Institucionalna istorija nije uvek fascinantna kao svakodnevna istorija, kao \u0161to je to \u017eivot li\u010dnosti, ili kao \u0161to je pri\u010da o otkric\u0301u koje je promenilo sve \u0161to je \u010dove\u010danstvo znalo u jednom trenutku. Institucije se generalno do\u017eivljavaju kao hladni, depersonalizovani prostori u kojima vlast namec\u0301e svoj red i volju gra\u0111anima. Ali istorija institucija je od velike va\u017enosti u poznavanju pro\u0161losti jer se u njihovom postojanju i funkcionisanju mo\u017ee nac\u0301i i ljudska kreativnost i svakodnevica, za neke ljude koji u njima rade one su \u010dak i mesta gde provode zna\u010dajan deo svog \u017eivota. Ljudi su vezani za institucije, a institucije su vezane za ljude u duhu pro\u017eivljenog vremena.<\/p>\n
U Rumuniji je posle 1945. godine uspostavljen komunisti\u010dki re\u017eim, uz direktnu podr\u0161ku sovjetske okupacione armije. To je zna\u010dilo uni\u0161tavanje starih institucija koje su smatrane represivnim prema radni\u010dkoj klasi, menjanje drugih, kao i uspostavljanje novih. Jedan od glavnih problema sa kojima se suo\u010davao komunisti\u010dki re\u017eim u Rumuniji bilo je postojanje stru\u010dnjaka, posebno in\u017eenjera, koji bi bili uklju\u010deni u ponovno pokretanje nove centralizovane ekonomije koju je vodila komunisti\u010dka partija. Dok je deo stare rumunske tehni\u010dke elite sme\u0161ten u zatvor na ideolo\u0161kim osnovama, nova elita je poku\u0161avala da nadoknadi izgubljeno i ideolo\u0161ki se prilagodi. Tako je institucija koja je preuzela zadatak prikupljanja informacija i izrade sinteza u vezi sa stanjem tehnolo\u0161kog razvoja bio Institut za tehni\u010dku dokumentaciju Rumunije, osnovan 1949. godine. In\u017eenjer George Angel je bio generalni direktor ustanove i 2003. godine, pred mikrofonom Centra za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije, prisetio se po\u010detaka:<\/p>\n
\u201eInstitut za tehni\u010dku dokumentaciju Rumunije postao je cenjen kao jedan od najboljih instituta za dokumentaciju i informisanje u socijalisti\u010dkim zemljama. Stru\u010dnjaci iz mnogih zemalja do\u0161li su da razmene iskustva kako bi videli kako je organizovana informativno-dokumentaciona aktivnost u Rumuniji. Pored Nacionalnog instituta za informacije i dokumentaciju, postojale su 24 informaciono-dokumentacione kancelarije, po granama i oblastima, koje su se specijalizovale za promovisanje tehni\u010dkih inovacija u oblasti koju su predstavljali.\u201c<\/em><\/p>\n Sme\u0161ten u centru Bukure\u0161ta, na Calea Victoriei, Institut za tehni\u010dku dokumentaciju Rumunije bio je glavni informacioni i dokumentacioni entitet za in\u017eenjere. Institucija je kopirana po sli\u010dnoj instituciji u Sovjetskom Savezu, mamutskog instituta, sa ovim predmetom aktivnosti. Rumunski institut je imao impresivan fond tehni\u010dkih knjiga i zna\u010dajne kolekcije specijalizovanih \u010dasopisa iz svih tehni\u010dkih oblasti. Velikodu\u0161na \u010ditaonica je ugostila sve koji su \u017eeleli da ostanu povezani sa najnovijim informacijama u svojoj oblasti. Institut je centralizovao tehni\u010dka znanja, ali je na nivou svake grane i delatnosti bila podr\u017eana i informacionim i dokumentacionim kancelarijama. George Angel se osvrnuo na delatnost instituta.<\/p>\n \u201eDelatnost Instituta i kancelarija bila je veoma slo\u017eena. Nije se ograni\u010davalo samo na prijem knjiga i \u010dasopisa, vec\u0301, posebno, na promociju sadr\u017eaja. U okviru Instituta postojao je \u010ditav niz odeljenja koja su obra\u0111ivala postojec\u0301e informacije na stranicama \u010dasopisa: od jednostavnog signaliziranja postojanja sadr\u017eaja postojec\u0301ih \u010dasopisa, fotokopiranja njihovih sa\u017eetaka i organizovanja u nekoliko zbirki, koje su distribuirane na osnova pretplate zainteresovanima, na stvarnu obradu sadr\u017eaja specijalizovanih \u010dlanaka. Odgovarajuc\u0301e novine su izvu\u010dene iz njih i prijavljene stru\u010dnjacima za nacionalnu ekonomiju\u201c.<\/em><\/p>\n Ali iako je institut bio namenjen in\u017eenjerskoj i tehni\u010dkoj dokumentaciji, i ovde je delovala \u010duvena cenzura. George Angel:<\/p>\n \u201eNismo imali pravo da neke od \u010dasopisa damo u salu. Nije ih bilo mnogo, ali je bilo \u010dasopisa koji su sadr\u017eali razne \u010dlanke koji nisu bili u skladu sa politikom stranke. Onda sam imao poseban pe\u010dat. U kancelariji tajnih dokumenata registrovao si se i sedeo u kancelariji i pristup je bio zabranjen. Sec\u0301am se da je postojala obra\u0111ena knjiga na engleskom koja se bavila tom misterioznom pojavom koja se dogodila na Uralu. Na osnovu dokumenata objavljenih u Sovjetskom Savezu u specijalizovanim \u010dasopisima, engleski istra\u017eiva\u010d je pokazao da se na Uralu dogodila atomska katastrofa u kojoj je stradalo mnogo ljudi. U to vreme te stvari nisu bile javne i bile su obavijene velom misterije. Nije to bila fantazija, \u010dovek je do\u0161ao sa preciznim dokumentima objavljenim u Sovjetskom Savezu u njihovim \u010dasopisima\u201c. <\/em><\/p>\n Institut je odr\u017eavao simpozijume i konferencije, a do 1974. godine u njemu je radilo nekoliko stotina dokumentarista na stranim jezicima. Me\u0111utim, 1974. godine Elena \u010cau\u0161esku, supruga Nikolaja \u010cau\u0161eskua, predsednica Nacionalnog saveta za nauku i tehnologiju, odlu\u010dila je da racionalizuje delatnost i smanji broj zaposlenih na 160. Me\u0111utim, 1980-ih, op\u0161ta kriza rumunskog dru\u0161tva tako\u0111e je te\u0161ko pogodila institut. Zbog nedostatka novca, kupovina \u010dasopisa i knjiga drasti\u010dno je smanjena. Oni koji \u017eele da se dokumentuju i dalje su mogli da konsultuju publikacije iz Sovjetskog Saveza. Kriza institucije bila je kriza sistema koja je okon\u010dana 1989. godine.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Institucionalna istorija nije uvek fascinantna kao svakodnevna istorija, kao \u0161to je to \u017eivot li\u010dnosti, ili kao \u0161to je pri\u010da o otkric\u0301u koje je promenilo sve \u0161to je \u010dove\u010danstvo znalo u jednom trenutku. Institucije se generalno do\u017eivljavaju kao hladni, depersonalizovani prostori u kojima vlast namec\u0301e svoj red i volju gra\u0111anima. Ali istorija institucija je od velike […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":723911,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113318,113245],"class_list":["post-755794","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n