Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave cene nedavnu odluku Bukure\u0161ta da Ukrajini ustupi Patriot sistem i lidersku ulogu Rumunije na isto\u010dnom krilu NATO-a – navodi se u Zajedni\u010dkoj deklaraciji usvojenoj posle sastanka strate\u0161kog dijaloga izme\u0111u dve zemlje. Sastanak je odr\u017ean 21. juna i otvoren je konsultacijama rumunskog ministra spoljnih poslova Luminice Odobesku i ameri\u010dkog dr\u017eavnog sekretara Antonija Blinkena. Prema dokumentu koji je u \u010detvrtak objavilo Ministarstvo spoljnih poslova iz Bukure\u0161ta, Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave su \u201eposvec\u0301ene podr\u0161ci modernizaciji odbrane u Rumuniji, ja\u010danju protivvazdu\u0161ne odbrane i interoperabilnosti\u201c. Tako\u0111e, Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave \u010destitaju Rumuniji, jer su ove godine uspe\u0161no otvorile prvi evropski regionalni centar za obuku pilota F-16. Istovremeno, Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave i Rumunija su u dokumentu naglasile da je kontinuirana agresija Rusije izazvala ozbiljne pretnje u Crnomorskom regionu. \u201eRumunija i Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave su duboko posvec\u0301ene ja\u010danju svojih napora da obezbede stabilan i bezbedan crnomorski region\u201c, tako\u0111e se isti\u010de u Zajedni\u010dkoj deklaraciji.<\/p>\n
Lideri dr\u017eava EU zapo\u010deli su u \u010detvrtak dvodnevni samit u Briselu, fokusiran na imenovanja u klju\u010dnim institucijama bloka Zajednice i usvajanje njegove strate\u0161ke agende za mandat koji proisti\u010de iz izbora za Evropski parlament. 27 lidera, pi\u0161e agencija EFE, stiglo je u Evropski savet sa vec\u0301 dogovorenim mestima \u201evi\u0161ih menad\u017eera\u201c izme\u0111u tri proevropske politi\u010dke grupe, pogodne za produbljivanje evropskih integracija i konsolidaciju prerogativa Brisela, odnosno Narodna partija (EPP), Socijaldemokrate (S&D) i liberali (Renew). Prema dogovoru izme\u0111u tri grupe, Ursula fon der Lajen iz EPP-a c\u0301e zadr\u017eati svoju funkciju predsednice Evropske komisije, predsedni\u0161tvo Evropskim savetom c\u0301e pripasti biv\u0161em portugalskom socijaldemokratskom premijeru Antoniju Kosta, a \u0161ef estonske vlade, liberalka Kaja Kalas, bic\u0301e visoki predstavnik za spoljnu akciju i bezbednosnu politiku. Kona\u010dno, mesto predsednika Evropskog parlamenta podelili bi EPP i socijalisti, a prve dve i po godine mandata pripa\u0161c\u0301e aktuelnoj predsednici Roberti Mecoli, iz EPP-a. Druga ta\u010dka dnevnog reda Saveta je vojna pomoc\u0301 Ukrajini. Samit ozna\u010dava i kraj belgijskog predsedavanja Unijom, koje c\u0301e narednih \u0161est meseci preuzeti Ma\u0111arska. Rumuniju predstavlja predsednik Klaus Johanis.<\/p>\n
\u0160efica diplomatije iz Bukure\u0161ta Luminica Odobesku odr\u017eala je u sredu u Var\u0161avi bilateralne konsultacije sa poljskim kolegom Radoslavom Sikorskim, na marginama u\u010de\u0161c\u0301a na Trilaterali Rumunija \u2013 Poljska \u2013 Turska. Ministarka Luminica Odobesku je pozdravila dinami\u010dnu i slo\u017eenu prirodu rumunsko-poljskog dijaloga, obuhvac\u0301enog bilateralnim Strate\u0161kim partnerstvom i koji se ogleda u bogatoj agendi politi\u010dko-diplomatskih kontakata i odli\u010dnoj saradnji u pogledu bezbednosti, ekonomije i u sektorima. Tako\u0111e je izrazila interesovanje za dalje kapitalizovanje investicionih moguc\u0301nosti koje nude obe dr\u017eave, kao i za produbljivanje saradnje u oblastima od zajedni\u010dkog interesa, sa akcentom na infrastrukturu, energetiku, poljoprivredu i obrazovanje. Rumunska ministarka je pozdravila efikasnu koordinaciju na nivou Evropske unije i NATO-a, kao i u okviru regionalnih formata, a u vezi sa agresijom Rusije na Ukrajinu ponovila je potrebu da se nastavi vi\u0161edimenzionalna podr\u0161ka Ukrajini, uklju\u010dujuc\u0301i vojnu, i va\u017enost obnove civilne infrastrukture ozbiljno pogo\u0111ene ruskim napadima. Kako se navodi u saop\u0161tenju Ministarstva spoljnih poslova, Luminica Odobesku je tako\u0111e istakla va\u017enost nastavka pru\u017eanja pomoc\u0301i Republici Moldaviji za ja\u010danje institucionalnih kapaciteta, upravljanje sajber pretnjama i borbu protiv dezinformacija.<\/p>\n
