Predsednik Rumunije Klaus Johanis prisustvovac\u0301e u \u010detvrtak i petak sastanku Evropskog saveta u Briselu. Podr\u0161ka susednim dr\u017eavama Ukrajini i Republici Moldaviji (vec\u0301ina stanovnika govori rumunski), kao i nova struktura Evropskog parlamenta, neke su od tema sastanaka, navodi se u saop\u0161tenju za javnost Predsedni\u010dke administracije u Bukure\u0161tu. Tako\u0111e, \u010delnici Evropske unije c\u0301e nastaviti razgovore o imenovanjima na \u010delo institucija zajednice, nakon nedavnih evropskih izbora. \u0160to se ti\u010de Ukrajine, predsednik Johanis c\u0301e se zalagati za kontinuiranu podr\u0161ku u svim dimenzijama, sa naglaskom na obezbe\u0111ivanju adekvatnog odgovora na neposredne vojne potrebe. Nastavak podr\u0161ke bic\u0301e neophodan i Republici Moldaviji, \u0161to c\u0301e u Briselu ponovo potvrditi i \u0161ef rumunske dr\u017eave. \u0160to se Bliskog istoka ti\u010de, predsednik Johanis c\u0301e insistirati na tome da Evropska unija ostane anga\u017eovana u regionu i doprinese smirivanju sukoba i izbegavanju njegovog \u0161irenja na tom podru\u010dju \u2013 tako\u0111e se navodi u saop\u0161tenju Predsedni\u0161tva. Administracija.<\/p>\n
Nacrt amandmana na zakon o dr\u017eavljanstvu usvojen je danas u rumunskom parlamentu. Poslanici su eliminisali amandman po kome rumunsko dr\u017eavljanstvo mo\u017ee dobiti, na zahtev, stranac koji je u braku sa rumunskim dr\u017eavljaninom i \u017eivi u inostranstvu najmanje 10 godina. Dakle, ostaje uslov da nosilac prijave zakonito \u017eivi u Rumuniji najmanje 8 godina ili, u slu\u010daju braka sa rumunskim dr\u017eavljaninom, najmanje 5 godina. Tako\u0111e, smanjen je rok za dobijanje rumunskog dr\u017eavljanstva izbeglicama sa 8 na 3 godine. Dokument predvi\u0111a i biometrijske provere, poput slike lica ili otisaka prstiju, u slu\u010daju lica koja tra\u017ee rumunsko dr\u017eavljanstvo, kako bi se spre\u010dilo njegovo la\u017eno sticanje.<\/p>\n
Rumunija ne ispunjava uslove za prelazak na evro, jedinstvenu evropsku valutu, obavestila je Evropska komisija nakon ocene pravne kompatibilnosti i ispunjenosti kriterijuma takozvane konvergencije. Izvr\u0161ni odbor zajednice analizirao je stabilnost cena, stabilnost javnih finansija, stabilnost deviznog kursa i dugoro\u010dnih kamatnih stopa, poglavlja u kojima na\u0161a zemlja jo\u0161 uvek kasni. Bugarska, s druge strane, ispunjava ove uslove, ali jo\u0161 nije \u010dlanica mehanizma deviznog kursa, jer je u tom mehanizmu obavezna da u\u010destvuje najmanje dve godine, bez ozbiljnih monetarnih tenzija, pre ulaska u zonu evra.<\/p>\n
Predsednik Klaus Johanis je u sredu uputio poruku povodom Dana nacionalne zastave, kada je istakao \u010dlanstvo Rumunije u NATO-u, Evropskoj uniji i Ujedinjenim nacijama i ukazao na potrebu za jedinstvom. \u0160ef dr\u017eave je rekao da nacionalna zastava \u201epredstavlja objedinjujuc\u0301i element za Rumune, gde god da se nalaze. Trobojka je prisutna u trenucima ravnote\u017ee ili radosti, na nacionalnim i me\u0111unarodnim manifestacijama, u institucijama, na paradama ili povodom sportskih takmi\u010denja\u201c, istakao je predsednik. Klaus Johanis je podsetio na istoriju ovog praznika i odao po\u010dast rumunskim vojnicima koji su poginuli u ratnim operacijama. Sa svoje strane, premijer Mar\u010del \u010colaku je podsetio da su se \u201epod bojama nacionalne zastave generacije Rumuna borile za nezavisnost, suverenitet, jedinstvo i demokratiju, vrednosti u koje \u010dvrsto verujemo. U Rumuniji 21. veka sa istim emocijama i ponosom \u017eivimo trenutke kada vidimo trobojku koju nose profesionalci koje cene na\u0161i spoljni partneri ili di\u017eu na jarbol pobeda, kada na\u0161i sunarodnici posti\u017eu uspehe na velikim takmi\u010denjima\u201d.<\/p>\n
