Dom poslanika i Senat Rumunije sastali su se u utorak na zajedni\u010dkom sve\u010danom sastanku posvec\u0301enom obele\u017eavanju Dana solidarnosti i prijateljstva izme\u0111u Rumunije i Dr\u017eave Izrael, koji je zakonom ustanovljen 10. aprila. Predsedni\u010dka administracija, Parlament i Vlada c\u0301e 14. maja svake godine preduzeti neophodne mere za podizanje zastave Dr\u017eave Izrael, pored zastave Rumunije. Povodom Dana solidarnosti i prijateljstva izme\u0111u Rumunije i Dr\u017eave Izrael mogu se organizovati diplomatske, politi\u010dke, kulturne, dru\u0161tvene i umetni\u010dke aktivnosti i, putem medija, materijali koji se ti\u010du istorije i promocije rumunsko-izraelskih bilateralnih odnosa.<\/p>\n
U utorak je po\u010delo 77. izdanje Kanskog filmskog festivala usred glasina o potencijalno eksplozivnim optu\u017ebama #MeToo i moguc\u0301em \u0161trajku festivalskih radnika koji bi mogao poremetiti doga\u0111aj, napominju novinske agencije. Me\u0111u velikim filmovima predstavljenim na premijeri su ostvarenja ‘Megalopolis’, ameri\u010dkog reditelja Frensisa Forda Kopole i ‘Vrste ljubaznosti’, u kojoj se Ema Stoun, koja je nedavno imala uspeh sa ‘Jadnicima’, ponovo udru\u017euje sa gr\u010dkim rediteljem Jorgosom Lantimosom. Za festival su odabrana i dva rumunska filma: igrani film \u201eTri kilometra do kraja sveta\u201d reditelja Emanuela Parvua i dokumentarni film \u201eNasti\u201d Tudora \u0110ur\u0111ua posvec\u0301en velikom rumunskom teniseru Iliju Nastaseu. Prve ve\u010deri na crvenom tepihu se pojavila slavna ameri\u010dka glumica Meril Strip, koja c\u0301e za svoju impresivnu karijeru dobiti po\u010dasni trofej \u201eZlatnu palmu\u201d.<\/p>\n
Rumunija je na 89. mestu na rang listi najatraktivnijih zemalja za one koji \u017eele da rade u inostranstvu, dok Bukure\u0161t ima ni\u017ei rezultat od nacionalnog nivoa, i nalazi se na 118. mestu, prema godi\u0161njem specijalizovanom istra\u017eivanju. Rumunija je porasla na rang listi u odnosu na 2020. godinu, kada je bila na 92. mestu, ali je ostala ispod rejtinga iz 2018. godine, kada je dostigla 78. poziciju. Kandidati koji bi najvi\u0161e bili u isku\u0161enju da prihvate ponudu za posao u Rumuniji su oni iz Pakistana, Italije, \u0160vajcarske, Ma\u0111arske i Austrije, a slede oni iz Tunisa, Velike Britanije, Holandije, Srbije i Irske. Na pitanje koji bi bili razlozi i za\u0161to bi se opredelili za Rumuniju, 52% na prvo mesto stavlja kvalitet \u017eivota, \u010dinjenicu da postoji prijateljsko okru\u017eenje za porodice (49%), broj i vrstu poslova koje poslodavci objavljuju (47%) , tro\u0161kovi \u017eivota (40%), gostoljubiv duh i inkluzivna kultura (38%), \u010dinjenica da je to zemlja u kojoj bi se osec\u0301ali bezbedno (34%), \u010dinjenica da su formalnosti za pristup tr\u017ei\u0161tu rada u Rumuniji manje komplikovane nego za druge zemlje. Ispitanici iz 185 zemalja u\u010desnica studije rangirali su London kao grad u kojem bi najvi\u0161e voleli da rade, a slede Amsterdam, Dubai, Abu Dabi i Njujork.<\/p>\n
U bioskopu Viktorija, u Temi\u0161varu, 9. maja je prikazan dokumentarni film o tome kako je nastao Radio Banat Link, prva srpska stanica u Temi\u0161varu, koja se mo\u017ee \u010duti na frekvenciji 93,3 FM. Projekciji dokumentarnog filma prethodio je mini koncert i sve\u010dani trenutak sa onima koji su doprineli 15-godi\u0161njoj pri\u010di ove radio stanice. S druge strane, u petak, 10. maja, u bioskopu Timi\u0161 je odr\u017ean koncert tambura Srpske zajednice u Rumuniji, koji je na scenu izveo 3 generacije tambura\u0161a iz Banata.<\/p>\n
