Gojaznost kao posledica stila \u017eivota nije samo estetski ve\u0107 zdravstveni problem zbog \u010destih komplikacija kao \u0161to su dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti, mo\u017edani udar i neke vrste raka. Re\u017eim ishrane, sport i kvalitetan san su re\u0161enje koje preporu\u010duju stru\u010dnjaci. Univerzitetska lektorka doktorka Lidjija Aleksandresku, gost Radia Rumunija, o zdravoj ishrani ka\u017ee: ,,Kada govorimo o zdravoj ishrani prva \u0161kola je mama. Nije nam potrebna nikakva nauka o nutricijji ili biohemiji hrane. Traba da znamo da kad tro\u0161imo energiju organizmu treba da damo kvalitetno gorivo. Ovo mo\u017eemo uraditi hranom koja je veoma blizu prirodoj i koja je \u0161to manje preradjena. Kupovima gotovog jela uti\u010de na dobijanje u te\u017eini jer ima veliku koli\u010dinu soli i ko zna koko se priprema. Poznato je da je gotova kupljena hrana slabijeg kvaliteta. Va\u017eno je vaspitanje. Kako Kinezi vole da ka\u017eu ,,ako \u017eelite da imate jednu zdravu generaciju, treba vaspitati 30-40 godina stanovni\u0161tvo i tada \u0107ete imati zdravu generaciju“.<\/p>\n
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) gojaznost je zdrsvstveni problem na svetskom nivou. Ni Rumunija nije izuzetak, vi\u0161e od 60% Rumuna ima probleme sa te\u017einom. Na pitanje \u0161ta je potrebno za pobolj\u0161anje situacije, Lidjija Aleksandresku je odgovorila: ,,Nama je potrebna hrana. Dijeta je nastala u drevnoj Gr\u010dkoj kada je definisan na\u010din \u017eivota nazvan dajata kao skup pojmova koji su obuhvatali spavanje, odnosno odmor, hidrataciju, hranu, kretanje i dobro raspolo\u017eenje. Sve ovo formira dijetu. Kada ka\u017eemo dijeta odnosimo se na hranu, a ne na \u0161ta jedemo ve\u0107 na \u0161to ne jedemo. Kada govorimo o dijeti mislimo na restrikcije, \u0161to nije ta\u010dno. Kada govorimo o hrani treba da govorimo o na\u0161im potrebama, potrebama zdrave \u010delije i tada je personalizacija zaista va\u017ena. Postoje mnogi kriterijumi o kojima treba voditi ra\u010duna kada napravimo plan ishrane: treba voditi ra\u010duna o godinama osobe, polu, vrsti napora, emocionalnom stanju, genetici i trenutnim analizama. Razgovori sa lekarem, sa nutricionistom, sa sportskim trenerom mogu da doprinose formiranju jednog personalizovanog programa ishrane.“<\/p>\n
Svakodnevni \u017eivot osoba sa prekomernom telesnom te\u017einom nije jedan od najkvalitetnijih jer u mnogim slu\u010dajevinama izaziva smanjenje samopo\u0161tovanja i u mladjim danima i depresiju. Izaziva i gore navedene bolesti, posebno kardiovaskularne. Stru\u010dnjak za nutriciju Lidjija Aleksandresku predla\u017ee zdav stil \u017eivota: ,,U slu\u010daju mo\u017edanog udara mediteranska dijeta je najprikladnija. Ova dijeta preporu\u010duje da se 3-4 puta nedeljno jede riba dijetetski pripremana u hartiji za pe\u010denje i nikako u aliuminijskoj foliji, sa povre\u0107em tamne boje da bismo imali antioksidante i kvalitetne ugljene hidrate. \u0160to manje soli, a izmedju dva ru\u010dka potrebno je da se jede vo\u0107e sa niskim indeksom glikemije, mislim na borovnicu, doma\u0107u jabuku pre 16 sati, zatim 4-5 oraha koji \u0161tite srce i mozak od vaskularnih bolesti. Kvalitetan hleb koji ima bar 60 grama mo\u017ee se konzumirati ujutru i za vreme ru\u010dka. Preporu\u010dije se takodje i ohladjeni pe\u010deni krompir da bi se skrob slegao. I mnogo salate. Sve \u0161to je nepreradjeno poma\u017ee organizmu da eliminise LDL kolesterol koji stvara aterom u vaskularnom sistemu. Dobra hidratacija je takodje veoma va\u017ena. Portrebno je vodi piti na sobnoj temperaturi 10-15 minuta posle jela. Sezonske \u010dorbe su veoma dobre sa malo proteina, sa malo bor\u0161\u010da da bismo dobili probioti\u010dnu hranu bez soli. Veoma va\u017eno je i pe\u0161a\u0107enje.“<\/p>\n
Prema statisti\u010dkim podacima Svetske zdravstvene organizacije oko 4 miliarde ljudi u svetu moglo bi da se suo\u010di sa prekomernom telesnom te\u017einom u 2035. godini, dok \u0107e se de\u010dija gojaznost prema procenama pove\u0107ati za 100%. Drugim re\u010dima ima\u0107emo 400 miliona dece sa prekomernom telesnom te\u017einom. Prema procenama, gojaznost odraslih pove\u010da\u0107e se za 60%, gojazbnost mu\u0161karaca za 73%, sa 14% na 23%, a \u017eena za 50%, sa 18% na 27%.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Gojaznost kao posledica stila \u017eivota nije samo estetski ve\u0107 zdravstveni problem zbog \u010destih komplikacija kao \u0161to su dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti, mo\u017edani udar i neke vrste raka. Re\u017eim ishrane, sport i kvalitetan san su re\u0161enje koje preporu\u010duju stru\u010dnjaci. Univerzitetska lektorka doktorka Lidjija Aleksandresku, gost Radia Rumunija, o zdravoj ishrani ka\u017ee: ,,Kada govorimo o zdravoj […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":769206,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[148124,148125,148126],"coauthors":[113249,115863],"class_list":["post-768079","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas","tag-gojaznost","tag-lidjija-aleksandresku","tag-svetska-zdravstvena-organizacija"],"acf":[],"yoast_head":"\n