Lideri vladajuc\u0301e koalicije Socijaldemokratske stranke i Nacionalne liberalne partije (PSD-PNL) u Rumuniji ni u utorak uve\u010de nisu uspeli da postignu dogovor o datumu predsedni\u010dkih izbora, jer svaka od dve stranke insistira na druga\u010dijem kalendaru. Socijaldemokrate \u017eele da se izbori odr\u017ee u septembru, dok liberali \u017eele da predsedni\u010dki izbori budu na vreme, u novembru. Razgovori unutar koalicije na ovu temu bic\u0301e nastavljeni u petak.<\/p>\n
Rumunija je postigla zna\u010dajan napredak u borbi protiv trgovine ljudima, isti\u010de se u godi\u0161njem izve\u0161taju Stejt departmenta Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava. Me\u0111u navedenim pozitivnim aspektima su istraga povec\u0301anog broja slu\u010dajeva i osuda nekoliko trgovaca ljudima, uspostavljanje jedinice za finansijske istrage u okviru Direkcije za istragu organizhovanog kriminala i terorizma (DIICOT), kao i usvajanje procedura za identifikaciju potencijalnih maloletnih \u017ertava. U izve\u0161taju se pominje i izmena zakonodavstva radi za\u0161tite \u017ertava trgovine ljudima, kao i obuka policijskih slu\u017ebenika u specijalizovanim \u0161kolama za identifikaciju potencijalnih \u017ertava. Istovremeno, Stejt department tako\u0111e daje niz preporuka za ja\u010danje napora u borbi protiv ove pojave, kao \u0161to je istraga svih optu\u017ebi za sau\u010desni\u0161tvo i nemar me\u0111u vlastima i proaktivno identifikovanje \u017ertava me\u0111u ugro\u017eenim ljudima. U dokumentu se tako\u0111e ukazuje da postoji potreba za ja\u010danjem napora na prac\u0301enju i spre\u010davanju seksualne eksploatacije dece, posebno u dr\u017eavnim institucijama, i sprovo\u0111enjem zakona o de\u010dijem radu u ruralnim podru\u010djima.<\/p>\n
32 zemlje \u010dlanice NATO-a potvrdile su danas nominaciju holandskog premijera Marka Rutea za generalnog sekretara Alijanse. Frans Pres komentari\u0161e da je povla\u010denje kandidature predsednika Rumunije Klausa Johanisa i primedbe koje su imale Ma\u0111arska i Slova\u010dka ostavile Ruteu slobodan put da dobije mesto generalnog sekretara NATO-a. Na du\u017enost c\u0301e stupiti 1. oktobra, kada isti\u010de poslednje produ\u017eenje mandata aktuelnom generalnom sekretaru Jensu Stoltenbergu, imenovanom 2014. godine. Njegov mandat je bio produ\u017een \u010detiri puta, u kontekstu rata u Ukrajini.<\/p>\n
Centri za detoksikaciju i oporavak zavisnika od droge bic\u0301e uspostavljeni u svakom od osam razvojnih regiona Rumunije, nakon \u0161to je Dom poslanika u Bukure\u0161tu usvojio nacrt zakona. Dan Tanasa, poslanik Alijanse za Ujedinjenje Rumuna (AUR), opozicione stranke, rekao je da je tema trgovine drogom stigla do Vrhovnog saveta odbrane zemlje i da je to jasan signal koji Rumunija daje da je zarobljena dr\u017eava u mre\u017eama trgovaca drogom. Tako\u0111e, Tanasa je cenio da osnivanje centara ne re\u0161ava osnovni problem. U odgovoru, socijaldemokratski poslanik Florin Buiku, \u010dija je stranka u vladajuc\u0301oj koaliciji, naveo je da zaista postoji potreba za prevencijom u konzumiranju droga, ali se ne mo\u017ee porec\u0301i neophodnost ovih centara za le\u010denje narkomana. Zakon o njihovom osnivanju bic\u0301e dostavljen predsedniku Rumunije na progla\u0161enje.<\/p>\n
Biv\u0161a novinarka Elena Laskoni, gradona\u010delnica op\u0161tine Campulung Muscel (jug), izabrana je za predsednicu Unije Spasimo Rumuniju (USR, u opoziciji u bukure\u0161tanskom parlamentu i pridru\u017eena grupi RENEW u evropskom parlamentu). Ona je dobila 68% opcija koje su na internetu izrazili \u010dlanovi stranke sa pravom glasa. Laskoni je navela da sada po\u010dinje rekonstrukcija stranke. Za kraj nedelje zakazan je Kongres Unije na kome c\u0301e biti izabran Nacionalni biro, rukovodec\u0301a struktura stranke. Izbori se odr\u017eavaju nakon \u0161to je biv\u0161i lider Katalin Drula podneo ostavku, kao rezultat lokalnih i evropskih parlamentarnih izbora 9. juna, kada je USR, povezan sa PMP-om i Snagom desnice u Savezu ujedinjene desnice, dobio manje glasova od PSD-a i PNL-a (u koaliciji) i AUR (nacionalisti\u010dka opozicija).<\/p>\n
