Ministarka spoljnih poslova Rumunije Luminica Odobesku u\u010destvuje danas na neformalnom sastanku \u0161efova diplomatija NATO koji je organizovan u glavnom gradu \u010ce\u0161ke Pragu, kao i na Transatlantskom odbrambenom forumu u gradu Sanovu. Prema Ministarstvu spoljnih poslova u Bukure\u0161tu, razgovori imaju za cilj kristalizaciju i usagla\u0161avanje savezni\u010dkih prioriteta s obzirom na samit NATO-a u Va\u0161ingtonu. Glavne teme na dnevnom redu su savezni\u010dka podr\u0161ka Ukrajini koju su napale ruske trupe i ja\u010danje podr\u0161ke partnerskim dr\u017eavama. \u0160efica rumunske diplomatije je istakla posledice rata koji je Rusija zapo\u010dela u Ukrajini na evropsku i evroatlantsku bezbednost i istakla imperativ \u010dvrstog odgovora NATO-a, sa akcentom na unitarnu i koherentnu konsolidaciju stava odvrac\u0301anja i odbrane na isto\u010dnom krilu. Ministarka Odobesku je naglasila potrebu da se nastavi zna\u010dajna podr\u0161ka Ukrajini i zalo\u017eila se za solidan paket odluka u tom pogledu na predstojec\u0301em Savezni\u010dkom samitu. Tako\u0111e je ukazala na potrebu adekvatne podr\u0161ke Alijanse za ostale ugro\u017eene partnere, pogo\u0111ene ratom koji je u toku, posebno za Republiku Moldaviju.<\/p>\n
Predsednik Sjedinjenih Dr\u017eava D\u017eo Bajden dao je Ukrajini zeleno svetlo da, pod odre\u0111enim uslovima, koristi oru\u017eje koje je isporu\u010dio Va\u0161ington, za napade na ciljeve na ruskoj teritoriji, ali samo u blizini Harkova, citiraju medjunarodni mediji, jednog neimenovanog ameri\u010dkog zvani\u010dnika. \u201ePredsednik je nedavno nalo\u017eio svom timu da osigura da Ukrajina mo\u017ee da upotrebi ameri\u010dko oru\u017eje za kontranapad u oblasti Harkova, kako bi Ukrajina mogla da uzvrati ruskim snagama koje napadnu ili se spremaju za napad.\u201c \u2013 rekao je pomenuti izvor, koji je zatra\u017eio da ostane anoniman. Sjedinjene Dr\u017eave, me\u0111utim, nastavljaju da se protive ukrajinskim napadima duboko na rusku teritoriju. \u201eNa\u0161 stav o zabrani upotrebe ATACMS-a ili dubokih udara unutar Rusije se nije promenio\u201c, rekao je zvani\u010dnik. ATACMS su rakete koje Amerikanci isporu\u010duju Ukrajini, velikog dometa, sposobne da dostignu razdaljinu do 300 kilometara. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ka\u017ee da je samo pitanje vremena kada c\u0301e njegova vojska upotrebiti oru\u017eje koje su mu isporu\u010dili zapadni partneri za napad na vojne ciljeve na ruskom tlu. Saop\u0161tenje je dato u Stokholmu, gde su potpisani bezbednosni sporazumi koje je Ukrajina zaklju\u010dila sa \u0160vedskom, Norve\u0161kom i Islandom.<\/p>\n
Prvi centar za odr\u017eavanje sistema protivraketne odbrane Hajmars (HIMARS) u Evropi sve\u010dano je otvoren u Bakau, na severoistoku Rumunije, u prisustvu ministra odbrane Angela Tilvara. On je izjavio da od\u017eavanjem sopstvenih sistema ovog tipa u zemlji Rumunija sti\u010de strate\u0161ku prednost. Osim toga, novi centar ima uticaja i na ekonomski razvoj podru\u010dja \u2013 rekao je ministar. Centar u Bakau je napravljen u partnerstvu sa Lockheed Martinom, ameri\u010dkom kompanijom sa kojom postoji i saradnja za odr\u017eavanje helikoptera Black Hawk i aviona F-16 rumunske vojske.<\/p>\n
Nema\u010dki ministar odbrane Boris Pistorijus boravi danas u poseti Republici Moldaviji, u znak podr\u0161ke nakon ruske invazije na susednu Ukrajinu. Borisa Pistorijusa je uz vojne po\u010dasti u Ki\u0161injevu primio njegov kolega Anatolije Nosati. Republika Moldavija je u junu 2022. godine dobila status zemlje kandidata za pristupanje EU. Rusija, me\u0111utim, i dalje ima veliki uticaj u biv\u0161oj sovjetskoj republici, sa 2,5 miliona stanovnika. Ruske trupe su stacionirane u separatisti\u010dkom regionu Pridnjestrovlja od 1990-ih.<\/p>\n