Fudbalska reprezentacija Rumunije plasirala se u osminu finala Evropskog prvenstva u Nema\u010dkoj, posle remija 1:1 sa Slova\u010dkom u sredu uve\u010de u Frankfurtu. Gol Rumunije postigao je Razvan Marin, iz penala, a njegov uspeh je doveo do plasmana reprezentacije koju vodi Edvard Jordanesku. U osmini finala, 2. jula, Rumunija c\u0301e do\u010dekati Holandiju, na \u010duvenoj Alijanc areni u Minhenu. Posle me\u010da, hiljade Rumuna iza\u0161lo je na ulice, u velikim gradovima zemlje, da izrazi radost zbog kvalifikacija.<\/p>\n
Holandski premijer Mark Rute je zvani\u010dno buduc\u0301i generalni sekretar NATO-a. Ovaj 57-godi\u0161nji politi\u010dar dobio je podr\u0161ku svih 32 predstavnika u Severnoatlantskom savetu, glavnom telu za dono\u0161enje odluka Alijanse, a svoj mandat c\u0301e preuzeti 1. oktobra. Rute c\u0301e naslediti Norve\u017eanina Jensa Stoltenberga i poznat je po kriti\u010dkom stavu prema Rusiji i po podr\u0161ci Ukrajini, kako za ulazak u NATO, tako i za ulazak u Evropsku uniju. Holandija tako\u0111e vojno podr\u017eava Ukrajinu, uklju\u010dujuc\u0301i i avione F-16 koji imaju dozvolu da ga\u0111aju ruske ciljeve. Pored rata u Ukrajini i napetog me\u0111unarodnog politi\u010dkog konteksta, Rute c\u0301e imati zadatak da se obra\u010duna sa moguc\u0301om buduc\u0301om ameri\u010dkom administracijom na \u010delu sa Donaldom Trampom, ukoliko se republikanac vrati u Belu kuc\u0301u posle izbora na kojima c\u0301e se ponovo suo\u010diti sa aktuelnim demokratskim predsednikom D\u017eoom Bajdenom .<\/p>\n
U Rumuniji, kazne za ropstvo i trgovinu ljudima podvrgnute takvim tretmanima podre\u0111enosti vi\u0161e ne mogu biti suspendovane, prema zakonu koji je promulgirao predsednik Klaus Johanis. Dokument predvi\u0111a i povec\u0301anje kazni za ova krivi\u010dna dela, koje mogu dostic\u0301i i do 15 godina zatvora i zabranu odre\u0111enih prava. Ako radnje u koje su ume\u0161ane maloletne osobe izvr\u0161i javni funkcioner, \u010dlan porodice ili lice zadu\u017eeno za vaspitanje deteta, zaprec\u0301ene su kazne do 20 godina zatvora. Zakon ka\u017enjava li\u0161enjem slobode od tri do deset godina i proizvodnju, \u010duvanje, izlaganje, promociju, distribuciju i stavljanje na bilo koji na\u010din dostupnosti pornografskog materijala maloletnicima. \u0160tavi\u0161e, gledanje ovakvih slika bic\u0301e ka\u017enjeno kaznom zatvora od pet godina i od jedne do tri godine neovla\u0161c\u0301en pristup pornografskim materijalima sa maloletnicima putem kompjuterskih sistema ili drugih sredstava elektronske komunikacije. Kako se navodi u dokumentu, ka\u017enjavaju se i poku\u0161aji izvr\u0161enja krivi\u010dnih dela ropstva i trgovine ljudima, a pristanak \u017ertava ne predstavlja izuze\u0107e.<\/p>\n
U poslednje dve decenije, Rumunija je postigla izuzetan napredak u o\u010duvanju lekcija iz pro\u0161losti u kolektivnom sec\u0301anju i u borbi protiv antisemitizma, rasizma, ksenofobije i mr\u017enje, rekao je predsednik Klaus Johanis, u kontekstu obele\u017eavanja 83 godine od Pogroma u Ja\u0161iju (severoistok) od 28. do 30. juna 1941. godine, u kome je stradalo vi\u0161e od 13 hiljada rumunskih Jevreja. Istovremeno, \u0161ef dr\u017eave je istakao da obrazovanje ostaje najefikasnije sredstvo kojim se mogu osujetiti poku\u0161aji negiranja istorije Holokausta i obeshrabriti moguc\u0301i akti motivisani mr\u017enjom. Klaus Johanis je tako\u0111e pomenuo trenutni me\u0111unarodni kontekst, gde toksi\u010dni, antisemitski i rasisti\u010dki uticaji ponovo poku\u0161avaju da izopa\u010de \u010dove\u010danstvo. Po mi\u0161ljenju predsednika, ovi poku\u0161aji se mogu odbaciti \u010dvrstim sankcionisanjem svih ispada i promovisanjem po\u0161tovanja me\u0111unarodnog humanitarnog prava.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave cene nedavnu odluku Bukure\u0161ta da Ukrajini ustupi Patriot sistem i lidersku ulogu Rumunije na isto\u010dnom krilu NATO-a – navodi se u Zajedni\u010dkoj deklaraciji usvojenoj posle sastanka strate\u0161kog dijaloga izme\u0111u dve zemlje. Sastanak je odr\u017ean 21. juna i otvoren je konsultacijama rumunskog ministra spoljnih poslova Luminice Odobesku i ameri\u010dkog dr\u017eavnog sekretara Antonija Blinkena. […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[147516,149533,145618,150135,145493],"coauthors":[113245,116091],"class_list":["post-785319","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti","tag-evropska-unija","tag-evropsko-prvenstvo-u-fudbalu","tag-klaus-johanis","tag-luminica-odobesku","tag-nato-sr"],"acf":[],"yoast_head":"\n