Veb-sajtovi hiljadu gradskih vec\u0301nica i okruga u Rumuniji bic\u0301e prilago\u0111eni ili redizajnirani prema nacionalnom standardizovanom formatu, na osnovu programa koji koordinira Ministarstvo za istra\u017eivanje, razvoj i digitalizaciju i koji je u \u010detvrtak odobrila Vlada. Pre svega, sada\u0161nje platforme gradskih kuc\u0301a bic\u0301e me\u0111usobno povezane sa platformama za elektronsko plac\u0301anje, kao \u0161to je ghiseul.ro i bic\u0301e kupljena re\u0161enja za sajber bezbednost, rekao je resorni ministar. S druge strane, bic\u0301e raspisan konkurs za 2.700 slobodnih mesta u zdravstvenom sistemu, od kojih vec\u0301ina u Univerzitetskoj urgentnoj bolnici u Bukure\u0161tu. Na istom sastanku Vlada je dala dodatna sredstva Ministarstvu porodice za nastavak Nacionalnog programa koji pru\u017ea podr\u0161ku vantelesnoj oplodnji.<\/p>\n
Rumunske vlasti uhapsile su 13 osoba osumnji\u010denih za prevaru i izdavanje falsifikovanih recepata za lekove za dijabetes. Jedna medicinska sestra, osam apotekama i \u010detiri lekara su na meti istrage o izdavanju subvencionisanih lekova, posebno Ozempika, leka koji se koristi u le\u010denju dijabetesa, koji tako\u0111e uti\u010de na gubitak te\u017eine. Ro\u0111aci osumnji\u010denih su, uz nezakonito izdatim receptima preuzimali lekove iz 140 apoteka u Bukure\u0161tu i okrugu Ilfov. Iako nisu imali pravo da ih izdaju, ginekolozi, kardiolozi i porodi\u010dni lekari su izdavali recepte iz sistema privatnih klinika, a lekovi su putem onlajn platformi prodavani klijentima \u0161irom zemlje. \u0160teta prema\u0161uje 200.000 evra<\/p>\n
Novi potro\u0161a\u010dki krediti u lejima odobreni stanovni\u0161tvu porasli su za 70 odsto u martu 2024. u odnosu na isti mesec pro\u0161le godine, pokazuju podaci Narodne banke Rumunije. Time je dostignuta rekordna cifra od skoro 4,16 milijardi leja (oko 835 miliona evra). Zabele\u017eena vrednost \u010dak je prema\u0161ila vrednost stambenih kredita iz istog perioda, koji su iznosili 3,84 milijarde leja (oko 770 milijardi evra). Povec\u0301anje dolazi u kontekstu u kojem je prose\u010dna godi\u0161nja kamata na potro\u0161a\u010dke kredite u lejima bila ispod 11,3 odsto godi\u0161nje u martu 2024, u pore\u0111enju sa 14 odsto zabele\u017eenim u martu 2023. Prema analiti\u010darima, nedavni rast prihoda podstakao je potro\u0161nju u Rumuniji, a njen razvoj c\u0301e doprineti ekonomskom rastu, ali c\u0301e uticati i na inflaciju, koja bele\u017ei sporiju stopu pada u odnosu na prethodna o\u010dekivanja.<\/p>\n
U Rumuniji je stopa nezaposlenosti porasla, u aprilu ove godine, na 5,3%, \u0161to je povec\u0301anje od 0,1 procentni poen u odnosu na mart, pokazuju podaci Nacionalnog instituta za statistiku, objavljeni u \u010detvrtak. Nezaposlenost me\u0111u mladima u starosnoj grupi od 15 do 24 godine ostala je na visokom nivou 20,5%, ali je u padu u odnosu na mart. Stopa nezaposlenosti mu\u0161karaca prema\u0161ila je stopu nezaposlenosti \u017eena za 0,6 procentnih poena.<\/p>\n
