Radio je obrazovanje i kulturalizaciju svih u\u010dinio prioritetnom misijom. Deca su izda\u0161na publika, a emisije su za njih uvek bile u fokusu menad\u017ementa i novinara. Radio dramatizacije su do\u017eivele pravi uspeh, iza njih su bili napori onih koji su pisali scenarije ili adaptirali klasi\u010dne tekstove, glumaca i reditelja, tehni\u010dkih ekipa. Svi oni su pisali istoriju radio pozori\u0161ta za decu i ostavili su ona sec\u0301anja koja imaju buduc\u0301i odrasli. U audio biblioteci Radija Rumunije nalaze se referentne stranice istorije radio pozori\u0161ta za decu, za koje su vezana zna\u010dajna imena.<\/p>\n
Knji\u017eevnica Silvija Kerim bila je i radio novinarka i posvec\u0301eno je radila na dramatizacijama za decu. Posao je zapo\u010dela 1961. godine i zavr\u0161io u redakciji sa kvalitetnim ljudima koji su poku\u0161avali da pobegnu od politi\u010dke ideologije tog vremena. Godine 1998. Centar za usmenu istoriju Radio Rumunije intervjuisao je Silviju Kerim i otkrio kako su novinari de\u010djeg radio pozori\u0161ta uspeli da odr\u017ee kvalitet svog proizvoda.<\/p>\n
\u201eDodeljeno mi je veoma prijatno mesto za mene, zvalo se Mikrofonsko pozori\u0161te za decu. Bila je to srec\u0301a jer su vec\u0301ina predstava koje su \u010dinile repertoar de\u010dijeg pozori\u0161ta bile pri\u010de. Potekle su iz klasi\u010dne knji\u017eevnosti, pa se ideolo\u0161ka la\u017e tu ba\u0161 i nije uklapala. Glumci su bili veliki i veoma veliki, veliki i veoma dobri reditelji tako da se kompromis i la\u017ei nisu ba\u0161 uklapali.“<\/p>\n
Kao i na svakom mestu, ljudi su ti koji \u0107ine da stvari funkcioni\u0161u, a Silvija Kerim je imala otvorene kolege.<\/p>\n
\u201eU Pozori\u0161tu De\u010djeg mikrofona za \u0161efa sam imala Eduarda \u017durista, od njega sam nau\u010dila \u0161ta zna\u010di biti skroman kao \u0161ef, ne pona\u0161ati se kao \u0161ef, podjednako raspodeliti pa\u017enju prema mla\u0111im urednicima ili starijima. Imala sam i Vasilea Manuc\u0301anua kao kolegu tamo. U toj redakciji omladinskih emisija bio je i onaj retki daroviti pisac koji se zvao Kalin Gruja. Zadovoljstvo mi je da pomenem Mioaru Paler koja je svojevremeno bila \u0161ef sekcije de\u010dijeg programa i kojoj dugujem radost pisanja za decu. Osetili su u meni tu ljubav prema deci, osetili su tu moju \u017eelju da pi\u0161em za decu\u201c.<\/p>\n
Silvija Kerim je pisala scenarije za de\u010dije radio dramatizacije i prisetila se koliko su za nju bile va\u017ene pri\u010de iz detinjstva koje su ispri\u010dali njeni roditelji.<\/p>\n
\u201eDato mi je da obradim neke pri\u010de koje su lo\u0161e prevedene iz kineske ili japanske knji\u017eevnosti. Dobila sam takve pri\u010de i pripovetke koje su imale svoje tuma\u010denje. Prepri\u010davajuc\u0301i ih, shvatila sam da sam ulo\u017eila mnogo svoje ma\u0161te i da u jednom trenutku mogu da napi\u0161em pri\u010de koje su mi se motale po glavi i koje su, pak, imale magi\u010dni koren. Moja majka je pri\u010dala mom bratu i meni pri\u010de svako ve\u010de kada smo bili veoma mali, iz noc\u0301i u noc\u0301. Generalno, prvi deo je bio \u201eSne\u017eana\u201d, mislim da sam godinu dana zaredom iz noc\u0301i u noc\u0301 slu\u0161ala \u201eSne\u017eanu\u201d, bilo u epizodama ili skrac\u0301eno. A da je moja majka nekako zabrljala u pojedinostima, oboje bismo sko\u010dili da joj protivre\u010dimo i podsetili je da, u stvari, nije Ljutko taj koji je to uradio i rekao i tako dalje. Druga pri\u010da je bila, generalno, o \u017eivotinjama koje je moja majka mnogo volela, kao i moj otac. Oba roditelja su tu ljubav prema \u017eivotinjama prenela na nas.“<\/p>\n
Tokom godina kada je Silvija Kerim o\u017eivljavala de\u010dije pri\u010de na talasima, komunisti\u010dki re\u017eim je nasilno indoktrinirao javnost. Ali novinarka je odlu\u010dila da se na suptilan na\u010din suprotstavi ideolo\u0161kom bezobrazluku.<\/p>\n
\u201eDefinitivno \u017eelim da ka\u017eem da je takav poku\u0161aj, u slu\u010daju mojih tekstova, bio prili\u010dno te\u017eak. Nikada nisam napisala re\u010d „pionir“, re\u010di „partija“, „pionir“, „jastreb“ nikada se nisu pojavile u mojim scenarijima. Moji scenariji i pri\u010de su sa Andersenovim herojima, to su tu\u017ene pri\u010de sa siroma\u0161nim ljudima, sa bakama i dekama koji umiru, pri \u010demu je najskuplja torta pita od jabuka ili sa najprijatnijim desertom tost sa pekmezom od \u0161ljiva. Uvek sam mislila da ima mnogo vi\u0161e nesrec\u0301ne dece i siro\u010dadi nego bogate i srec\u0301ne dece. I da te pri\u010de moraju doc\u0301i do njih, ta\u010dnije i do njih. U vreme kada smo morali da pi\u0161emo samo o srec\u0301noj deci, koja u ime partije odrastaju zdrava i nemaju brige, kada su morali da se bave nekim spisima u kojima je stvarnost delovala prili\u010dno tu\u017eno i beznade\u017eno, nije bilo previ\u0161e lako da tekst pro\u0111e cenzuru.“<\/p>\n
De\u010dje radio pozori\u0161te je bilo \u010dudo kroz koje je radio dopirao do nevinih umova. A ljudi koji su to omoguc\u0301ili preneli su ono \u0161to su i oni sami u detinjstvu dobili.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Radio je obrazovanje i kulturalizaciju svih u\u010dinio prioritetnom misijom. Deca su izda\u0161na publika, a emisije su za njih uvek bile u fokusu menad\u017ementa i novinara. Radio dramatizacije su do\u017eivele pravi uspeh, iza njih su bili napori onih koji su pisali scenarije ili adaptirali klasi\u010dne tekstove, glumaca i reditelja, tehni\u010dkih ekipa. Svi oni su pisali istoriju […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723937,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-759175","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n