Me\u0111unarodni monetarni fond (MMF) revidirao je nani\u017ee procene o rastu rumunske privrede u ovoj godini, sa 3,8% procenjenih u oktobru na 2,8%, navodi se u najnovijem izve\u0161taju \u201eWorld Economic Outlook\u201d, koji je u utorak objavila me\u0111unarodna finansijska institucija. Prema novim prognozama MMF-a, posle pro\u0161logodi\u0161njeg napretka od 2,1%, privreda c\u0301e ove godine rasti na 2,8%, ubrzavajuc\u0301i se na 3,6% u 2025. godini. \u0160to se ti\u010de inflacije, MMF predvi\u0111a da c\u0301e Rumunija zabele\u017eiti prose\u010dni godi\u0161nji rast od 6 % ove godine i 4% sledec\u0301e godine, sa 10,4% u 2023. \u00a0godini. Tako\u0111e, MMF o\u010dekuje da c\u0301e deficit tekuc\u0301eg ra\u010duna Rumunije ostati na 7,1% BDP-a u 2024. godini, sli\u010dno nivou predvi\u0111enom u oktobru i onom iz 2023. \u0160to se ti\u010de stope nezaposlenosti, MMF procenjuje nivo od 5,6% u 2024. i 5,4% u 2025. godini.<\/p>\n
Rumunski ministar nacionalne odbrane An\u0111el Tilvar imao je u utorak u Bukure\u0161tu sastanak sa pomoc\u0301nikom za evropske i evroazijske poslove ameri\u010dkog dr\u017eavnog sekretara D\u017eejmsom O’Brajenom, tokom kojeg je istakao potrebu za ja\u010danjem prisustva NATO-a na celom isto\u010dnom boku. Rumunski ministar je ponovio svoju \u010dvrstu posvec\u0301enost konsolidaciji i ja\u010danju bilateralnog strate\u0161kog partnerstva. Dvojica zvani\u010dnika razgovarala su i o evropskom putu Ukrajine i nastavku me\u0111unarodne podr\u0161ke Kijevu.<\/p>\n
U pratnji nekoliko \u010dlanova kabineta, premijer Mar\u010del \u010colaku od utorka boravi u poseti Dohi, glavnom gradu dr\u017eave Katar. Predvi\u0111eno je nekoliko sastanaka sa visokim katarskim zvani\u010dnicima, posebno vezanih za ja\u010danje bilateralne saradnje u klju\u010dnim oblastima kao \u0161to su poljoprivreda, saobrac\u0301ajna infrastruktura, nove tehnologije i energetika. Va\u017enu ulogu imac\u0301e dijalog izme\u0111u poslovnih okru\u017eenja dve dr\u017eave, kao i razgovori oko organizacije buduc\u0301eg poslovnog foruma. U pratnji premijera Mar\u010dela \u010colakua su ministri spoljnih poslova, saobrac\u0301aja, privrede, energetike, poljoprivrede i digitalizacije. Nakon Katara, delegacija rumunske vlade c\u0301e otic\u0301i u Ujedinjene Arapske Emirate.<\/p>\n
Predsednik Rumunije Klaus Johanis u\u010destvovac\u0301e u sredu i \u010detvrtak na vanrednom sastanku Evropskog saveta u Briselu. Na dnevnom redu sastanka je perspektiva novog evropskog pakta za konkurentnost i odnos Evropske unije sa Turskom. Kako se navodi u saop\u0161tenju predsedni\u010dke administracije, predmet novog Evropskog pakta o konkurentnosti obuhvatic\u0301e su\u0161tinske aspekte za ekonomsku buduc\u0301nost Unije: jedinstveno tr\u017ei\u0161te, uniju tr\u017ei\u0161ta kapitala, industrijsku politiku Unije, energetiku, cirkularnu ekonomiju, digitalne aspekte, komercijalne politike, socijalne aspekte, inovacije, smanjenje administrativnog opterec\u0301enja, kao i poljoprivreda. Lideri Evropske unije c\u0301e razgovarati i o razvoju rata koji je Rusija pokrenula protiv Ukrajine, situaciji na Bliskom istoku, kao i o buduc\u0301oj Strate\u0161koj agendi Unije.<\/p>\n
Predsednik Klaus Johanis je pismom zatra\u017eio od Parlamenta odobrenje za u\u010de\u0161c\u0301e rumunske vojske u operacijama koje se sprovode pod okriljem Operativne grupe za protivmerne mere MCM BLACK SEA, po\u010dev od 2024. godine. Zbog agresije Ruske Federacije na Ukrajinu, povec\u0301ana je opasnost od mina koje su postavile obe dr\u017eave, \u0161to uti\u010de na bezbednost plovidbe i stanovni\u0161tva, \u0161to pokazuju brojni incidenti zabele\u017eeni u Crnom moru, u blizini granica Rumunije, navodi se u pismu analiziranom u utorak, na sastanku ujedinjenih stalnih kancelarija Senata i Predstavni\u010dkog doma. Turska je predlo\u017eila osnivanje pomorske grupe za razminiranje u Crnom moru (Mine Counter-Measures Task Group Black Sea\/MCM BLACK SEA).<\/p>\n
