Vladaju\u0107a koalicija u Rumuniji PSD-PNL, odlu\u010dila je da podr\u017ei odvojene kandidate za mesto generalnog gradona\u010delnika Bukure\u0161ta. Kandidat Socijaldemokratske stranke je senatorka Gabrijela Firea, biv\u0161a gradona\u010delnica Bukure\u0161ta izme\u0111u 2016. i 2020. godine, dok je Nacionalna liberalna stranka odlu\u010dila da podr\u017ei ministra energetike Sebastijana Burdu\u017eu. Predsednik Klaus Johanis rekao je da odluka da se dva odvojena kandidata kandiduju za istu funkciju na lokalnim izborima ne predstavlja uspeh koalicije. Odluka je, ka\u017eu iz koalicije, doneta kako bi dve partije, \u0161to vi\u0161e pove\u0107ale izlaznost bira\u010da. Saop\u0161tenje je usledilo na kraju sastanka koalicije, koji je sazvano nakon informacija u medijima o nekompatibilnosti biv\u0161eg zajedni\u010dkog kandidata, doktora Katalina Kirstojua, upravnika Univerzitetske bolnice u Bukure\u0161tu. Lekar je optu\u017een da je iskoristio svoju funkciju menad\u017eera bukure\u0161tanske bolnice za hitne slu\u010dajeve za le\u010denje pacijenata u privatnoj klinici. Lideri koalicije odlu\u010dili su da kandidati po sektorima u Bukure\u0161tu ostanu zajedni\u010dki, kao i liste za lokalna ve\u0107a. Podsjec\u0301amo, Socijaldemokrate i liberali imaju zajedni\u010dku listu za izbore za Evropski parlamenti koji c\u0301e se odr\u017eati istovremeno sa lokalnim, 9. juna.<\/p>\n
Predsednik Rumunije Klaus Johanis koji boravi u zvani\u010dnoj poseti Ju\u017enoj Koreji sastao se jutros u Seulu sa kolegom Jun Suk Jeolom.Nakon zvani\u010dne ceremonije do\u010deka, dva predsednika i delegacije Rumunije i Ju\u017ene Koreje imali su bilateralne razgovore. Prema dopisniku Radio Rumunije, politi\u010dke konsultacije izme\u0111u dva \u0161efa dr\u017eava bile su fokusirane na konsolidaciju bilateralnih odnosa, na politi\u010dku, diplomatsku i odbrambenu saradnju, kao i na glavne izazove na regionalnom i globalnom nivou. Istom prilikom usvojena je zajedni\u010dka deklaracija o konsolidaciji strate\u0161kog partnerstva izme\u0111u Rumunije i Ju\u017ene Koreje, dokument kojim se utvr\u0111uju klju\u010dni pravci saradnje u narednih 10 godina. U prisustvu dvojice predsednika potpisani su i drugi dokumenti koji se ti\u010du saradnje u oblastima odbrane, nuklearne energije, investicija, spoljne trgovine i kulture. Na dnevnom redu rumunskog predsednika su i sastanci sa rumunskom zajednicom u Seulu i poseta izlo\u017ebi rumunske tradicionalne umetnosti<\/p>\n
Vozila proizvedena u Rumuniji tra\u017eena su na preko 60 tr\u017ei\u0161ta u svetu, tako da bi 2024. godina mogla da se zavr\u0161i sa novim rekordom profita, ka\u017ee Adrijan Sandu, generalni sekretar Upravnog odbora Udru\u017eenja proizvo\u0111a\u010da automobila iz Rumunije. Prema njegovim re\u010dima, domac\u0301a automobilska industrija je 2023. godine zabele\u017eila rekordnu proizvodnju od 513.000 proizvedenih jedinica. S druge strane, Adrijan Sandu ka\u017ee da, osim neadekvatne transportne infrastrukture, rumunska privreda gubi ogromne koli\u010dine novca i zbog carinskih blokada, jer rumunske kopnene granice jo\u0161 uvek nisu deo \u0161engenskog prostora.
