Nacionalni sindikalni blok i 29 udru\u017eenih saveza organizovali su u ponedeljak ispred Vlade u Bukure\u0161tu miting, nakon \u010dega je usledila protestna \u0161etnja za smanjenje poreza. Prisutni tra\u017ee smanjenje poreza i naknada na rad, koje smatraju previsokim u odnosu na plate, po\u0161tovanje rada i onih koji rade. Generalni sekretar Nacionalnog sindikalnog bloka Horaciu Raiku izjavio je da oko 43% bruto plate zaposlenog u Rumuniji ide u dr\u017eavni bud\u017eet. Prema njegovim re\u010dima, Rumunija trenutno ima jedno od najvec\u0301ih poreskih opterec\u0301enja na tro\u0161kove rada u Evropskoj uniji. Demonstranti se tako\u0111e \u017eale da su niske plate i visoka oporezivanja doveli do toga da Rumunija registruje trec\u0301u najni\u017eu stopu zaposlenosti u 2023. godini, posle Italije i Gr\u010dke. Podaci Evrostata pokazuju da samo 69%\u200b\u200b Rumuna starosti izme\u0111u 20 i 64 godine radi, \u0161to zna\u010di da skoro trec\u0301ina Rumuna ne radi.<\/p>\n
Evropski komesar za poljoprivredu Janu\u0161 Voj\u010dehovski boravi u dvodnevnoj poseti Rumuniji. On se u ponedeljak sastao sa premijerom Mar\u010delom \u010colakuom, a me\u0111u temama o kojima je razgovarano su buduc\u0301nost Zajedni\u010dke poljoprivredne politike, polo\u017eaju poljoprivrednika u kontekstu izazova izazvanih ratom u Ukrajini i bezbednosti hrane. \u201eU buduc\u0301oj zajedni\u010dkoj poljoprivrednoj politici, Vlada Rumunije podr\u017eava nastavak izdvajanja zna\u010dajnih finansijskih sredstava evropskom poljoprivrednom sektoru, kako bi se za\u0161titili poljoprivrednici i osigurala konkurentnost Unije na globalnim tr\u017ei\u0161tima. Neophodno je pojednostaviti pravila i mehanizme implementacije, kako bi se Zajedni\u010dka poljoprivredna politika lak\u0161e prilagodila nepredvi\u0111enim geopoliti\u010dkim i klimatskim doga\u0111ajima\u201c, rekao je rumunski premijer. Premijer je tako\u0111e zatra\u017eio da vi\u0161e ne bude razlika izme\u0111u nivoa subvencija koje se daju po hektaru zemljama \u010dlanicama Evropske unije. Tokom sastanka je pozdravljen \u201eizbalansiran pristup Rumunije, koja je uspela da zadovolji i potrebe tranzita \u017eita i zahteve poljoprivrednika\u201c, u kontekstu efekata koje je proizveo rat u Ukrajini, navodi se u saop\u0161tenju za javnost. Na sastanku je u\u010destvovao i ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja Florin Barbu. Evropski komesar c\u0301e u utorak posetiti luku Konstanca (jugoistok) kako bi procenio stanje transporta \u017eitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine. Janu\u0161 Voj\u010dehovski c\u0301e zavr\u0161iti svoje putovanje u Rumuniji obilaskom niza projekata koje finansira Evropska unija.<\/p>\n
Rumunija je od prijema u Evropsku uniju primila preko 95 milijardi evra i dala 30 milijardi evra u bud\u017eet evropskog bloka, tako da nam neto finansijski bilans pokazuje plus od 65 milijardi evra, napisao je na Fejsbuku ministar finansija Mar\u010del Bolo\u0161. \u201eGovorimo o \u0161ansi koja je data novcem iz Brisela za modernizovanu infrastrukturu i moguc\u0301nosti za sve Rumune. \u010cinjenica da sam blizak ovoj oblasti od trenutka pristupanja u\u010dinila me je ubedljivim promoterom \u010dinjenice da evropski novac zaista menja \u017eivote\u201c, rekao je Bolo\u0161.<\/p>\n
