Zamak Korvina je najbolje o\u010duvani spomenik goti\u010dke, civilne i vojne arhitekture u centralnoj i jugoisto\u010dnoj Evropi. Sme\u0161tena u zapadnoj Rumuniji, impozantna gra\u0111evina je jedna od glavnih turisti\u010dkih atrakcija u ovom kraju Rumunije. Vremenom je zamak Korvini u\u0161ao na nekoliko lista na svetskoj mapi: jedan od najlep\u0161ih zamkova na svetu, ali, u isto vreme, jedan od najstra\u0161nijih. Dakle, spomenik u Hunedoari ima razli\u010dite aspekte koje o\u010digledno \u010dekaju da ih posetioci otkriju, ka\u017ee Sorin Tinku, direktor Muzeja zamka Korvina.<\/p>\n
\u201e\u0160to se ti\u010de istorije zamka, ona po\u010dinje u 14. veku, i usko je povezana sa metalurgijom gvo\u017e\u0111a, metalom koji je definisao postojanje ovog lokaliteta kroz njegovu istoriju. Ina\u010de, nema\u010dki naziv Hunedoare je Ajzenmarkt ili Gvozdena pijaca. Tako je u 14. veku na sada\u0161njoj lokaciji zamka postojalo malo utvr\u0111enje sa jednom odbrambenom kulom, trouglastog oblika, utvr\u0111enje direktno povezano sa eksploatacijom gvo\u017e\u0111a u oblasti Hunedoara, ali i za postojanje plemic\u0301a koji je, uostalom, posedovao vlast u Hunedoari. Ovu tvr\u0111avu je 1409. godine dao kralj \u017digmund Luksembur\u0161ki rumunskom plemic\u0301u po imenu Vojku, kao rezultat njegovih zasluga u slu\u017ebi kralja Ugarske\u201c.<\/em><\/p>\n U ovom trenutku nema informacija koje potvr\u0111uju fazu izgradnje onoga \u0161to danas nazivamo zamkom Korvina, kojeg pripisujemo Vojkuu. Sigurno je da je njegov sin, po imenu Joan de Hunedoara taj koji zapo\u010dinje izgradnju onoga \u0161to danas zovemo zamkom Korvina, nastavlja Sorin Tinku.<\/p>\n \u201eOva izgradnja je podeljena u dve faze. U prvoj fazi izgradnje, Joan od Hunedoare je pro\u0161irio utvr\u0111enje sa sedam novih odbrambenih kula. Novinu u transilvanskoj vojnoj arhitekturi predstavljaju kru\u017ene kule. Ove kule, normalna pojava u Evropi iz 15. veka, izgleda da su u\u0161le u Transilvaniju sa izgradnjom zamka Korvina i periodom u kome je \u017eiveo Joan od Hunedoare. Posle smrti Joana de Hunedoare, gradnju nastavlja njegov najmla\u0111i sin Matijas Korvin, koji gradi jednu od najranijih manifestacija renesanse u Transilvaniji. Re\u010d je o krilu zvanom Logia Mattia. Trec\u0301eg i poslednjeg velikog graditelja zamka, nalazimo u 17. veku, u liku erdeljskog princa Gabrijela Betlena, koji gradi niz vojnih i civilnih zgrada.\u201c<\/em><\/p>\n Ruta posete, ka\u017ee Sorin Tinku, direktor Muzeja zamka Korvina, prvo vodi posetioca do Husarskog dvora. Da biste do\u0161li ovde, morate prec\u0301i potok Zla\u0161ti.<\/p>\n \u201ePrelaz ovog potoka je napravljen na mostu koji je u pro\u0161losti imao pokretni segment. U slu\u010daju opasnosti podi\u017ee se. Trasa se nastavlja do nove kapijske kule. Ovde mo\u017eete pronac\u0301i i tamnu stranu zamka, levo i desno od ulaza se nalazi zatvor, ali i bastion mu\u010denja. Istorijske informacije tako\u0111e pominju postojanje Stuba srama u ovom sektoru. Odavde se posetilac vodi u prizemlje Logia Mattia, gde dolazi u dodir sa op\u0161tim opisom zamka, nakon \u010dega ulazi u kuhinju garnizona, a odavde na terasu koja brani most, odakle se pru\u017ea izda\u0161an pogled na dvor husara, ali i na okolinu dvorca\u201c.