Prose\u010dna neto plata u Rumuniji iznosila je 5.217 leja (1.048 evra) u aprilu, \u0161to je za 32 leja (6,4 evra) vi\u0161e u odnosu na mart, izvestio je Institut za statistiku u Bukure\u0161tu. Najvec\u0301e vrednosti prose\u010dne neto zarade zabele\u017eene su u uslu\u017enim delatnostima informacionih tehnologija, uklju\u010dujuc\u0301i uslu\u017ene delatnosti – 11.971 leja (2.405 evra), a najni\u017ee u proizvodnji odec\u0301e – 2.787 leja (skoro 560 evra). U pore\u0111enju sa aprilom prethodne godine, prose\u010dna neto zarada vec\u0301a je za 14 odsto, navodi INS.<\/p>\n
Stopa nezaposlenosti u Rumuniji pala je na 5,3 odsto u prvom kvartalu godine, saop\u0161tio je Nacionalni institut za statistiku. U navedenom periodu stopa zaposlenosti radno sposobnog stanovni\u0161tva iznosila je 64,2% i vec\u0301a je za 1,2 procentna poena u odnosu na poslednji kvartal pro\u0161le godine. Stepen zaposlenosti bio je vec\u0301i kod mu\u0161karaca i osoba iz urbane sredine. Stopa zaposlenosti mladih iznosila je samo 19,9%. Ekonomski analiti\u010dar Aurelijan Dokija je izjavio da je trenutni kontekst povoljan za radnu snagu i da c\u0301e stopa nezaposlenosti ostati relativno niska. Prema njegovim re\u010dima, Rumunija se suo\u010dava sa nedostatkom obrazovnog sistema, ali i stru\u010dnog vo\u0111enja. Dokia smatra da je, u tom kontekstu, neophodno oja\u010dati sistem obuke mladih na radnom mestu.<\/p>\n
Nacionalna agencija za fiskalnu upravu prikupila je prihode za bud\u017eet od pribli\u017eno 175 milijardi leja (oko 35 milijardi evra) u prvih pet meseci ove godine, skoro 18 odsto vi\u0161e nego u istom periodu 2023. Pomenuta ustanova navodi da je time prema\u0161ila svoj plan naplate i postigao povec\u0301anje od preko 2 milijarde leja odnosno 400 miliona evra u pore\u0111enju sa ciljem koji je postavilo Ministarstvo javnih finansija. Najzna\u010dajnija povec\u0301anja u naplati bud\u017eetskih prihoda zabele\u017eena su u kategorijama poreza, taksi i doprinosa koje su bile obuhvac\u0301ene nedavnim zakonskim izmenama, odnosno doprinosa u bud\u017eet za socijalno zdravstveno osiguranje i bud\u017eet dr\u017eavnog socijalnog osiguranja, tj. porez na dodatu vrednost, kao \u0161to su i porezi na dobit i prihod.
\nRumunsko vazduhoplovstvo od petka ima dva operativna protivraketna sistema Patriot, nakon \u0161to je prvi u\u0161ao u borbenu slu\u017ebu 2022. godine. Ministarstvo nacionalne odbrane saop\u0161tilo je da su druga dva sistema u razli\u010ditim fazama operacionalizacije. Rumunija je kupila sedam protivraketnih sistema zemlja-vazduh visokog dometa Patriot PAC-3, najsavremenijih modela koji su tako\u0111e u slu\u017ebi vojske Sjedinjenih Dr\u017eava, za koje je izdvojila 4 milijarde dolara. \u010cetiri od sedam sistema su vec\u0301 u zemlji. Ministarstvo odbrane je nedavno saop\u0161tilo da je u opremu rumunskih kopnenih snaga dodat prvi bespilotni sistem turske proizvodnje Bayraktar. Rumunski piloti c\u0301e najkasnije po\u010detkom sledec\u0301eg meseca moc\u0301i da po\u010dnu da izvode trena\u017ene letove.<\/p>\n
Rumunski ministar odbrane Angel Tilvar u\u010destvovao je u \u010detvrtak na novom sastanku Kontakt grupe za Ukrajinu u oblasti odbrane, odr\u017eanom u Briselu, na marginama sastanka ministara odbrane zemalja \u010dlanica NATO-a. Razgovori su imali za cilj koordinaciju napora dr\u017eava \u010dlanica i identifikovanje re\u0161enja za trenutne potrebe, uzimajuc\u0301i u obzir de\u0161avanja na terenu. Nagla\u0161en je doprinos Rumunije i trajni napori u okviru koalicija za kapacitet. Ministar Tilvar je imao bilateralni sastanak sa svojim ukrajinskim kolegom Rustemom Umerovom i tom prilikom potvrdio \u010dvrstu posvec\u0301enost Rumunije daljem pru\u017eanju podr\u0161ke Ukrajini. On je predstavio razvoj doga\u0111aja u vezi sa naporima Rumunije da ugosti i operacionalizuje centar za obuku pilota F-16 u Fete\u0161tiju (jugoistok), namenjen i rumunskim i ukrajinskim pilotima. Istovremeno, rumunski zvani\u010dnik je rekao da c\u0301e Bukure\u0161t nastaviti da doprinosi obuci ukrajinske vojske u razli\u010ditim formatima. Ministar Umerov je zahvalio Vladi Rumunije na vi\u0161edimenzionalnoj podr\u0161ci koju Ukrajina dobija od prvih dana ruske agresije.<\/p>\n