Rumunija je i dalje na mapi trgovaca ljudima, sa 500 gra\u0111ana koji se identifikuju kao \u017ertve godi\u0161nje, rekao je predsednik vlade u Bukure\u0161tu Mar\u010del \u010colaku povodom pokretanja Nacionalne strategije za borbu protiv trgovine ljudima. Strategija razvijena za narednih 5 godina ima za cilj smanjenje uticaja trgovine ljudima na nacionalnom nivou kroz racionalizaciju aktivnosti koje sprovode javne institucije, strukture civilnog dru\u0161tva i privatno okru\u017eenje. Tako\u0111e ima za cilj da pobolj\u0161a za\u0161titu i pomoc\u0301 koja se pru\u017ea \u017ertvama trgovine ljudima, povec\u0301a efikasnost sistema krivi\u010dnog pravosu\u0111a i standardizuje procese prikupljanja podataka. Prema re\u010dima dr\u017eavnog sekretara u Ministarstvu unutra\u0161njih poslova, generalnog kvestora policije Bogdana Despeskua, kvalifikacija koju je Rumunija stekla u poslednjoj proceni fenomena trgovine ljudima potvr\u0111uje da je zemlja na dobrom putu, ali da jo\u0161 ima stvari da se uradi. On je rekao i da nova strategija stvara preduslove za ispunjavanje preporuka Stejt departmenta Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava i Organizacije za evropsku bezbednost i koordinaciju. Vlasti \u017eele da do kraja 2028. godine u Rumuniji funkcioni\u0161e nacionalni sistem za borbu protiv trgovine ljudima, sa dodeljenim neophodnim resursima i koji c\u0301e im efikasno biti na raspolaganju.<\/p>\n
Ministar zdravlja Aleksandru Rafila izjavio je da u Rumuniji jo\u0161 uvek postoji epidemija morbila. Tako\u0111e je precizirao da se bolest manifestuje uglavnom u okruzima sa niskim stepenom vakcinacije. Ministar zdravlja podsti\u010de roditelje da vakcini\u0161u svoju decu, a vakcinacija se mo\u017ee obaviti kod porodi\u010dnog lekara. Morbili su zarazna bolest koja se lako prenosi, posebno kod nevakcinisane dece, a ponekad je evolucija ozbiljna i mo\u017ee doc\u0301i do komplikacija. Prema podacima Ministarstva zdravlja, obuhva\u0107enost vakcinacije prvom dozom na nacionalnom nivou je 78%, a drugom dozom 62%.<\/p>\n
Broj registracija novih automobila u Rumuniji tokom aprila povec\u0301an je za vi\u0161e od 33% u odnosu na isti period pro\u0161le godine, saop\u0161tava Udru\u017eenje proizvo\u0111a\u010da i uvoznika automobila. Od toga, \u201eelektri\u010dni\u201c segment je zabele\u017eio skok od 47% i tr\u017ei\u0161ni udeo od preko 23%. Na op\u0161tem nivou, registracije novih automobila porasle su za 38% iz godine u godinu, odnosno 41% u odnosu na mart 2024. godine. APIA tako\u0111e pokazuje da su u aprilu ove godine prva tri najprodavanija 100% elektri\u010dna automobila Dacia Spring, Tesla Model 3 i Renault Megane.<\/p>\n
Upravni odbor Narodne banke Rumunije odlu\u010dio je da kamatnu stopu monetarne politike zadr\u017ei na nivou od 7% godi\u0161nje. Kamatna stopa je nepromenjena od januara pro\u0161le godine, kada je BNR povec\u0301ala sa 6,75%. Stopa c\u0301e se odr\u017eavati na sada\u0161njim vrednostima i nivoima stope obavezne minimalne rezerve za obaveze u lejima i u stranoj valuti kreditnih institucija. Upravni odbor NBR je u ponedeljak tako\u0111e analizirao i odobrio Izve\u0161taj o inflaciji, izdanje za maj 2024. godine. A\u017eurirana prognoza ukazuje na moguc\u0301nost da se nastavi smanjenje godi\u0161nje stope u narednih osam kvartala, ali po znatno sporijoj stopi u odnosu na 2023. godinu, godi\u0161nja stopa inflacije bi samo neznatno pala u rasponu koji je ciljala NBR (1,5 – 3,5%) samo u martu 2026. godine, a ne u decembru 2025. godine, kako je ranije prognozirala Centralna banka.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nacionalni sindikalni blok i 29 udru\u017eenih saveza organizovali su u ponedeljak ispred Vlade u Bukure\u0161tu miting, nakon \u010dega je usledila protestna \u0161etnja za smanjenje poreza. Prisutni tra\u017ee smanjenje poreza i naknada na rad, koje smatraju previsokim u odnosu na plate, po\u0161tovanje rada i onih koji rade. Generalni sekretar Nacionalnog sindikalnog bloka Horaciu Raiku izjavio je […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245,116091],"class_list":["post-759244","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n