Indeks Confidex, koji meri nivo poverenja rumunskih menad\u017eera u privredu, dostigao je najvec\u0301u vrednost merenu u poslednje \u010detiri godine, od 52,5, pokazuje najnovija studija na ovu temu. Najoptimisti\u010dnije su kompanije u sektoru usluga, zatim IT, gra\u0111evinske i maloprodajne firme, dok preduzec\u0301a koja posluju u poljoprivredi, energetici i industriji imaju oprezniji pristup.<\/p>\n
Ministarstvo spoljnih poslova (MAE) i Stalna izborna vlast (AEP) izradili su Vodi\u010d za rumunske bira\u010de koji glasaju na bira\u010dkim mestima u inostranstvu za izbore za Evropski parlament zakazane 9. jun 2024. Informativni materijal daje odgovore na naj\u010de\u0161c\u0301a pitanja u vezi sa organizacijom glasanja: ko ima pravo da glasa, li\u010dna dokumenta potrebna za glasanje, radno vreme bira\u010dkih mesta, proceduru glasanja i rad IT sistema koji prati izlaznost bira\u010da i spre\u010dava nezakonito glasanje. Gra\u0111ani mogu pronac\u0301i uputstva na sajtu ministarstva. Ministarstvo inostranih poslova preko Diplomatskih misija i konzularnih predstavni\u0161tva Rumunije u inostranstvu, organizuje 915 bira\u010dkih mesta u inostranstvu za izbore za rumunske poslanike u Evropskom parlamentu, \u0161to je skoro duplo vi\u0161e od broja bira\u010dkih mesta organizovanih za evropske izbore 2019. Rumunski dr\u017eavljani koji \u017eive ili privremeno putuju u inostranstvo moc\u0301i c\u0301e da glasaju na bilo kom bira\u010dkom mestu u inostranstvu, na osnovu va\u017ee\u0107eg li\u010dnog dokumenta.<\/p>\n
Vlada Rumunije donela je odluku o visinu \u0161kolarine za dr\u017eavno preduniverzitetsko obrazovanje i za dr\u017eavno visoko obrazovanje za \u0161kolsku\/univerzitetsku godini 2024-2025. Normativnim aktom se utvr\u0111uje broj raspolo\u017eivih mesta za \u0161kolovanje pred\u0161kolaca, u\u010denika i studenata , uklju\u010dujuc\u0301i etni\u010dke Rumune van granica, rumunske dr\u017eavljane sa stalnim boravkom u inostranstvu i strane dr\u017eavljane na osnovu bilateralnih dokumenata koji su na snazi i jednostranih obaveza. Za Rumunije koji su rodjeni ili zive u inostranstu a \u017eele da pohadjaju skolu u Rumuniji obezbe\u0111eno je 1.900 mesta za srednjo\u0161kolsko obrazovanje i 7.065 mesta za visoko obrazovanje sa ukupno 800 mese\u010dnih stipendija. Za strane dr\u017eavljane, 1.800 mesta je dodeljeno za preduniverzitetsko obrazovanje, odnosno 4.430 mesta za visoko obrazovanje sa ukupnimo 1.710 mese\u010dnih stipendija. Izme\u0111u ostalog, predlo\u017eene cifre za \u0161kolovanje uklju\u010duju i posebna mesta za maloletnike koji su podneli zahtev za za\u0161titu ili su dobili neki vid za\u0161tite u Rumuniji, kao i za maloletnike bez dr\u017eavljanstva \u010diji je boravak na teritoriji Rumunije zvani\u010dno priznat, navodi se u saop\u0161tenju Izvr\u0161ne vlasti.<\/p>\n
Rumunski igrani film \u201eTri kilometra do kraja sveta\u201d, reditelja Emanuela Parvua, danas ima svetsku premijeru u zvani\u010dnoj konkurenciji \u010duvenog Kanskog filmskog festivala u Francuskoj. Film govori o Adiju, 17-godi\u0161njem tinejd\u017eeru iz sela u delti Dunava. Dokumentarni igrani film NASTI, reditelja Kristijana Paskarijua, Tudora D. Popeskua i Tudora \u0110ur\u0111u, bic\u0301e predstavljen u okviru Specijalne projekcije zvani\u010dnog Kanskog programa 23. maja. Nakon projekcije filma usledic\u0301e sesija pitanja i odgovora, u prisustvu trojice reditelja. Film nudi publici zadivljujuc\u0301i pohod u \u017eivot legendarnog rumunskog sportiste Ilie Nastasea, koji je dominirao mu\u0161kom svetskom teniskom scenom 1970-ih. a posebnu slavu doneo mu je vulkanski temperament, \u010desto kontroverzan. <\/p>\n