Danas u Klu\u017e-Napoki (severozapadna Rumunija) po\u010dinje 23. izdanje Me\u0111unarodnog filmskog festivala Transilvaniji. Ceremonija otvaranja uklju\u010duje projekciju filma „Dogman“ renomiranog reditelja Luka Besona koji je premijerno prikazan na Venecijanskom filmskom festivalu. Drugo zna\u010dajno ime svetske kinematografije, koje c\u0301e biti prisutno na Me\u0111unarodnom filmskom festivalu Transilvanija (TIFF), je reditelj Danijele Luketi. Italijanski reditelje c\u0301e se sastati sa gledaocima, u subotu, na projekciji filma „Konfidenca“, i dobic\u0301e specijalnu nagradu za doprinos svetskoj kinematografiji. U \u017eiriju festivala Transilvanija su zna\u010dajna imena, poput glumice Sibel Kekili, poznate po ulozi u seriji \u201eIgra prestola\u201d ili reditelja Konstantinosa Kontovrakisa, vi\u0161estrukog laureata u Kanu.<\/p>\n
Sporazum postignut u \u010detvrtak na samitu G7 u vezi sa kori\u0161c\u0301enjem ruskih sredstava za pomoc\u0301 Kijevu pokazuje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da \u201ene odustajemo\u201c, rekao je predsednik SAD D\u017eo Bajden, prenosi AFP. Ova odluka i bilateralni bezbednosni sporazum Kijeva i Va\u0161ingtona usagla\u0161eni su, istog dana, na marginama samita G7, da \u201edokaze Putinu da nas nec\u0301e iscrpiti, da nas ne poze podeliti\u201c, naveo je ameri\u010dki predsednik tokom zajednice konferencije za novinare sa svojim ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim. Lideri dr\u017eava G7, okupljeni u Italiji, postigli su politi\u010dki dogovor o kori\u0161c\u0301enju sredstava od zamrznute ruske imovine kao garancije za otklju\u010davanje kredita od 50 milijardi dolara namenjen Ukrajini. Ovaj kredit Kijevu c\u0301e tako biti zagarantovan prihodima od kamata od oko 300 milijardi evra ruske imovine zamrznute u dr\u017eavama G7 (Kanada, Francuska, Nema\u010dka, Italija, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD), prihodi procenjeni na pribli\u017eno 3 milijarde evra godi\u0161nje.<\/p>\n
EURO 2024, \u010diji je domac\u0301in Nema\u010dka, po\u010dinje danas utakmicom izme\u0111u zemlje domac\u0301ina Nemacke i \u0160kotske, u Minhenu, u grupi A. Turnir okuplja 24 ekipe u \u0161est grupa po \u010detiri tima. Rumunija igrati u Grupi E, zajedno sa Belgijom, Ukrajinom i Slova\u010dkom. Reprezentacija c\u0301e debitovati 17. juna, protiv Ukrajine, u Minhenu, a potom c\u0301e se sastati sa Belgijom, 22. juna u Kelnu, i Slova\u010dkom 26. juna u Frankfurtu. Za Rumuniju je to \u0161esto u\u010de\u0161c\u0301e na Evropskom prvenstvu, posle 1984, 1996, 2000, 2008. i 2016. Rumuniju c\u0301e na EURO 2024. predstavljati nasa sudijska trojka koju \u010dine I\u0161tvan Kova\u010d (glavni sudija), dvojica pomocnih sudija Vasile Marinesku i Ovidiju Artene i u VAR sobi Katalin Popa.<\/p>\n
Na jugu i jugoistoku Rumunije je osetno hladnije u odnosu na prethodne dane, tako da je temperatura u celoj zemlji dostigla uobi\u010dajene vrednosti za ovo doba godine. Na jugu, u Isto\u010dnim Karpatima i, lokalno, u Ju\u017enim Karpatima, javljaju se periodi atmosferske nestabilnosti. To se manifestuje pljuskovima, elektri\u010dnim pra\u017enjenjima, kratkotrajnim poja\u010davanjem vetra i uz moguc\u0301nost pojave grada. U kratkim vremenskim periodima, ocekuje se da ce koli\u010dine padavina varirati od 20. do 25 l\/m2, u pojedinim delovima i preko 30…40 l\/m2. U ostatku zemlje promenjivo oblacno vreme sa suncanim intervalima, ali nestabilno sa cestom pojavom kise, pljuskovima i grmljavinom. Vetar slab i umeren, a na jugozapadu prolazno poja\u010danje, sa udarima od 50…55 km\/h. Obilne ki\u0161e, nevreme i grad u \u010detvrtak uve\u010de naneli su zna\u010dajnu \u0161tetu u nekoliko okruga na jugu i zapadu zemlje, gde je na snazi bio crveni i narandjasti meteo alarm. Zbog teskih vremenskih prilika izdato je upozorenje za Bukure\u0161t i Ilfov. Nevreme je uticalo i na saobrac\u0301aj na aerodromu Otopeni, gde su neki letovi preusmereni na druge aerodrome. Nekoliko dr\u017eavnih puteva blokirano je drvec\u0301em koje je polomio vetar. U seoskim sredinama grad je uni\u0161tio stotine hektara p\u0161enice i je\u010dma, kao i useve kukuruza, suncokreta, povrc\u0301a, voc\u0301a i vinove loze.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Prose\u010dna neto plata u Rumuniji iznosila je 5.217 leja (1.048 evra) u aprilu, \u0161to je za 32 leja (6,4 evra) vi\u0161e u odnosu na mart, izvestio je Institut za statistiku u Bukure\u0161tu. Najvec\u0301e vrednosti prose\u010dne neto zarade zabele\u017eene su u uslu\u017enim delatnostima informacionih tehnologija, uklju\u010dujuc\u0301i uslu\u017ene delatnosti – 11.971 leja (2.405 evra), a najni\u017ee u […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-778983","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n