Rumunski ministar unutra\u0161njih poslova Katalin Predoju izjavio je u utorak, u Bukure\u0161tu, da istorija \u0160engena ne poznaje nijedan primer da je jednoj dr\u017eavi ostavljen samo deo granica u prostoru slobodnog kretanja. On je ove izjave dao nakon sastanka sa svojom nema\u010dkom koleginicom Nensi Fezer. \u201eVerujemo da c\u0301e istorija biti potvr\u0111ena ove, 2024. godine, a Rumunija c\u0301e uz podr\u0161ku dr\u017eava \u010dlanica, Komisije i u dobroj saradnji sa Austrijom zavr\u0161iti ovaj dosije\u201c, istakao je ministar. Katalin Predoju je spomenuo, u kontekstu, da Rumunija ispunjava tehni\u010dke kriterijume za pridru\u017eivanje zoni slobodnog kretanja ve\u0107 14 godina. Sa svoje strane, Nensi Fezer je ponovila podr\u0161ku Nema\u010dke pristupanju Rumunije. \u201eNastavljamo da podr\u017eavamo puno pristupanje Rumunije \u0161engenskom prostoru i sa kopnenim granicama. \u0160engen je va\u017eno dostignuc\u0301e na\u0161eg evropskog projekta. Sada je veoma va\u017eno pokazati solidarnost i snagu\u201c, naglasila je nema\u010dka zvani\u010dnica.<\/p>\n
Biv\u0161i premijer Petre Roman i biv\u0161i potpredsednik vlade \u0110elu Vojkan Vojkulesku mogu biti krivi\u010dno gonjeni u dosijeu Minerijade iz 1990. godine, nakon \u0161to je predsednik Klaus Johanis u utorak odobrio zahteve tu\u017eilaca za pokretanje krivi\u010dnog postupka protiv njih dvojice za zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti i uputio zahteve. ministru pravde. U istom dosijeu predsednik Klaus Johanis odobrio je, tako\u0111e ovog meseca, krivi\u010dno gonjenje biv\u0161eg \u0161efa dr\u017eave Jona Ilijeskua, optu\u017eenog da je izdao nare\u0111enje za prinudnu evakuaciju demonstranata sa Univerzitetskog trga u prestonici. Njih trojica su bili na \u010delu zemlje tokom perioda Minerijade od 13. do 15. juna 1990. godine, kada su demonstracije protiv vlade nasilno potisnute od strane organa za sprovo\u0111enje zakona, uz pomoc\u0301 rudara pozvanih iz Valja \u017diuluj. \u010cetiri osobe su ubijene iz vatrenog oru\u017eja, a vi\u0161e od 1.000 je povre\u0111eno.<\/p>\n
Savez Srba iz Temi\u0161vara bio je domac\u0301in predstavljanja Rumunsko-srpske dvojezi\u010dne antologije poezije \u201eNajlep\u0161e pesme…damama na dar!\u201c. Na manifestaciji je u\u010destvovalo 9 pesnikinja uklju\u010denih u antologiju. Grad ima bogatu knji\u017eevnu delatnost, ali buket od 9 pesnikinja zajedno, nema, napisali su organizatori. Antologija je bila izvanredno predstavljena u Ambasadi Rumunije u Beogradu, kao i u Nema\u010dkoj biblioteci u Re\u0161ici, saop\u0161tio je Savez Srba u Temi\u0161varu.<\/p>\n
Prof. dr. Ljubi\u0161a Stojmirivic\u0301, Beogra\u0111anin (vi\u0161emandatski poslanik), uru\u010dio je Savezu Srba u Rumuniji na poklon knjige, u ime Udru\u017eenja \u201eZnanje kroz knjigu\u201d. U ime Saveza Srba u Rumuniji i predsednika i narodnog poslanika Ognjana Krsti\u0107a, dragog gosta su pozdravili dr. Sa\u0161a Ja\u0161in, direktor Izdava\u010dke kuc\u0301e Saveza i dr Liubica Rajki\u0107, PR Saveza Srba u Rumuniji. Savez je gostu poklonio knjige iz svoje bogate uredni\u010dke kolekcije. Ima ne\u010deg zaista plemenitog, velikodu\u0161nog i duboko humanog u \u010dinu poklanjanja knjiga, napisali su organizatori akcije darivanja knjiga.<\/p>\n
Centralni izborni biro za izbore za poslanike Evropskog parlamenta iz Rumunije i za organe lokalne javne uprave 2024. godine doneo je nekoliko odluka. Me\u0111u njima su i odluke o merama za centralizaciju informacija u vezi sa izbornim savezima i kandidaturama za izbore za organe lokalne javne uprave 2024. godine. Tako\u0111e, Centralni bira\u010dki biro je prihvatio izborne znakove izbornih konkurenata na izborima za poslanike Evropskog parlamenta iz Rumunije 2024. godine. S druge strane, doneta je odluka o registraciji izbornih znakova koje su Centralnoj bira\u010dkoj slu\u017ebi dostavile politi\u010dke stranke, politi\u010dki savezi, izborni savezi i organizacije gra\u0111ana nacionalnih manjina na lokalnim izborima 2024. godine. Me\u0111u izbornim konkurentima koji su dostavili izborne oznake je i Savez Srba iz Rumunije.<\/p>\n