\nDva rumunska filma su uvr\u0161tena u zvani\u010dnu selekciji \u010duvenog filmskog festivala u Kanu: igrani film \u201eTri kilometra do kraja sveta\u201c, pri\u010da o komplikovanim odnosima tinejd\u017eera i njegovih roditelja, u re\u017eiji Emanuela Parvua i dokumentarni film „Gadno“, o \u017eivotu i karijeri prvog tenisera sveta, Rumuna Ilije Nastasea, koji su re\u017eirali Tudor \u0110ur\u0111iu, Kristian Paskariu i Tudor D. Popescu. Kanski festival je pozvao i iranskog re\u017eisera koji kritikuje re\u017eim u Teheranu, Mohameda Rasulofa. 77. Kanski filmski festival odr\u017eac\u0301e se od 14. do 25. maja<\/p>\n
Rumunska teniserka \u017daklin Kristijan pobedila je Amerikanku Makartni Kesler sa 7-6, 6-4 u prvom kolu kvalifikacija za glavni \u017ereb singla na WTA 1.000 turniru u Madridu, sa ukupnim nagradama od skoro 7.000.000 evra. Kristijan igra u finalu kvalifikacija protiv Australijanke Darije Savil. U glavnom \u017erebu u Madridu su tri Rumunke: Sorana Krstea, koja se kvalifikovala direktno u drugo kolo, Ana Bogdan, koja c\u0301e u prvom kolu igrati sa Kineskinjom Siju Vang i Irina Begu, koja c\u0301e u svom prvom me\u010du igrati protiv \u010cehinje Linde Fruhvirtove. Simona Halep, nekada\u0161nja prva teniserka sveta, najavila je da nec\u0301e u\u010destvovati na turniru u Madridu, za koji je dobila vajld kartu. „Na\u017ealost, mom telu treba vi\u0161e vremena da bude spremno“, napisala je Halep na jednoj dru\u0161tvenoj mre\u017ei.<\/p>\n
Narodni poslanik Ognjan Krstic\u0301, predsednik Saveza Srba u Rumuniji, izabran je apsolutnom vec\u0301inom za kandidat za parlamentarne izbore 2024. godine, na Generalnoj skup\u0161tini Saveza<\/p>\n
U Srpskom episkopskom dvoru u Temi\u0161varu odr\u017eana je nova prezentacija turisti\u010dkog potencijala naselja Veliko Gradi\u0161te u Srbiji. Manifestaciju je organizovala Gradska kuc\u0301a, odnosno Turisti\u010dka organizacija Veliko Gradi\u0161te, u saradnji sa Savezom Srba u Rumuniji, Generalnim konzulatom Republike Srbije i Srpskom pravoslavnom crkvom u Temi\u0161varu, gospodinom Javorom Radovankovic\u0301em, preduzetnikom i sa lokalnom i \u017eupanijskom upravom. Prezentaciji su prisustvovali brojni gosti i predstavnici medija.<\/p>\n
Srpska \u0161kola „Sveti Nikola“, u selu Radimna, op\u0161tina Po\u017ee\u017eena, zatvorena pre deceniju, ponovo c\u0301e raditi ove jeseni. Sve je po\u0161lo od roditelja. Oni su, zajedno sa Mesnom organizacijom Saveza Srba, pokrenuli inicijativu, naglasio je Slavoljub Branisavljevic\u0301, predsednik Mesne organizacije Saveza Srba u Radimni. Njegovo mi\u0161ljenje deli i u\u010ditelj Tomislav Popovic\u0301, koji je naveo da su ideju podr\u017eali roditelji dece u selu. Da nije bilo Unije, da nije bilo pomoc\u0301i poslanika Ognjana Krstic\u0301a, te\u0161ko bismo uspeli, dodao je u\u010ditelj Popovic.<\/p>\n
