Svake godine, po\u010detkom marta, obele\u017eava se Svetski dan gojaznosti, osmi\u0161ljen da skrene pa\u017enju na ovu sve \u010de\u0161c\u0301u patologiju.
\nGojaznost \u2013 koju karakteri\u0161e povec\u0301anje telesne te\u017eine zbog masnog tkiva \u2013 nije samo pitanje fizi\u010dkog izgleda ili kontrole te\u017eine, vec\u0301 predstavlja zdravstveno stanje koje mo\u017ee imati vi\u0161estruke posledice po zdravlje. Mo\u017ee izazvati ili pogor\u0161ati kardiovaskularne probleme, endokrine probleme, bolesti zglobova, pa \u010dak i neke oblike raka. Tako\u0111e, gojaznost ima zna\u010dajan uticaj na kvalitet \u017eivota, jer mo\u017ee da izazove smanjenje samopouzdanja ili dru\u0161tvenu stigmatizaciju.
\nPrema postojec\u0301im podacima, na globalnom nivou, skoro milijardu ljudi, odnosno 1 osoba od 7, patila je od gojaznosti 2020. Procene pokazuju da bi do 2035. njihov broj mogao dostic\u0301i 1,9 milijardi. \u0160to se ti\u010de dece, oni koji imaju sklonost ka gojenju od vrtic\u0301a, – ka\u017eu specijalisti \u2013 imaju i tendenciju da postanu gojazni pre zavr\u0161etka srednje \u0161kole. O\u010dekuje se da c\u0301e se gojaznost me\u0111u decom povec\u0301ati za 100 odsto izme\u0111u 2020. i 2035. godine.
\nKakva je situacija u Rumuniji? Prema podacima Nacionalnog instituta za javno zdravlje, u 2022. godini dijagnozu gojaznosti imale su 2 od 100 osoba. Od 2022. godine, gojaznost je najvi\u0161e registrovana kod \u017eena i u urbanoj sredini.
\nMedjutim, usvajanje zdravog na\u010dina \u017eivota nije lako, ali nije ni nemoguc\u0301e! Na individualnom nivou, preporuke su da se ograni\u010di unos masti i \u0161ec\u0301era, povec\u0301a konzumacija voc\u0301a, povrc\u0301a, mahunarki, integralnih \u017eitarica i ora\u0161astih plodova, kao i da se redovno praktikuje fizi\u010dka aktivnost umerenog intenziteta.
\nTako\u0111e je potreban raspored odmora i na\u010din \u017eivota prilago\u0111en uzrastu, polu i emocionalnom stanju. Ukratko, personalizovani program, kako je na Radiju Rumunija, objasnila Dr Lidjija Aleksandresku univerzitetski predava\u010d, specijalista za ishranu:<\/p>\n
\u201eIzraz se pojavio u staroj Gr\u010dkoj, kada je takozvani stil \u017eivota definisan kao skup pojmova koji su uklju\u010divali spavanje, dakle odmor, hidrataciju, hranu, kretanje, blagostanje sve ovo cini dijetu. Kada ka\u017eemo, u ovom trenutku, dijeta mislimo na hranu, ali ne \u0160TA jedemo, vec\u0301 ono \u0161to NE jedemo. Kada govorimo o dijeti govorimo o ograni\u010denju, \u0161to je potpuno neta\u010dno. Ako govorimo o hrani, moramo da govorimo o tome \u0161ta nam je potrebno, \u0161ta odr\u017eava na\u0161u c\u0301eliju zdravom, a onda je prilago\u0111avanje veoma va\u017eno.
\nIsta dijeta ne funkcioni\u0161e za svakoga, tako da sve \u0161to vidimo na internetu \u2013 dijeta sa visokim sadr\u017eajem proteina ili dijeta sa visokim sadr\u017eajem ugljenih hidrata ili dijeta sa pirin\u010dem ili dijeta sa jabukama, ili druge lude stvari koje vidimo u ovom trenutku \u2013 svi ove dijete su potpuno neuravnote\u017eene. Dijeta koja funkcioni\u0161e za jednu osobu ne funkcioni\u0161e za drugu. Koji su kriterijumi? Postoji mnogo kriterijuma koje uzimamo u obzir kada je u pitanju sastavljanje plana ishrane.
