Ideja o proizvodnji hrane u laboratotriji nije nova, pojavila se pre dve decenije kada je NASA finansirala studiju o obezbedjivanju hrane za astronaute. 2001. i 2002. godine NASA je po\u010dela da eksperimenti\u0161e sa proizvodnjom mesa u laboratoriji i realizovala prvi jestovi uzorak mesa iz laboratorije:riblji filet dobijen od \u010delija zlatne ribice. Danas posle vi\u0161egodi\u0161njih istra\u017eivanja i testiranja, kultivisano meso postalo je vijabilan proizvod koji polako ulazi u komercijalonu potro\u0161nju. Prvi ve\u0161ta\u010dki hamburger od govedjeg mesa pojavio se 2013. godine i bilo je delo istra\u017eiva\u010dkog tima Univerziteta iz Mastrihta. Pripremnljen i degustiran u Londonu, proizvodnja burgera te\u017eine 124 grama ko\u0161tala je 250 000 evra. SAD i Singapur su prve zemlje koje su odobrile prodaju kultivisanog mesa u laboratoriji, a prvi restoran koji prodaje ovu vrstu hrane otvoren je 2020. godine u Tel Avivu. Evropske zemlje, Nema\u010dka, \u0160panija i Holandija ula\u017eu u istra\u017eivanje i razvoj i pripremaju trenutak kada \u0107e ova vrsta mesa biti u prodaji. Na globalnom nivou u poslednjih 10 godina osnovano je vi\u0161e od 150 kompanija koje su investirale oko 2,8 miliardi dolara u istra\u017eivanje i testiranje. Evropska unija je investirala 25 miliona evra u istra\u017eivanje trajnih protejina, uklju\u010duju\u0107i kultivisano meso. Petru Alekse profesor na Fakultetu nauke i in\u017eenjerije hrane Univerziteta ,,Dunarea de \u017dos“ (Donji Dunav) iz grada Galaci, gost Radia Rumunija, naglasio je da je pre deset godina ova futuristi\u010dka ideja o proizvodnji ove vrste mesa za potrebe sve brojnijeg stanovni\u0161tva polanete bila samo puka radoznalost. Da li je ova vrsta mesa re\u0161enje ? I \u0161ta je zapravo ovo kultivisano ili ve\u0161tacko meso, kako se profesor Petre Alekse izrazio: ,,Na po\u010detku se na tr\u017ei\u0161tu pojavila ideja o ve\u0161ta\u010dkom mesu, zatim je napravljena korekcija jer je ovo meso multiplikacija mi\u0161i\u0107nih \u010delija van \u017eivotinjskog organizma. Drugim re\u010dima od pojedinih \u017eivotinja uzimaju se stem \u010delije koje se u bioreaktoru multipliciraju , umno\u017eavaju i od kojih se dobija ovo kultivisano meso. Polazi se od \u017eivotinskog resursa i nije nakorektnije da ovo meso zovemo vesta\u010dkim, jer nije \u010dovek sam proizvodja\u010d ve\u0107 se proizvodnja bazira na \u017eivotinskim \u010delijama. Re\u010d je samo o misi\u0107nom tkivu, napravljeni su i odredjeni pomaci sa masnim tkivom, ali ne i sa rekonstrukcijom \u017eivotinje jer nauka jo\u0161 nije dostigla ovaj nivo. Ona samo umno\u017eava mi\u0161i\u0107ne \u010delije kako bi se dobila ova kultiuvisana masa mi\u0161i\u0107nog tkiva koja se mo\u017ee konzumirati bez problema.“<\/p>\n
U bioreaktoru stem \u010delije se stavljaju u te\u010dnost koja sadr\u017ei vitamine, protejin i faktore rasta. Sredina bogata kiseonikom, sa kontrolisanom temperaturom omogu\u0107ava \u010delijama da se umno\u017evaju ubrznim ritmom. Stem \u010delije se odvajaju na mi\u0161i\u0107na tkiva koja se ujedinjuju, a meso se sprema za preradu u roku od nekoliko nedelja. Profesor Petru Alekse ka\u017ee: ,,Mo\u017eemo imati svaku vrstu mesa, ribljeg, svinjskog iili govedjeg. Problem je samo u multiplikaciji. Bez sumnje ukus mesa je u direktnoj vezi sa ishranom. Ovde je re\u010d o uticaju nutrijenata koji se stavljaju u bioreaktor. Jer na kraju krajeva i \u017eivotinja je neka vrsta bioreaktora, samo \u0161to se sama snabdeva nutrijentima ili joj ponekad i mi poma\u017eemo. Za sada jo\u0161 nemamo slo\u017eenu konzistentnost, ni mnoge vrste ali stvari, kao i u svakom istra\u017eivanju, idu dalje.<\/p>\n
\u010covecanstvo je pro\u0161le godine konzumiralo 364 miliona tona mesa i prema najnovijim prognozama potra\u017enja za mesom na svetskom nivou do 2050. godine pove\u0107a\u0107e se za 50%. U uslovima tradicionalne poljoprivrede ovo pove\u0107anje je ogroman pritisak, i kultivisano meso mo\u017ee da bude ekolo\u0161ka alternativa, ka\u017eu zagovornici ove hrane, jer mo\u017ee da ima manje negativne posledice na za\u0161titu sredine od konvencionalne proizvodnje jer se ova vrsta mesa proizvodi na 90% manjoj povr\u0161ini terena, za 94% manje zagadjuje vazduh i mo\u017ee za 92% da smanjeju efekte staklene ba\u0161te. Pored toga, za razliku od mesa proizvedenog u intenzivnom uzgoju \u017eivotinja, za kultivisano meso nisu potrebni antibiotici za kontrolu bolesti od Salmonele i E Kolija. Na ovaj na\u010din smanjuje se alarmantan prelaz antibiotika u ljudski organizam i razvijanje otpornosti na antibiotike, koji po oceni Svetske zdravstvene organizacije predstavlja globalnu pretnju po javno zdravlje. Sa druge strane pod izgovorom o\u010duvanja kulinarskih tradicija, Italija je jedina dr\u017eava na svetu koja je u novembru pro\u0161le godine zabranila proizvodnju i prodaju kultivisanog mesa. Nau\u010dna zajenica i organizacije za za\u0161titu \u017eivotinja kritikovale su italijanski zakon smantraju\u0107i da je suprotan trendovima i globalnom otvaranju prema ovoj velikoj \u0161ansi. Ako \u0107e Evropska unija odobriti prodaju proizvoda od kultivisanog mesa, Italija (kao i Rumunija ako \u0107e zabrana kultivisanog mesa dobiti zeleno svetklo i u Poslani\u010dkom domu Parlamenta) ne mogu da zabrane uvoz ove hrane iz drugih zemalja Evropske unije.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ideja o proizvodnji hrane u laboratotriji nije nova, pojavila se pre dve decenije kada je NASA finansirala studiju o obezbedjivanju hrane za astronaute. 2001. i 2002. godine NASA je po\u010dela da eksperimenti\u0161e sa proizvodnjom mesa u laboratoriji i realizovala prvi jestovi uzorak mesa iz laboratorije:riblji filet dobijen od \u010delija zlatne ribice. Danas posle vi\u0161egodi\u0161njih istra\u017eivanja […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":758111,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[147352,147350,147351],"coauthors":[113249,115863],"class_list":["post-757727","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas","tag-bioreaktor","tag-kultivisano-meso","tag-petru-alekse"],"acf":[],"yoast_head":"\n