Dan Evrope obele\u017een je 9. maja u Aradu na bini ispred Administrativne palate kroz muzi\u010dko-plesni natup, kojom su promovisane rumunska tradicija i kultura, kao i raznolikost istorijskih manjina koje vekovima \u017eive zajedno u Aradu. Doga\u0111aj je nosio naziv \u201eDan Evrope \u2013 Evropa kod kuc\u0301e\u201c. Program je uklju\u010divao nastup istorijskih manjina, koja je predstavila kostime reprezentativne za svaku etni\u010dku pripadnost. Srpski ansambl narodnih igara \u201eKolo\u201d, kojim koordinira Darko Vo\u0161tinar, predstavljao je srpsku manjinu u Aradu i na scenu doneo dva trenutka srpske pesme i igre. Ansambl \u201eDoina Mure\u0161uluj\u201d ponudio je recital tradicionalnih rumunskih narodnih igara. Ansambl \u201eBuzavirag\u201d iz Pe\u010dike predstavio je tradicionalne ma\u0111arske igre. Nema\u010dku manjinu predstavljao je Ansambl Udru\u017eenja \u201eBanat-ja\u201d. Bugarska zajednica je bila prisutna kroz ansambl \u201eBalgar\u010de\u201c iz Vinge, uz tradicionalne bugarske pesme i igre. Plesna trupa \u201e\u010cave sukar\u201c iz Arada, koja predstavlja romsku manjinu, donela je program tradicionalnih romskih igara. Ukrajinska manjina bila je prisutna putem grupe plesa\u010da \u201e\u010cervona ru\u017ea\u201d Saveza Ukrajinaca u Rumuniji, ogranak Arad.<\/p>\n
Izme\u0111u 9. maja i 8. juna, u Bukure\u0161tu, u nekoliko gradova Rumunije i u Ki\u0161injevu odr\u017eava se 28. Festival evropskog filma. Festival nudi 39 igranih, dokumentarnih i animiranih filmova i dva programa kratkih filmova. Na nacionalnoj premijeri predstavljena su 34 filma. U selekciju Festivala uvr\u0161ten je i film \u201eRadni\u010dka klasa ide u pakao\u201c, reditelja Mladena \u0110or\u0111evic\u0301a, koprodukcija Srbija, Gr\u010dka, Bugarska, Crna Gora, Hrvatska, Rumunija iz 2023. godine. Film je prikazan u Bukure\u0161tu i bic\u0301e prikazan i u Ki\u0161injevu. U program je uvr\u0161ten i film \u201eFla\u0161aro\u0161i\u201c, reditelja Nemanje Vojinovic\u0301a, koprodukcija Srbije i Slovenije iz 2023. godine.<\/p>\n
Temi\u0161varski Narodni umetni\u010dki muzej nudi publici do 4. avgusta izlo\u017ebu \u201eLinija \u017eivota\u201d nema\u010dkog umetnika Ditera Mamela. \u201eLinija \u017eivota\u201d prati Mamelovo umetni\u010dko putovanje u poslednjih 20 godina, a izlo\u017eba, ura\u0111ena u saradnji sa Centralnim muzejom podunavskih \u0160vaba u Ulmu, u Nema\u010dkoj, povezuje Banat sa Nema\u010dkom i Srbijom. Diter Mamel istra\u017euje ljudsko stanje, kako kroz so\u010divo tragedije svoje porodice, koju su oblikovali sumorni doga\u0111aji iz Drugog svetskog rata, tako i kroz o\u010di izbeglica koje danas prolaze kroz sli\u010dne doga\u0111aje. Umetnikova baka po majci ro\u0111ena je u Temi\u0161varu, a deda je poreklom iz Ka\u010dareva, u Srbiji, odakle je baka 40-ih godina, zajedno sa c\u0301erkama, izbegla u Austriju. Deda se vratio porodici tek po\u010detkom naredne decenije, nakon \u0161to je 7 godina bio u ratnom zarobljeni\u0161tvu u Srbiji, nakon \u010dega se cela porodica preselila u Nema\u010dku. Mamelov otac je tako\u0111e bio izbeglica. Kao basarabijski Nemac, pobegao je sa porodicom iz Ukrajine, u zapre\u017enim kolima ka zapadu. Tema egzodusa i rata, usko povezana sa porodi\u010dnom istorijom, predstavljena je kao oma\u017e njihovim naporima i \u017ertvama, nagla\u0161avajuc\u0301i uticaj tragedija izazvanih ratovima na ljudsko stanje.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Dom poslanika i Senat Rumunije sastali su se u utorak na zajedni\u010dkom sve\u010danom sastanku posvec\u0301enom obele\u017eavanju Dana solidarnosti i prijateljstva izme\u0111u Rumunije i Dr\u017eave Izrael, koji je zakonom ustanovljen 10. aprila. Predsedni\u010dka administracija, Parlament i Vlada c\u0301e 14. maja svake godine preduzeti neophodne mere za podizanje zastave Dr\u017eave Izrael, pored zastave Rumunije. Povodom Dana solidarnosti […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245,116091],"class_list":["post-759670","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n