Rumunsko ministarstvo za istra\u017eivanje, inovacije i digitalizaciju pokrenulo je platformu #nofake, preko koje se mo\u017ee prijaviti neprikladan sadr\u017eaj na dru\u0161tvenim mre\u017eama: la\u017eni i pogrdni sadr\u017eaji, dezinformacije i onlajn manipulacija. Resorni ministar Bogdan Ivan je precizirao da c\u0301e platforma obezbediti brzu analizu i eliminisanje u veoma kratkom roku, do 60 minuta, zahteva usmerenih na falsifikat u digitalnom okru\u017eenju. Ovaj novi mehanizam prijavljivanja radic\u0301e komplementarno uz dosada\u0161nje napore i uz moguc\u0301no\u0161c\u0301u koju svaka dru\u0161tvena mre\u017ea vec\u0301 nudi, putem sopstvenih alata za obave\u0161tavanje, napomenuo je zvani\u010dnik.<\/p>\n
Rumunski ministar zdravlja Aleksandru Rafila rekao je u petak u Ja\u0161iju (severoistok) da su u toku pripreme za prijem nekoliko palestinske dece koja c\u0301e se le\u010diti u medicinskim ustanovama u Rumuniji, nakon \u0161to su povre\u0111ena u napadi izraelske vojske u Pojasu Gaze. Aleksandru Rafila nije saop\u0161tio ta\u010dan broj dece, ali je izjavio da c\u0301e oni biti dovedeni u Rumuniju posredstvom Evropskog za\u0161titnog mehanizma. On je tako\u0111e rekao da ta\u010dan datum dolaska palestinske dece ne mo\u017ee da precizira, ali c\u0301e se to dogoditi „u vrlo, vrlo bliskoj buduc\u0301nosti“.<\/p>\n
Vlada u Bukure\u0161tu odobrila je Nacionalnu strategiju za borbu protiv trgovine ljudima, prema kojoj vlasti nameravaju da Rumunija ima nacionalni sistem za borbu protiv trgovine ljudima, koji c\u0301e biti operativan do kraja 2028. Strategija je izgra\u0111ena na \u010detiri osnovna stuba: prevencija, ka\u017enjavanje, za\u0161tita i partnerstvo, a novina se sastoji u implementaciji integrisanog dr\u017eavnog mehanizma kroz koji c\u0301e se izdvajati neophodan novac za za\u0161titu i pomoc\u0301 \u017ertvama trgovine ljudima. Prema podacima Nacionalne agencije za borbu protiv trgovine ljudima (ANTIP), od osnivanja agencije 2005. godine u Rumuniji je registrovano 19.000 \u017ertava trgovine ljudima i preko 4.000 trgovaca ljudima.<\/p>\n
Vlada Rumumnije odobrila je niz investicionih projekata putne i \u017eelezni\u010dke infrastrukture. Preko 2,2 milijarde evra bic\u0301e potro\u0161eno za rehabilitaciju \u017eelezni\u010dke pruge koja povezuje gradove Fok\u0161ani i Roman na istoku zemlje. Skoro 150 km bic\u0301e zavr\u0161eno u naredne 3 godine, izjavio je portparol rumunske izvr\u0161ne vlasti. On je tako\u0111e rekao da je u sektoru puteva izdvojeno 1,1 milijardu leja (oko 220 miliona evra) za rehabilitaciju 42 km autoputa A1 Bukure\u0161t-Pite\u0161ti, najprometnijeg u zemlji. Radovi \u0107e se izvoditi u narednih 48 meseci.<\/p>\n
Na\u010delnik \u0161taba odbrane Rumunije general Georgica Vlad u\u010destvovao je u \u010detvrtak, u Briselu, na sastanku Vojnog komiteta NATO na sednici \u0161efova odbrane (NATO Militari Committee in Chiefs of Defence Session), saop\u0161teno je u petak u Bukure\u0161tu. Razgovaralo se o temama od strate\u0161kog zna\u010daja, kao \u0161to su implementacija NATO Varfighting Capstone koncepta, situacija na terenu u ruskom agresorskom ratu u Ukrajini, kontinuirana podr\u0161ka NATO i njegovih saveznika susednoj dr\u017eavi. General Georgica Vlad je istakao \u201epotrebu da se razviju koridori mobilnosti na nacionalnom i regionalnom nivou kako bi se obezbedio brz tranzit, bez blokada, trupa i materijala, u vreme i na mestu koje zahteva Alijansa\u201c.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Indeks Confidex, koji meri nivo poverenja rumunskih menad\u017eera u privredu, dostigao je najvec\u0301u vrednost merenu u poslednje \u010detiri godine, od 52,5, pokazuje najnovija studija na ovu temu. Najoptimisti\u010dnije su kompanije u sektoru usluga, zatim IT, gra\u0111evinske i maloprodajne firme, dok preduzec\u0301a koja posluju u poljoprivredi, energetici i industriji imaju oprezniji pristup. Ministarstvo spoljnih poslova (MAE) […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932],"class_list":["post-765854","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n