Predsednik Rumunije Klaus Johanis rekao je da \u017eeli da \u0161to pre re\u0161i probleme koje rumunski gra\u0111ani i dalje imaju na aerodromima nekih evropskih zemalja, uprkos tome \u0161to je Rumunija u\u0161la u \u0160engen sa vazdu\u0161nim granicama. Saop\u0161tenje je dato uo\u010di Evropskog samita u Briselu, gde se u izve\u0161taju koji je zatra\u017eio Savet pominje potreba za totalnom integracijom Rumunije i Bugarske u \u0161engenski prostor, kao merom koja c\u0301e podstac\u0301i jedinstveno tr\u017ei\u0161te. Na dnevnom redu Saveta je situacija u Ukrajini, zemlji kojoj je potrebna vec\u0301a vojna pomoc\u0301 i koja se suo\u010dava sa problemima energetske infrastrukture, nakon ruskih bombardovanja. Evropski lideri c\u0301e razgovarati i o napetoj situaciji na Bliskom istoku, izazvanoj krizom u Gazi i tenzijama izme\u0111u Izraela i Irana.<\/p>\n
Rumunija je me\u0111u vodec\u0301im zemljama u Evropskoj uniji u kojima je povec\u0301ano interesovanje za glasanje na ovogodisnjim izborima za Evropski parlament. Prema najnovijem istra\u017eivanju Evrobarometra, namera za glasanje dostigla je 74 odsto, nakon \u0161to je porasla za 19 odsto u odnosu na glasanje pre pet godina. Podaci pokazuju da Rumuni i dalje imaju pozitivnu sliku o Evropskom parlamentu. Ne\u0161to vi\u0161e od 50% Rumuna ka\u017ee da je za njih li\u010dno veoma va\u017eno da glasaju na evropskim izborima, 40 odsto ka\u017ee da za njih glasanje ima prose\u010dan zna\u010daj, a samo 5 odsto da izbori imaju mali zna\u010daj. Istovremeno, Rumuni su ve\u0107i optimisti od proseka EU, jer veruju da \u0107e njihov \u017eivotni standard porasti u narednih pet godina, a tako\u0111e su optimisti\u010dniji od proseka EU kada je re\u010d o privrednoj situaciji Rumunije u narednoj godini <\/p>\n
Premijer Rumunije Mar\u010del \u010colaku boravi u dvodnevnoj radnoj poseti Ujedinjenim Arapskim Emiratima. On je imao sastanke sa predstavnicima relevantnih kompanija koje globalno ula\u017eu u tehnologiju, energetiku, poljoprivredu, zdravstvo, IT industriju i komunikacije, jer Bukure\u0161t namerava da pro\u0161iri ekonomsku saradnju sa ovom dr\u017eavom. Rumunija i rumunske kompanije imaju niz prednosti koje proizilaze kako iz geografskog polo\u017eaja tako i iz pripadnosti EU, prednosti koje donosioci odluka mogu da iskoriste za privla\u010denje zna\u010dajnih investicija poslovnih grupa iz Emirata i za realizaciju zajedni\u010dkih projekata. Pored ekonomske koordinacije, poseta Abu Daniju ima i va\u017enu politi\u010dku dimenziju. Predvi\u0111eno je da se premijer sastane sa \u0161eikom Mohamedom bin Zajedom al Nahjanom, predsednikom Ujedinjenih Arapskih Emirata i \u0161efom Emirata Abu Dabija, sa drugim visokim zvani\u010dnicima, kao i sa pripadnicima rumunske zajednice. Na dnevnom redu posete je i plenarni sastanak delegacija tokom kojeg c\u0301e biti razmenjena bilateralna dokumenta u oblastima od zajedni\u010dkog interesa. U prvom delu svoje turneje u oblasti Persijskog zaliva, premijer Mar\u010del \u010colaku je u sredu u Kataru razgovarao o ekonomskim temama. On je naveo da \u017eeli da Rumunija postane ulazna kapija ulaganja ove dr\u017eave u Evropsku uniju. <\/p>\n
Tu\u017eioci Evropskog javnog tu\u017eila\u0161tva izvr\u0161ili su vi\u0161e pretresa u okrugu Boto\u0161ani, na severoistoku Rumunije, u okviru istrage o prevari od 160.000 evra iz evropskih fondava. Pretresi su obavljeni i u sedi\u0161tu Zavoda za zapo\u0161ljavanje okruga Boto\u0161ani, ali i u kancelarijama pet organizacija koje su dobile evropski novac. U okviru istrage policija je saslu\u0161ala 20. osoba. Osumnji\u010deni se terete da su u periodu od 2018. do 2021. godine dobili vi\u0161e grantova za projekte namenje mladima za pove\u0107anje moguc\u0301nosti zapo\u0161ljavanja, ali da nijedan projekat nije realizovan. Novac je dodeljen iz bud\u017eeta Evropskog socijalnog fonda.<\/p>\n