\nDijeta ne predstavlja ne\u0161to restriktivno, to je ne\u0161to \u010dega se pridr\u017eavate dovoljno dugo da u\u0111ete u omiljenu haljinu, dovoljno dugo da lak\u0161e zakop\u010date ko\u0161ulju ili kai\u0161. Ono \u0161to je vezano za hranu je povezano sa \u017eivotnim stilom! A onda se vracamo na personalizaciju. Starost, pol, vrsta napora koji radimo, tip emocionalnog stanja, genetika, trenutna analiza, a\u017eurirano. Razgovor sa lekarom, razgovor sa nutricionistom, razgovor sa sportskim trenerom, sve to dovodi do formiranja personalizovanog programa ishrane. Dve iste dijete, ne bi trebalo da postoje. Ba\u0161 kao i lek, treba ga prilagoditi.“<\/p>\n
Neki konkretniji saveti? Jedenje neprera\u0111ene hrane, 100 koraka posle obroka, dobra hidratacija, povratak tradicionalnoj kuhinji, uz kuvana jela… \u201eKada jedemo hranu, posebno u drugoj polovini dana, u velikim koli\u010dinama i u nepravilnim kombinacijama, u su\u0161tini starimo .\u201d \u2013Lidjija Aleksandresku skrec\u0301e pa\u017enju :<\/p>\n
\u201eNe moramo da imamo nauku o ishrani, ne moramo da imamo nauku o biohemiji hrane! Moramo da imamo energije da potro\u0161imo i da telu dajemo gorivo, kvalitetan benzin. A to se mo\u017ee u\u010diniti hranom veoma bliskom prirodi, \u0161to je moguc\u0301e manje prera\u0111enom. Kupovina gotovih jela o\u010digledno c\u0301e dovesti do debljanja, jer ima i dosta soli, sadr\u017ei pr\u017eene sastojke, nema originalan kvalitet namirnice. Ima puno detalja. Sve je povezano sa obrazovanjem. Kako ka\u017eu Kinezi, ako hoc\u0301e\u0161 da ima\u0161 zdravu generaciju, obrazuj stanovni\u0161tvo 30-40 godina i onda c\u0301e\u0161 imati zdravu generaciju. Rod pirin\u010da se dobija iz godine u godinu, zdravi, uravnote\u017eeni i kompletni ljudi dobijaju se obrazovanjem generacija.\u201d<\/p>\n
Kako je, na kolektivnom nivou, edukacija o oblikovanju izbora koje ljudi donose u pogledu zdravog \u017eivota od su\u0161tinskog zna\u010daja, Univerzitet medicine i farmacije \u201eKarol Davila\u201d u Bukure\u0161tu pokrenuo je, kampanju \u201eKontroli\u0161ite gojaznost\u201d kroz koju c\u0301e ljudi nau\u010diti da jedu zdravo i da ve\u017ebaju. Ove godine c\u0301e se oblikovati u 8 sesija informisanja, podizanja svesti i medicinskog obrazovanja u 8 gradova. Svaka akcija, po gradovima, bic\u0301e strukturisana iz dve komponente: jedna namenjena \u0161iroj javnosti, vlastima i medijima, druga nau\u010dna, medicinska edukacija namenjena medicinskim stru\u010dnjacima uklju\u010denim u le\u010denje gojaznih osoba. \u201eNa\u0161 cilj je da istaknemo \u010dinjenicu da je gojaznost javnozdravstveni problem koji zahteva hitne i koordinisane intervencije. \u201d \u2013napominje univerzitetska profesorka dr. Katalina Pojana, inicijator kampanje \u201eKontroli\u0161ite gojaznost\u201c.
\nBez vec\u0301e i koordinisane akcije, stopa gojaznosti c\u0301e nastaviti da raste i sve vi\u0161e ljudi c\u0301e prerano umirati od gojaznosti ili neke od bolesti koje joj se mogu pripisati. \u0160tavi\u0161e, hroni\u010dne nezarazne bolesti povezane sa gojazno\u0161c\u0301u, koje su se nekada vi\u0111ale samo kod odraslih, sve se \u010de\u0161c\u0301e javljaju u mnogo mla\u0111oj dobi.
\nMe\u0111utim, za sada nijedna zemlja na svetu nije na putu da do 2030. godine postigne cilj zaustavljanja porasta prevalencije gojaznosti, kao \u0161to je 2013. godine ustanovila Svetska zdravstvena organizacija. Drugim re\u010dima, hitnost da se deluje je velika!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Svake godine, po\u010detkom marta, obele\u017eava se Svetski dan gojaznosti, osmi\u0161ljen da skrene pa\u017enju na ovu sve \u010de\u0161c\u0301u patologiju. Gojaznost \u2013 koju karakteri\u0161e povec\u0301anje telesne te\u017eine zbog masnog tkiva \u2013 nije samo pitanje fizi\u010dkog izgleda ili kontrole te\u017eine, vec\u0301 predstavlja zdravstveno stanje koje mo\u017ee imati vi\u0161estruke posledice po zdravlje. Mo\u017ee izazvati ili pogor\u0161ati kardiovaskularne probleme, endokrine […]<\/p>\n","protected":false},"author":109,"featured_media":749390,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[115219,114932],"class_list":["post-751018","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n