Rumunski kulturni institut (ICR) je zavr\u0161io nekoliko digitalnih mapa sa lokalitetima i mestima sec\u0301anja iz rumunskih istorijskih zajednica. Onlajn mape kreirane uz pomoc\u0301 Gugla, obele\u017eavaju i opisuju, kroz tekstove i fotografije, detalje o zajednicama Rumuna i Aromuna u dr\u017eavama Balkanskog poluostrva i severa Karpatskog lanca. Tim istra\u017eiva\u010da je digitalno mapirao lokalitete i zna\u010dajna mesta za rumunske istorijske zajednice u 13 zemalja. Joana Dragan, generalni direktor Generalnog direktorata za predstavni\u0161tva u inostranstvu i istorijske zajednice Rumunskog kulturnog instituta (ICR), rekla je za Radio Romania Actualitatii da su istra\u017eiva\u010di Emil Crkomniku, Dorina Lozovan, Kalin Pantja, Katalin Aleksa i dva istra\u017eiva\u010da iz Srbije za oblast Timoka Ivica Gli\u0161ic\u0301 i Slavoljub Gacovi\u0107 sara\u0111ivali u izradi ovog projekta. Ura\u0111eno je i objavljeno 15 karata, izme\u0111u ostalih, za jugoisto\u010dnu Srbiju (Srpski Timok, Vojvodina), ali i za neke regione Bugarske, Ukrajine, Severne Makedonije, Albanije, Gr\u010dke, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, \u010ce\u0161ke i Slova\u010dke. Do sada je mapirano skoro 1.800 lokaliteta i mesta sec\u0301anja, a digitalne karte doprinose poznavanju istorijskih, etnografskih, geografskih i identitetskih aspekata.<\/p>\n
Dugometra\u017eni igrani film „Velika plja\u010dka tramvaja“, koji potpisuje srpski reditelj Slobodan \u0160ijan, u produkciji sa rumunskim u\u010de\u0161c\u0301em, u\u0161ao je u bioskope u Rumuniji. Film je zasnovan na stvarnoj pri\u010di o Bo\u0161ku Tokinu, prvom filmskom stvaraocu sa Balkana i prvom u svetu koji je zbog toga oti\u0161ao u zatvor. Glumica Joana Flora se mo\u017ee nac\u0301i u gluma\u010dkoj postavi. Film se smenjuje izme\u0111u izuzetno sme\u0161ne i ekscentri\u010dne komedije i odavanja po\u010dasti umetnicima i filmskim stvaraocima koji su stvorili film i evropsku kulturu kakvu danas poznajemo, rekao je reditelj. Bo\u0161ko Tokin je bio avangardni pesnik, vizuelni umetnik i pionir kinematografije u biv\u0161oj Jugoslaviji. Suosniva\u010d najva\u017enijeg umetni\u010dkog pokreta u isto\u010dnoj Evropi \u2013 zenitizma, Tokin je re\u017eirao prvi avangardni film na Balkanu, nedovr\u0161en i misteriozno izgubljen film.<\/p>\n
Rumunska teniserka Sorana Krstja pora\u017eena je u utorak od Kineskinje Kinven D\u017eeng sa 6-2, 6-3, u prvom kolu VTA 500 turnira u \u0160tutgartu (Nema\u010dka), sa ukupnim nagradama od oko 800.000 dolara. Krstja, 29. na VTA rang listi, bila je u svom prvom me\u010du na \u0161ljaci ove godine. Druga Rumunka, Gabrijela Ruse igrac\u0301e u sredu sa Japankom Nao Hibino u prvom kolu VTA 250 turnira u Ruanu (Francuska), sa ukupnim nagradama od preko 230.000 evra.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Me\u0111unarodni monetarni fond (MMF) revidirao je nani\u017ee procene o rastu rumunske privrede u ovoj godini, sa 3,8% procenjenih u oktobru na 2,8%, navodi se u najnovijem izve\u0161taju \u201eWorld Economic Outlook\u201d, koji je u utorak objavila me\u0111unarodna finansijska institucija. Prema novim prognozama MMF-a, posle pro\u0161logodi\u0161njeg napretka od 2,1%, privreda c\u0301e ove godine rasti na 2,8%, ubrzavajuc\u0301i […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":723498,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[116091,113245],"class_list":["post-749659","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n