Teritorijalni inspektorat grani\u010dne policije Temi\u0161vara pokrenuo je projekat finansiran iz evropskih fondova pod nazivom \u201eBezbednija klima u rumunsko-srpskom pograni\u010dnom podru\u010dju\u201c, koji se sprovodi u partnerstvu sa Srbijom u cilju unapre\u0111enja sredstava za suzbijanje ilegalnih migracija. Investicija od 14 miliona evra finansira se u okviru Interreg IPA programa Rumunija-Srbija 2021-2027 i obuhvata nabavku opreme termovizijskog sistema, opreme za otkrivanje prisustva sumnjivih lica u pograni\u010dnom podru\u010dju, nabavku kopnene i pomorske opreme za mobilnost, unapre\u0111enje nivoa obu\u010denosti kadrova grani\u010dne policije iz Rumunije i Srbije, kao i osoblja rumunske policije i \u017eandarmerije. \u0160ef Temi\u0161varske grani\u010dne policije, na\u010delnik Tiberiu \u0110urea, izjavio je da projekat ima za cilj da stvori klimu bezbednosti za rumunske i srpske gra\u0111ane du\u017e granice, a ovaj grani\u010dni sektor koji se naziva i \u201ezapadnobalkanska ruta\u201c je tranzitno \u010dvori\u0161te i drugi glavni koridor za migrante, na evropskom nivou, u smislu ilegalnih migracija. Projekat c\u0301e po prvi put kreirati simulator grani\u010dnog prelaza koji c\u0301e omoguc\u0301iti bolju obuku u\u010denika specijalizovanih \u0161kola grani\u010dne policije. Na\u010delnik grani\u010dne policije Temi\u0161vara izjavio je da je u pore\u0111enju sa 2021-2022, u 2023. godini zabele\u017een pad ilegalnih migracija za pribli\u017eno 99%. Dakle, ako je 2021. godine o preventivnim aktivnostima govorilo vi\u0161e od 75.000 ljudi koji su delovali na granici, 2023. godine broj ovih se zna\u010dajno smanjio i dostigao pribli\u017eno 800 ljudi. Tako\u0111e, broj lica koja su otkrivena na teritoriji Rumunije, koja su ilegalno pre\u0161la granicu, drasti\u010dno je smanjen, sa preko 8.000 ljudi u 2021. na 82 osobe u 2023. godini. Suo\u010davamo se i sa drugim izazovima. Granica sa Srbijom, spoljna granica Evropske unije, ne mora da zna\u010di i ilegalne migracije. Postoje i druge vrste prekograni\u010dnog kriminala protiv kojih se moramo boriti, istakao je i Tiberiu \u0110urea. Projekat bi trebalo da bude zavr\u0161en 2026. godine, a grani\u010dna policija Temi\u0161vara izdvojila je ukupan bud\u017eet od 7,7 miliona evra. Bic\u0301e obu\u010deno 436 grani\u010dnih policajaca, policajaca, pripadnika rumunske \u017eandarmerije i grani\u010dnih policajaca iz Srbije, od kojih c\u0301e 100 biti obu\u010deno za rad na re\u010dnoj granici, a 316 za aktivnosti na kopnenoj granici.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vladaju\u0107a koalicija u Rumuniji PSD-PNL, odlu\u010dila je da podr\u017ei odvojene kandidate za mesto generalnog gradona\u010delnika Bukure\u0161ta. Kandidat Socijaldemokratske stranke je senatorka Gabrijela Firea, biv\u0161a gradona\u010delnica Bukure\u0161ta izme\u0111u 2016. i 2020. godine, dok je Nacionalna liberalna stranka odlu\u010dila da podr\u017ei ministra energetike Sebastijana Burdu\u017eu. Predsednik Klaus Johanis rekao je da odluka da se dva odvojena kandidata […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723498,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-752236","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n