\u017denska emancipacija i feminizam javljaju se u drugoj polovini 19. veka, a borba za prava se vodi i preko \u0161tampe. Prava i slobode pojedinca, proklamovane jo\u0161 od 18. veka, stavljaju u sredi\u0161te promovisanje jednakosti, van bilo kakvih kriterijuma vere, rase, etni\u010dke pripadnosti, pola. Emancipacija \u017eena bila je tema koja je privla\u010dila sve vi\u0161e sledbenika po\u010dev od druge polovine 19. veka, a socijalizam i feminizam su imali za cilj da najvi\u0161e vode kampanju za \u017eenska prava u modernom dru\u0161tvu. Najvi\u0161e napora ulo\u017eeno je za prava \u017eena na platu i politi\u010dka prava, pravo glasa koje su dobile u 20. veku, a \u0161tampa je tako\u0111e vodila kampanju za davanje jednakih prava \u017eenama, \u0161to je jedno od najmoc\u0301nijih sredstava putem kojih su ostvareni ciljevi feministi\u010dkog pokreta.<\/p>\n
I u Rumuniji se emancipacija \u017eena i feminizam javljaju u drugoj polovini 19. veka, a borba za sticanje prava se vodi i preko \u0161tampe. U svim publikacijama po pravilu su se pojavljivali \u010dlanci razli\u010ditih veli\u010dina i na razli\u010dite teme od interesa za \u017eene. \u010casopisi koji su preuzeli ulogu \u017eenske emancipacije po\u010deli su da imaju stalnu publiku, me\u0111u onima koji su se posvetili projektu \u017eenske emancipacije bio je \u010dasopis \u201e\u017dena\u201d.<\/p>\n
\u010casopisi sa re\u010dju \u201e\u017eena\u201c u naslovu pojavljivali su se po\u010dev od 1868. godine, \u201e\u017dena. Nepoliti\u010dki \u010dasopis\u201c kao prvi. Drugi \u010dasopisi kao \u0161to su \u201eRumunka\u201c, \u201eSeoska \u017eena\u201c, \u201e\u017dena i dom\u201c, \u201ePravoslavka\u201c, \u201eElegantna \u017eena\u201c, \u201eDambovi\u010danka\u201c, \u201eRadnica\u201c izlazili su krac\u0301e ili du\u017ee i od samog naslova moglo bi se naslutiti njihov profil. Najdu\u017ei period pojavljivanja \u017eenskog \u010dasopisa bio je izme\u0111u 1946. i 1989. godine, pod naslovom \u201e\u017dena\u201c, koji se pojavljuje i danas.<\/p>\n
\u017denske \u010dasopise nisu pisale samo \u017eene, kako bi se moglo pomisliti. Moglo bi se rec\u0301i da su \u017eene, naprotiv, kasnije u\u0161le u svet novinarstva koje je branilo njihova prava. Jedna od njih je bila socijaldemokrata Elena Gu\u0111ijan. Godine 2000, kada ju je intervjuisao Centar za usmenu istoriju rumunske radiodifuzije, Gu\u0111ijan se prisetila da je sa 19 godina, 1944. godine, kada se pridru\u017eila Socijaldemokratskoj partiji, njena karijera pratila krugove radni\u010dke klase kojima je pristupila i odakle je bila inspirisana u tekstovima koje je objavljivala u \u010dasopisu za koji je radila.<\/p>\n
\u00a0\u201eU partijskim organizacijama bilo je mnogo \u017eena iz fabrika. Bili su iz APAKA, sa uglavnom \u017eenskim osobljem, bila je to fabrika odec\u0301e. Bile su iz Fabrike slatki\u0161a Angelesku, u ulici \u0160osjaua Viilor. Bile su iz fabrike Flora, fabrike konzervi, tako\u0111e na \u0160osjaua Viilor, iz Fabrike lekova i iz Fabrike cigareta. Tamo gde su zaposlene bile uglavnom \u017eene, mi smo imali organizacije i sastanke sa njima smo odr\u017eavali tamo, na radnom mestu. Sastajala sam se sa \u017eenama, razgovarala sam sa \u017eenama osim \u0161to sam bila novinarka, odnosno bele\u017eila sam o \u010demu se tamo razgovaralo za \u010dasopis \u017eenske organizacije, koji se zvao Radnica\u201c.