Porota Okru\u017enog suda na Methetenu proglasila je republikanca Donalda Trampa krivim za sve 34 ta\u010dke optu\u017enice u slu\u010daju zataskivanja isplate porno zvezdi Stormi Danijels. On je prvi biv\u0161i ameri\u010dki predsednik u istoriji Sjedinjenih Dr\u017eava koji je krivi\u010dno osu\u0111en. Presudu, koju me\u0111unarodni mediji nazivaju istorijskom i sa nepredvidivim politi\u010dkim posledicama, 11. jula c\u0301e izrec\u0301i sudija Huan Mer\u010dan. To nec\u0301e spre\u010diti milijardera da se kandiduje na predsedni\u010dkim izborima 5. novembra protiv demokrate D\u017eoa Bajdena, \u010dak ni pred zatvorskom kaznom. Tramp je optu\u017een da je prikrio isplatu od 130.000 dolara kako bi uc\u0301utkao glumicu Stormi Danijels o seksualnom kontaktu sa kojim je navodno imala deset godina ranije, kako bi platio njeno cutanje tokom poslednjih dana izborne kampanje 2016. Iako neki pravni stru\u010dnjaci ovaj slu\u010daj smatraju najmanje va\u017enim od \u010detiri krivi\u010dna slu\u010daja sa kojima se Tramp suo\u010dava, on je jedini sa definitivnom kaznom uo\u010di predsedni\u010dkih izbora.<\/p>\n
Rumunija je prisutna, izme\u0111u 31. maja i 16. juna, na 83. Sajmu knjiga u Madridu, sa nacionalnim \u0161tandom i 20 knji\u017eevnih doga\u0111aja. Kako se navodi u saop\u0161tenju Rumunskog instituta za kulturu, \u0161panska kraljica Leticija otvoric\u0301e Feria del Libro de Madrid 2024, gde c\u0301e 359 izlaga\u010da predstaviti svoju ure\u0111iva\u010dku ponudu i gde se o\u010dekuje da c\u0301e tri miliona posetilaca u\u010destvovati na vi\u0161e od 300 doga\u0111aja za \u010ditaoce svih uzrasta i 5.000 autogram sesija. Trinaesto u\u010de\u0161c\u0301e Rumunije na ovoj dalekose\u017enoj manifestaciji organizuje Rumunski institut za kulturu, podsredstvom Nacionalnog centra za knjigu i Rumunskog kulturnog instituta u Madridu i zahvaljuju\u0107i podr\u0161ci Ministarstva kulture i Ambasade Rumunije u Kraljevini Spanije. Me\u0111u protagonistima doga\u0111aja su pisci Gabriela Adamesteanu, Eudjen Barz, Aura Kristi, Nikita Danilov, Kristian Fulas, Miguel Gane, Stezarel Olaru, Radu Paraskivescu, Radmila Popovic\u0301i, Andreea Rasuceanu i Korina Sabau, novinarka Radija Romanija International<\/p>\n
Rumunska teniserka Irina Begu plasirala se u \u010detvrtak uve\u010de u trec\u0301e kolo turnira Rolan Garos, drugog grend slema u godini, po\u0161to je savladala \u010cehinju Lindu Noskovu sa 6-4, 6-1. Sledec\u0301a protivnica Irine Begu bic\u0301e Varvara Gra\u010deva (Francuska) ili Bernarda Pera (SAD). Ana Bogdan pobedila je u dva seta Anastasiju Pavlju\u010denkovu, 20. favorita turnira, rezultatom 6-4, 6-4. Rumunka se drugi put u karijeri plasirala u 3. kolo turnira u Parizu. Sportska \u0161tampa napominje da se Ana Bogdan ubrzano penje na WTA listi. Zvani\u010dno rangirana na 64. mestu, zahvaljujuc\u0301i pobedama u dva kola Rolan Garosa u ponedeljak c\u0301e se popeti najmanje za 15 pozicija i zauzeti 49.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ministarka spoljnih poslova Rumunije Luminica Odobesku u\u010destvuje danas na neformalnom sastanku \u0161efova diplomatija NATO koji je organizovan u glavnom gradu \u010ce\u0161ke Pragu, kao i na Transatlantskom odbrambenom forumu u gradu Sanovu. Prema Ministarstvu spoljnih poslova u Bukure\u0161tu, razgovori imaju za cilj kristalizaciju i usagla\u0161avanje savezni\u010dkih prioriteta s obzirom na samit NATO-a u Va\u0161ingtonu. Glavne teme […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-772514","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n