Skoro 70 odsto mladih Rumuna spremno je da plati vi\u0161e za odr\u017eive proizvode ili usluge, zaklju\u010dak je me\u0111unarodne studije koju je sprovela kompanija Deloitte. Za 43% osoba ro\u0111enih izme\u0111u 1983. i 1994. godine, takozvanih milenijalaca, i za 29% ro\u0111enih izme\u0111u 1995. i 2003. godine, predstavnika generacije Z, tro\u0161kovi \u017eivota ostaju glavna briga. Skoro polovina onih koji pripadaju generaciji Z i trec\u0301ina milenijalaca procenjuju da c\u0301e imati bolju finansijsku situaciju. Istra\u017eivanje tako\u0111e ukazuje na njihovu \u017eelju da se sve vi\u0161e uklju\u010de u borbu protiv efekata klimatskih promena i da tra\u017ee od kompanija i vlasti da deluju u istom pravcu. U kontekstu, trec\u0301ina mladih Rumuna izjavila je da je spremna da izbegava proizvode brze mode, da manje putuje avionom i da proverava uticaj kompanija na \u017eivotnu sredinu pre kupovine njihovih proizvoda. Istra\u017eivanje se bavilo i uticajem tehnolo\u0161kog razvoja, za koji vi\u0161e od 40 odsto ispitanika smatra da c\u0301e kori\u0161c\u0301enje re\u0161enja zasnovanih na ve\u0161ta\u010dkoj inteligenciji dovesti do pobolj\u0161anja uslova rada u narednom periodu. Studija je sprovedena na 8.400 ispitanika Milenijumske generacije i 14.500 generacije Z iz 44 zemlje.<\/p>\n
\u010clanovi Nacionalne federacije sindikata iz javne uprave administraciji protestovali su u \u010detvrtak u Bukure\u0161tu zbog promovisanja diskriminatorne politike zarada od strane Vlade Rumunije i zbog odbijanja da se usvoje korektna i proporcionalna re\u0161enja kako bi se otklonile nejednakosti u platama. Sindikalni savez predstavlja zaposlene iz lokalne i centralne uprave. Sindikalci su nedavno kritikovali nacrt hitne uredbe koja je predvi\u0111ala povec\u0301anje plata za 10 odsto za pojedine kategorije bud\u017eetskih radnika. Optu\u017eili su izvr\u0161nu vlast da idalje odr\u017eava neuskla\u0111enost plata izme\u0111u institucija istog nivoa, zanemarujuc\u0301i stvarne potrebe zaposlenih u javnim ustanovama i odbija da primeni ispravna i proporcionalna re\u0161enja kako bi nejednakosti u platama bile otklonjene.<\/p>\n
U Rumuniji, Vrhovni kasacioni sud definitivno je oslobodio biv\u0161eg ministra privrede Adrijana Videanua i biznismena Joana Nikulaea za formiranje organizovane kriminalne grupe i proneveru u slu\u010daju Romgaz. Tu\u017eioci su \u0161tetu procenili na preko 60 miliona evra. Optu\u017eeni su tako\u0111e dobili osloba\u0111ajuc\u0301u presudu na prvostepenom sudu, decembra 2022. godine, sa obrazlo\u017eenjem da \u201edokazi ne postoje\u201c, a vec\u0301e od pet sudija je u sredu vec\u0301inom glasova odbilo \u017ealbe DIICOT-a (Direkcije za istragu organizovanog kriminala i terorizma) i kompanije Romgaz. DIICOT je tvrdio da je kompanija Joana Nikulaea ilegalno dobijala gas iz domac\u0301e proizvodnje u Rumuniji po veoma niskim cenama, odnosno za skoro 25% nize od tr\u017ei\u0161ne cene.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Veb-sajtovi hiljadu gradskih vec\u0301nica i okruga u Rumuniji bic\u0301e prilago\u0111eni ili redizajnirani prema nacionalnom standardizovanom formatu, na osnovu programa koji koordinira Ministarstvo za istra\u017eivanje, razvoj i digitalizaciju i koji je u \u010detvrtak odobrila Vlada. Pre svega, sada\u0161nje platforme gradskih kuc\u0301a bic\u0301e me\u0111usobno povezane sa platformama za elektronsko plac\u0301anje, kao \u0161to je ghiseul.ro i bic\u0301e kupljena […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-771844","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n