<\/em><\/p>\n \u010casopis rumunske socijaldemokratije \u201eRadnica\u201c poku\u0161ao je da se veoma uklju\u010di u probleme radnica. Elena Gu\u0111ijan prisetila se prvih brojeva \u010dasopisa i njegovog o\u017eivljavanja nakon rata:<\/p>\n \u201ePod ovim imenom \u010dasopis je poznat od 1930. godine, kada se pojavio iscrtan na \u0161kraba\u010du, kao mali plakat, od 2-3 stranice, a ugasio se nestankom istorijskih, demokratskih partija, 1938. godine. Ponovo po\u010dinje da se objavljuje pod istim nazivom 1946. godine, sada kao \u010dasopis. Na 32 stranice, isprva samo crno-belo, zatim se pojavila crvena boja, pa kombinacije crvene i crne ili crvene i plave, u zavisnosti od toga koje smo mastilo mogli da na\u0111emo u tom trenutku.\u201c<\/em><\/p>\n Elena Gu\u0111ijan je radila na terenu i bukvalno bila zaljubljena u svoj posao.<\/p>\n \u201eJa, kao najmla\u0111i \u010dlan tima, tr\u010dala sam koliko sam mogla sa reporterskim fotografom da slikam, da izve\u0161tavam i prikupljam podatke. Kao mla\u0111a, stalno sam tr\u010dala unaokolo, uklju\u010dujuc\u0301i i pres-slu\u017ebe dotad osnovanih poslanstava ili ambasada u Bukure\u0161tu, gde sam dobijala fotografije i \u010dlanke o socijaldemokratskim \u017eenama iz njihovih zemalja\u201d.<\/em><\/p>\n Posle 1945. godine, na kraju Drugog svetskog rata, sve se moralo obnavljati, a posebno mir. A Elena Gu\u0111ijan i njene kolege su u\u010destvovale u op\u0161tim naporima.<\/p>\n \u201e\u017dene su nas zanimale iz vi\u0161e razloga. Posle rata, mnoge \u017eene su se iznenada na\u0161le na \u010delu porodica, sa decom za podizanje, bilo da su im mu\u017eevi poginuli na frontu, ili su se vratili sa fronta nesposobni za rad. <\/em>A onda su se \u017eene osec\u0301ale obaveznim da na\u0111u ne\u0161to da rade. Velika vec\u0301ina njih bila je nepismena. A na\u0161a velika briga je bila da im priteknemo u pomoc\u0301 organizovanjem nekih kurseva opismenjavanja. Hteli smo da ih nau\u010dimo da \u010ditaju i pi\u0161u, bar da \u010ditaju platni spisak, ako ne i vi\u0161e. Ali, postepeno su neke od njih zavolele, po\u010dele su da \u010ditaju i sna\u0161le se.“ <\/em><\/p>\n Od 1945. do 1948. godine, \u010dasopis \u201eRadnica\u201c je sledio svoju misiju, nastavljajuc\u0301i kampanju za velike principe jednakosti. Po\u0161to je posle 1948. godine, uvo\u0111enjem komunisti\u010dkog re\u017eima, \u010dasopis promenio naziv u \u201e\u017dena\u201c, po\u010delo je jedno novo poglavlje, ono o propagandnoj \u0161tampi u represivnom re\u017eimu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u017denska emancipacija i feminizam javljaju se u drugoj polovini 19. veka, a borba za prava se vodi i preko \u0161tampe. Prava i slobode pojedinca, proklamovane jo\u0161 od 18. veka, stavljaju u sredi\u0161te promovisanje jednakosti, van bilo kakvih kriterijuma vere, rase, etni\u010dke pripadnosti, pola. Emancipacija \u017eena bila je tema koja je privla\u010dila sve vi\u0161e sledbenika po\u010dev […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723963,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-754299","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n