Centralni izborni biro (BEC) u Rumuniji poni\u0161tio je izbore za gradona\u010delnika u letovali\u0161tu Kostine\u0161ti, u okrugu Konstanca (jugoistok), i zatra\u017eio da se izbori od 9. juna ponove 7. jula. Centralni izborni biro je prihvatio zahtev za poni\u0161tavanje izbora Socijaldemokratske partije (u vladaju\u0107oj koaliciji) – ogranak Konstanca. U Kostine\u0161tiju je, pi\u0161e rumunska \u0161tampa, \u0161est puta ponovljeno prebrojavanje glasova na lokalnim izborima 9. juna, a na kraju je za pobednika progla\u0161en kandidat Nacionalne liberalne partije (partner socijaldemokrata u izvr\u0161noj vlasti) na mesto gradona\u010delnika, na u\u0161trb kandidata Socijaldemokratske stranke, sa razlikom od jednog glasa. U obrac\u0301anju Izbornog bira izborne jedinice Kostine\u0161ti upu\u0107enom Centralnom izbornom birou, pomenuto je nekoliko nepravilnosti na osnovu pratec\u0301ih dokumenata, uklju\u010dujuc\u0301i i \u010dinjenicu da su dve osobe, me\u0111u kojima je i ukrajinski dr\u017eavljanin, glasale bez ovog prava.<\/p>\n
Trena\u017eni brod \u201eMir\u010da\u201d krenuo je danas iz vojne luke Konstanca, sa Crnog mora, na godi\u0161nji trena\u017eni mar\u0161. Tokom vi\u0161e od 40 dana, brod, na kojem se nalazi 86 studenata Pomorske akademije \u201eMir\u010da \u010del Batran\u201c, pristajac\u0301e u lukama Pirej u Gr\u010dkoj, Livorno i Palermo u Italiji, Tulon u Francuskoj i Bodrum u Turskoj. Na obuci c\u0301e u\u010destvovati i dva studenta iz Letonije, dva iz Bugarske, dva iz Poljske, jedan iz \u0160panije i jedan iz Turske. Pored misije obuke buduc\u0301ih oficira mornarice i inspektora grani\u010dne policije, brod za obuku ima i va\u017enu reprezentativnu ulogu, jer je po\u010dasni ambasador Rumunije na morima i okeanima sveta. Brig \u201eMir\u010da\u201c c\u0301e se vratiti u vojnu luku Konstanca po\u010detkom avgusta.<\/p>\n
Republika Moldavija i Ukrajina su zvani\u010dno po\u010dele pristupne pregovore Evropskoj uniji, dve godine nakon \u0161to su dobile status kandidata. Prve diskusije odr\u017eane su u Luksemburgu, bile su tehni\u010dke prirode i ticale su se strukture i vremena pregovora. Dve zemlje c\u0301e pregovarati i biti ocenjivane odvojeno, a trajanje pregovara\u010dkog procesa zavisi od njihove sposobnosti da usvoje neophodne reforme za postizanje kriterijuma za pristupanje. Tokom \u010ditavog procesa, Ki\u0161injev i Kijev moraju uskladiti svoje nacionalno zakonodavstvo sa odredbama Evropske unije. Kako javlja dopisnik Radija Rumunije u Briselu, od dobijanja statusa kandidata do sada, dve dr\u017eave su izvr\u0161ile op\u0161ta prilago\u0111avanja u klju\u010dnim oblastima, \u010dime su pokazale volju da se pribli\u017ee zakonodavstvu Evropske unije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije Klaus Johanis prisustvovac\u0301e u \u010detvrtak i petak sastanku Evropskog saveta u Briselu. Podr\u0161ka susednim dr\u017eavama Ukrajini i Republici Moldaviji (vec\u0301ina stanovnika govori rumunski), kao i nova struktura Evropskog parlamenta, neke su od tema sastanaka, navodi se u saop\u0161tenju za javnost Predsedni\u010dke administracije u Bukure\u0161tu. Tako\u0111e, \u010delnici Evropske unije c\u0301e nastaviti razgovore o imenovanjima […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[149749,145618,145493,149924],"coauthors":[113245,116091],"class_list":["post-784555","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti","tag-evropski-savet","tag-klaus-johanis","tag-nato-sr","tag-rumunsko-drzavljanstvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n