<\/em><\/p>\n Nakon obilaska ovih prostorija, posetilac se stepenicama spu\u0161ta u unutra\u0161nje dvori\u0161te zamka, odakle dolazi do dvorane Viteza, mo\u017eda jedne od najreprezentativnijih prostorija zamka Korvina, nedavno obnovljenog. Tada c\u0301e upoznati jednu od legendi zamka.<\/p>\n \u201ePosle dvorane Viteza, posetilac zamka sti\u017ee do bunara spomenika, sa poznatom legendom. Pri\u010da o izgradnji ovog bunara od strane trojice turskih zarobljenika koji su 15 godina radili kopajuc\u0301i dolomitski kre\u010dnjak da bi isplivale podzemne vode. Me\u0111utim, po zavr\u0161etku posla, njihova poslednja \u017eelja, da budu oslobo\u0111eni, nije im ispunjena, ve\u0107 su bili pogubljeni. Jedan od njih je napisao na zidovima zamka, kako legenda ka\u017ee: \u201eVode ima\u0161, srca nema\u0161\u201c. Nakon bunara posetilac mo\u017ee da poseti goti\u010dki lapidarij, gde se mo\u017ee diviti nizu goti\u010dkih komponenti uklonjenih sa zidina zamka u tipu restauracija iz 19. i 20. veka, a dalje se sti\u017ee do tzv. Artiljerijske terase. ili Bastiona municije, jo\u0161 jedne gra\u0111evine iz 17. veka, ali i u Jamu Medveda. Ovo je grani\u010dno dvori\u0161te zamka, sa krvavom legendom koja nam govori da su ovde dr\u017eani medvedi, a zatvorenici dovedeni u zamak bacani su unutra da im postanu hrana.“<\/em><\/p>\n Tokom cele godine, posebno u toplom godi\u0161njem dobu, posete zamku animiraju doga\u0111aji puni boja i zvuka. U 2024. godini kalendar doga\u0111aja je bogat, saznajemo od Sorina Tinkua, direktora Muzeja zamka Korvina.<\/p>\n \u201eOsim manjih manifestacija, mese\u010dnih umetni\u010dkih otvaranja ili otvaranja putujuc\u0301ih izlo\u017ebi koja su tako\u0111e veoma \u010desta, akcenat je ipak na doga\u0111aje velikih razmera poput onih u maju, junu i avgustu. Re\u010d je o Evropskom sajmu dvoraca, za koji se vec\u0301 spremamo. Re\u010d je i o Noc\u0301i muzeja, koja c\u0301e se odr\u017eati 18. maja, manifestaciji koja u Husarskom dvoru okupi vi\u0161e od 15.000, ponekad i vi\u0161e od 20.000 posetilaca. Jednako va\u017ean doga\u0111aj je i Srednjovekovni festival koji se odr\u017eava krajem avgusta, na kome se podsec\u0301amo na li\u010dnost Joana od Hunedoare. Imamo i niz manjih doga\u0111aja, kao \u0161to je Dan srednjovekovne robotike, gde se u\u010denici strastveni za robotiku, ali i istoriju, sastaju u zamku Korvina u pravom srednjovekovno-modernom takmi\u010denju. Kraj godine do\u010dekujemo koncertom korin\u0111anja u dvorskoj kapeli.\u201c<\/em><\/p>\n Vi\u0161e od 20 prostorija u zamku Korvina u Hunedoari renovirano je kroz evropski projekat vredan pribli\u017eno pet miliona evra. Pro\u0161le godine zamak je posetilo oko 400.000 ljudi.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Zamak Korvina je najbolje o\u010duvani spomenik goti\u010dke, civilne i vojne arhitekture u centralnoj i jugoisto\u010dnoj Evropi. Sme\u0161tena u zapadnoj Rumuniji, impozantna gra\u0111evina je jedna od glavnih turisti\u010dkih atrakcija u ovom kraju Rumunije. Vremenom je zamak Korvini u\u0161ao na nekoliko lista na svetskoj mapi: jedan od najlep\u0161ih zamkova na svetu, ali, u isto vreme, jedan od […]<\/p>\n","protected":false},"author":128,"featured_media":149780,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111684],"tags":[],"coauthors":[113280,113245],"class_list":["post-760525","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-turisticki-vodic"],"acf":[],"yoast_head":"\n