Dezinformacije u onlaj sferi (17.05.2024)<\/p>\n
Zasnovan na sedam klju\u010dnih principa, plan UNESCO-a o suzbijanju galopiraju\u0107eg \u0161irenja dezinformisanja u onlajn zoni i govora mr\u017enje ima za cilj odbranu integriteta demokratskih procesa i globalnog informacionog pejza\u017ea. Plan je rezultat osamnaestomese\u010dnih konsultacija bez presedana i vi\u0161e od 10 000 doprinosa iz 134 dr\u017eave. ,,Potrebni su hitni propisi, la\u017ene informacije i govor mr\u017enje u onlajnu, uzbrzani i naduvani na dru\u0161tvenim platformama, predstavljaju ,,veliku opasnost za socijalnu koheziju, mir i stabilnost“, izjavila je Odri Azule, generalna direktorka UNESCO-a. Sonda\u017eu koju je naru\u010dila Organizacija ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu i uradila Institut za ispitivanje javnog mnjenja Ipsos u 16 dr\u017eava u kojima se ove godine odr\u017eavaju izbori, uklju\u010duju\u0107i SAD, pokazuje da se 56% korisnika interneta oslanja prvenstveno na dru\u0161tvene mre\u017ee odakle se informi\u0161u, pocenat daleko ve\u0107i od informisanja sa tv ekrana i iz tradicionalnih medija. Ovaj prelazak na dru\u0161tvene medije kao dominantan izvor vesti izaziva zabrinutost zbog niskog stepena poverenja u ove informacije u odnosu na tradiocionalne medije. Vi\u0161e od 85% ispitanika izrazilo je duboku zabrinutost u vezi sa posledicama onlajn dezinformisanja, a od ovih 87% smatra da je ova situacija ve\u0107 izazvala \u0161tetu politi\u010dkom pejza\u017eu. Dru\u0161tvene platforme identifikovane su kao glavno pogodno tlo za reprodukciju la\u017enih informacija u svih 16 analiziranih dr\u017eava, a 68% ispitanika smatra da su ove platforme glavni krivci. U uslovima aktuelne geopoliti\u010dke i bezbednosne krize i ovogodi\u0161njih izbora, la\u017ene vesti \u0161ire se ve\u0107om brzinom nego proverene vesti, tako da su ljudi vi\u0161e izlo\u017eeni dezinformacijama nego kredibilnim izvorima, izjavio je za Radio Rumunija univerzitetski profesor Antonio Momok sa Fakulteta za novinarstvo i nauke komuniciranja. U analizi na\u010dina komuniciranja u onlajn sferi gost Radio Rumunija govorio je kako se mediji prilagodjavaju izazovima. Dru\u0161tveni mediji su najve\u0107e opasnosti kada je re\u010d o \u0161irenju la\u017enih vesti: ,,Postoje mnoge studije raznih dru\u0161tvenih mre\u017ea-Tvitera, Fejsbuka, Istagrama, Tik Toka- studije koje pokazuju da se vi\u0161e \u0161ire la\u017ene vesti od proverenih. Ovo je statisti\u010dki provereno. Mnogo vi\u0161e ljudi ima san\u0161u da pro\u010dita la\u017ene vesti od proverenih, mnogi nailaze na teorije zavere. Na Tik Toku nailazimo na teorije zavere svake sekunde, na pri\u010de koje obja\u0161njavaju i izmi\u0161ljanju istorijske dogadjaje, tradicije. Da ne govorimo o deepfake itd. Algoritmi pru\u017eaju informacije koje privla\u010de pa\u017enju, koje nas dr\u017ee vezane za platforme i generi\u0161u na ovaj na\u010din prihode-algoritmi obavljaju njihov zadatak, u ovom trenutku motori pretra\u017eivanja, vesta\u010dka inteligencija prakti\u010dno monetizuju za Google, za Facebook. Ono \u0161to se tamo tuma\u010di, naduvava i \u0161iri su pre svega na\u0161i ose\u0107aji frustracije, mr\u017enje, gneva i na\u0161a osveta komentarima i reakcijama na dru\u0161tvene mre\u017ee.“<\/p>\n
Sve ove informacije, ove teorije i ove la\u017ene vesti ne samo da nas dr\u017ee kao taoce, ve\u0107 nam ja\u010daju uverenje i teraju da glasamo protiv jednog celog sistema.“ Jasno je da je tradicionalno novinarstvo pogodjeno digitalnim platformama, ali javna \u0161tampa, radio i televizija treba da se prilagodjavaju i to brzo novim trendovima i da budu prisutni u digitalnoj sferi sa korektnim i kvalitetnim informacijama, ka\u017ee Antonio Momok: ,, Napravio sam studiju o internet i televizijskoj potro\u0161nji pre i posle pandemije. Tv potro\u0161nja je pre, za vreme i posle pandemije pove\u0107ana. Mi polazimo od preduslova da je internet potro\u0161nja pove\u0107ana, ali internet potro\u0161nja nije imala kako da se pove\u0107a. Sigurno da su ljudi koristili mnogo internet u vreme pandemije jer su bili blokirani u stanovima, ali sa ta\u010dke potro\u0161nje informacija, vesti su se proveravale na radiju i televiziji ili u \u0161tampi. Sa ove ta\u010dke gledi\u0161ta televizija i radio su i dalje mediji od poverenja. Rumuni znaju da u ovim ustanovama rade profesionalni novinari i ako \u017eele da imaju kvalitetne vesti otvaraju radio ili tv. Bez sumnje da i na alternativnim platformama u poslednje vreme radi sve ve\u0107i broj profesionalnih novinara, ali radio i tv privla\u010de publiku i komuniciraju i u onlajn zoni. Internet je samo druga oblast u koju se mo\u017ee ispoljavati kvalitetno novinarstvo.“<\/p>\n
Medijsko vaspitanje koje te u\u010di odakle treba uzeti informacije i izvore vesti, kriti\u010dko rasudjivanje kao i op\u0161ta kultura su vrednosti u borbi sa dezinformisanjem u onlajn zoni. U kontekstu sve ve\u0107e izlo\u017eenosti dezinformacijama u zoni onlajna, tradicionalna \u0161tampa mo\u017ee da bude faktor ravnote\u017ee.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Dezinformacije u onlaj sferi (17.05.2024) Zasnovan na sedam klju\u010dnih principa, plan UNESCO-a o suzbijanju galopiraju\u0107eg \u0161irenja dezinformisanja u onlajn zoni i govora mr\u017enje ima za cilj odbranu integriteta demokratskih procesa i globalnog informacionog pejza\u017ea. Plan je rezultat osamnaestomese\u010dnih konsultacija bez presedana i vi\u0161e od 10 000 doprinosa iz 134 dr\u017eave. ,,Potrebni su hitni propisi, la\u017ene […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":760645,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[147656,147657,147658],"coauthors":[113249,115863],"class_list":["post-760106","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas","tag-antonio-momok","tag-drustvene-mreze","tag-unesco-sr"],"acf":[],"yoast_head":"\n