otkrivena je u Dobrud\u017ei, u tvr\u0111avi Ibida u okrugu Tul\u010da.<\/p>\n
\u201ePre 60 godina objavljeni su prvi ostaci kamila i otkriveni su u Dino\u0111eciji, u Garvanu, u okrugu Tul\u010da. Sistematska arheolo\u0161ka istra\u017eivanja vr\u0161ena su na nivou IX-XII veka, odnosno vizantijskog perioda. Otkrivena je falanga 1 kamile baktrijanus, \u0161to zna\u010di dvogrba kamila. Posle vi\u0161e od 40 godina, 2007. godine, pominje se jo\u0161 jedan ostatak koji je otkriven u Noviodunumu, dana\u0161njoj Isak\u010di, tako\u0111e u okrugu Tul\u010da, na obali Dunava. Ovi ostaci su otkriveni na nivou 11. veka.\u201d<\/em><\/p>\n Kamile iz Agigjola, u Dobrud\u017ei, deo su va\u017enog fauni\u010dnog materijala otkrivenog 2007. godine. To je \u0161est odraslih kamila identifikovanih po \u010deljustima, \u010dije kosti ne pokazuju tragove ljudske intervencije i zube meso\u017edera. To je pokazatelj da su brzo zakopane, kako je objasnio Adrijan Bala\u0161esku.<\/p>\n \u00a0\u201eVerovatno c\u0301emo se zapitati kako su kosti ovih \u017eivotinja zavr\u0161ile u zemlji? Nemamo puno informacija sa lica mesta i te\u0161ko je odgovoriti. Imam teoriju da bi nedostatak posekotina, usekotina, dezartkulacija i utrobe mogao da uka\u017ee na smrt ovih \u017eivotinja u kratkom roku zbog nekih bolesti, brzo su zakopane da bi se izbeglo \u0161irenje bolesti. U prilog ovoj teoriji dolaze nedavne studije paleogenetike i mikrobiologije koje akredituju ideju da su ove \u017eivotinje, odnosno kamile, vektori za \u0161irenje kuge. Velike epidemije stigle su iz Azije, a pored mi\u0161eva i pacova kao prenosilaca patogena buva, \u010dini se da su veoma va\u017enu ulogu imale i kamile. Ova bakterija koja izaziva kugu tako\u0111e je prona\u0111ena u zubnom kamencu kamila koje sam prou\u010davao.“<\/em><\/p>\n Ostali tragovi kamila prona\u0111eni na rumunskoj teritoriji su u Temi\u0161varu, tvr\u0111avi koju su Turci osvojili 1552. godine i kojom su oni vladali do 1716. godine. Ovde imamo dve mandibule prona\u0111ene u iskopinama u centru grada. Ali kamile su postojale u srednjoj i isto\u010dnoj Evropi mnogo pre dolaska Osmanlija. Adrian Bala\u0161esku.<\/p>\n \u201eU srednjoj i jugoisto\u010dnoj Evropi kamila se nalazi jo\u0161 od rimskog perioda. Njeno prisustvo mo\u017ee biti uglavnom rezultat ekspanzije Rimskog carstva i razme\u0161tanja vojnih jedinica iz provincija na Bliskom istoku ili Africi, gde se ova vrsta \u010desto susretala. Tako su osteolo\u0161ki dokazi prona\u0111eni u Nema\u010dkoj, \u0160vajcarskoj, Austriji, Ma\u0111arskoj, Srbiji, Bugarskoj. Tokom ranog srednjeg veka imamo otkric\u0301a iz Dino\u0111ecije i Noviodunuma, iz IX-XII veka, kada su ove \u017eivotinje prisutne na ovim prostorima zbog rimsko-vizantijskog uticaja.\u201c <\/em><\/p>\n Osmansko prisustvo u srednjoj Evropi izme\u0111u druge polovine 16. veka i po\u010detka 18. veka zna\u010dilo je i prisustvo kamila. Adrian Bala\u0161esku.<\/p>\n \u201eProdorom Turaka u Evropu, svedoci smo novog povratka vrste koja je relativno dobro dokumentovana u Ma\u0111arskoj, tokom XV-XVII veka. Prisustvo ovih \u017eivotinja na teritoriji Rumunije je uglavnom zbog \u010dinjenice da su kori\u0161c\u0301ene kao transportne \u017eivotinje u vojne i civilne svrhe. Verovatno su se u uslovima nesta\u0161ice hrane koristili i u hrani. U 16. i 17. veku u Banatu koji je bio pod turskom okupacijom postojali su gostionice u kojima se slu\u017eilo kamilje meso. Prisustvo ovih \u017eivotinja u Rumuniji je posvedo\u010deno najmanje do 20. veka. U Dobrud\u017ei postoji fotografska arhiva jednog artiljerijskog puka iz Prvog svetskog rata gde vidimo da su topove vukle kamile\u201c.<\/em><\/p>\n Tipi\u010dna \u017eivotinja toplih regiona, kamila ima staru transkontinentalnu istoriju. A rumunski prostor je deo ove univerzalne istorije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Istorija \u010dove\u010danstva, zajednica i pojedinaca mo\u017ee se upoznati i preko \u017eivotinja. Arheolozi koji otkopavaju za nas najiznena\u0111ujuc\u0301e objekte, danas, vrac\u0301aju na svetlost dana i ostatke domac\u0301ih \u017eivotinja. Arheozoologija je disciplina koja prou\u010dava odnose istorijskog \u010doveka sa \u017eivotinjskim svetom, odnosno pripitomljavanje, ishranu ljudi, ekonomiju \u017eivotinja, pogrebne obrede itd. Arheozoologija se razlikuje od paleonatologije, koja prou\u010dava evoluciju […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":746014,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113318,113245],"class_list":["post-748553","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n