Ministarka kulture Rumunije Raluka Turkan u\u010destvovao je na otvaranju radionice mozaika u okviru Nove galerije Rumunskog Instituta za kulturu Instituta u Veneciji, projekta u okviru \u010duvenog Bijenala. Ona je istakla da ovaj prostor zna\u010dajno pro\u0161iruje kulturno prisustvo Rumunije u tom gradu i doprinosi me\u0111unarodnom umetni\u010dkom dijalogu. Radionica okuplja umetnike iz Rumunije i Republike Moldavije, tokom sedam meseci Bijenala. \u201ePre svega kao Rumunka, a potom i kao ministarka kulture, ponosan sam na na\u0161u zemlju da ima priliku da poseduje dva izlo\u017ebena prostora na Venecijanskom Bijenalu umetnosti: prostor koji ima od 1938. godine Giardini della Biennale i Novu galeriji, sada pretvorena u umetni\u010dki radni prostor\u201c, navela je Raluka Turkan. Ministarka je dodala da ove godine tema Bijenala \u201eStranci svuda\u201c podsec\u0301a da se ljudi, iako razli\u010diti, ujedinjuju kroz kreativnost i umetnost i tako prevazilaze geografske i kulturne granice. Tu istinu, prema re\u010dima ministarke kulture, ilustruje izlo\u017eba \u201e\u0160ta je rad\u201c koja predstavlja Rumuniju na ovogodi\u0161njem Bijenalu umetnosti.
\nSindikat zaposlenih u Nacionalnoj kancelariji trgovinskog registra (SAONRC) stupa u japanski \u0161trajk u \u010detvrtak, na nacionalnom nivou. Oni zahtevaju od Vlade da preduzme hitne korake za povec\u0301anje plata za 15 i navode da zaposleni u toj javnoj instituciji (ONRC) imaju najmanje plate u pravosudju. Sindikat optu\u017euje nejednakost u platama i diskriminaciju zaposlenih u ONRC-u u pore\u0111enju sa drugim kategorijama zaposlenih u sektoru pravosu\u0111a. Japanski \u0161trajk c\u0301e trajati do 22. aprila. Od 23. do 25. aprila skupovi c\u0301e se odr\u017eati na nacionalnom nivou u svim \u017eupanijama, a 26. aprila zakazan je protest ispred sedi\u0161ta Ministarstva pravde. Od avgusta, najavljuju sindikalci ONRC-a, nameravaju da pokrenu kolektivni radni spor. <\/p>\n
Interventne ekipe nastavile su danas akcije traganja i spasavanja u stambenoj zgradi u op\u0161tini Krajova (jugozapadna Rumunija), gde je u sredu uve\u010de do\u0161lo do eksplozije, usled \u010dega je jedna \u017eena poginula pod ru\u0161evinama, a tri povredjene osobe prevezene su u bolnicu. Iz Inspektorata za vanredne situacije saop\u0161tavaju da za sada nije poznato da li pod ru\u0161evinama ima ljudi i zato se proveravaju sve osobe koje su tamo navodno \u017eivele. Eksplozija se dogodila u jednospratnoj stambenoj zgradi, a jedan deo sprata se uru\u0161io usled eksplozije. Iz zgrade je evakuisano oko 50 ljudi. Uzrok eksplozije tek treba da se utvrdi<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije Klaus Johanis rekao je da \u017eeli da \u0161to pre re\u0161i probleme koje rumunski gra\u0111ani i dalje imaju na aerodromima nekih evropskih zemalja, uprkos tome \u0161to je Rumunija u\u0161la u \u0160engen sa vazdu\u0161nim granicama. Saop\u0161tenje je dato uo\u010di Evropskog samita u Briselu, gde se u izve\u0161taju koji je zatra\u017eio Savet pominje potreba za totalnom […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723498,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-750186","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n