Odslu\u017eenje kazni za ropstvo i trgovinu ljudima vi\u0161e ne mo\u017ee biti suspendovano u Rumuniji, prema zakonu koji je promulgirao predsednik Klaus Johanis. Dokumentom, koji c\u0301e stupiti na snagu krajem ove nedelje, predvi\u0111eno je i povec\u0301anje sankcija za ovakva krivi\u010dna dela, a osu\u0111ujuc\u0301e presude mogu dostic\u0301i i 15 godina zatvora. Osim toga, zakon sankcioni\u0161e sa li\u0161avanjem slobode od 3 do 10 godina proizvodnju, skladi\u0161tenje, izlaganje, promociju, distribuciju i stavljanje na raspolaganje na bilo koji na\u010din pornografskog materijala sa maloletnicima.<\/p>\n
Prisutan u Briselu, na sastanku Evropskog saveta, predsednik Rumunije Klaus Johanis istakao je, tokom rasprave o Strate\u0161koj agendi Unije za period 2024-2029, da dokument mora da odra\u017eava zajedni\u010dku posvec\u0301enost nastavku napora ka ja\u010doj Uniji, otpornijoj i uticajnijoj na me\u0111unarodnom planu. Rumunski \u0161ef dr\u017eave je naglasio da nova Agenda mora da istakne unapre\u0111enje politike pro\u0161irenja, jedinstvo Unije u pogledu podr\u0161ke Ukrajini i zna\u010daj saradnje Evropske unije i NATO-a. U Briselu su evropski lideri odredili i ko c\u0301e zauzeti glavne funkcije u institucijama Evropske unije. Ursula fon der Lajen, iz Narodne partije, predlo\u017eena je za predsednicu Komisije, estonska premijerka liberalka Kaja Kalas za \u0161eficu diplomatije, a biv\u0161i portugalski premijer Antonio Kosta preuzec\u0301e predsedavanje Evropskim savetom.<\/p>\n
Bukure\u0161t c\u0301e, po\u010dev\u0161i od subote, biti domac\u0301in 31. godi\u0161njeg zasedanja Parlamentarne skup\u0161tine Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. Tema samita je parlamentarna perspektiva o ulozi OEBS-a u aktuelnoj bezbednosnoj arhitekturi. U\u010desnici \u2013 parlamentarci iz preko 50 dr\u017eava \u010dlanica Organizacije \u2013 usvojic\u0301e Deklaraciju iz Bukure\u0161ta, dokument koji c\u0301e sadr\u017eati rezolucije generalnih odbora i dodatne rezolucije koje iniciraju \u010dlanovi Skup\u0161tine. Me\u0111u njima c\u0301e biti i rezolucija u vezi sa pogor\u0161anjem stanja ljudskih prava rumunskog govornog stanovni\u0161tca u ruskom govornom podru\u010dju separatisti\u010dkog regiona Pridnjestrovlje iz \u00a0Republike Moldavije. Rusija i Belorusija isklju\u010dene su sa sastanka u Bukure\u0161tu.<\/p>\n
Rumunski premijer Mar\u010del \u010colaku najavio je da c\u0301e sledec\u0301e nedelje pozvati lidere svih politi\u010dkih partija na konsultacije u vezi sa kalendarom predsedni\u010dkih izbora. Saop\u0161tenje dolazi u kontekstu da Socijaldemokratska stranka (PSD) i Nacionalna liberalna partija (PNL), stranke koje \u010dine vladajuc\u0301u koaliciju u Bukure\u0161tu, nisu uspele da se dogovore o datumu izbora za najva\u017eniju funkciju u rumunskoj dr\u017eavi. Premijer je \u017eeleo da precizira da su ovi razgovori neophodni jer liberalnom ministru unutra\u0161njih poslova Katalinu Predoju nije dozvolila njegova partija da na dana\u0161njoj sednici Izvr\u0161ne vlasti iznese odluku kojom je utvr\u0111en datum odr\u017eavanja predsedni\u010dkih izbora 15. septembra, kako je prethodno uspostavljeno u koaliciji. \u010colaku je izjavio da kao \u0161ef kabineta ministara ima obavezu da ne favorizuje stranku ili koaliciju. Prema njegovim re\u010dima, konsultacije sa liderima svih politi\u010dkih formacija u Rumuniji \u201ejesu pravi pristup“. Istovremeno je nagovestio da nec\u0301e smeniti ministra unutra\u0161njih poslova kako ne bi izazvao krizu vlade i nestabilnost u Rumuniji.<\/p>\n
80 rumunskih vatrogasaca odlazi u Francusku da pomognu lokalnim vlastima u ga\u0161enju \u0161umskih po\u017eara koji bi mogli da se pojave tokom leta. Misija ima za cilj da smanji vreme reagovanja u slu\u010daju \u0161umskog po\u017eara, da aktivnosti obuke budu efikasnije sa kolegama iz evropskih dr\u017eava i da unapredi saradnju izme\u0111u snaga u\u010desnica. Prva grupa od 40 vatrogasaca, sa osam tehni\u010dkih sredstava, vec\u0301 je otputovala za Francusku, navodi Generalni inspektorat za vanredne situacije. Program pomoc\u0301i finansira Evropska unija kao meru podr\u0161ke francuskim zajednicama, nakon po\u017eara registrovanih proteklih godina.<\/p>\n
Pro\u0161le godine siroma\u0161tvom je bilo pogo\u0111eno 4.000.000 Rumuna, otprilike 60.000 manje nego 2022. godine, prema podacima koje je objavio Nacionalni institut za statistiku. Nacionalni institut za statistiku napominje da bi, da pro\u0161le godine nisu isplac\u0301ene penzije i drugi socijalni transferi, skoro polovina stanovni\u0161tva bila ispod praga relativnog siroma\u0161tva. Situacija bi bila dramati\u010dnija u slu\u010daju starijih od 65 i vi\u0161e godina, kao i u slu\u010daju ljudi u starosnoj grupi 55-64, ali u manjoj meri. Najvec\u0301a incidenca rizika od siroma\u0161tva zabele\u017eena je u domac\u0301instvima koja \u010dine dvoje odraslih sa troje i vi\u0161e dece, a zatim u domac\u0301instvima sa jednim roditeljem. Po regionima, najvec\u0301a stopa rizika od siroma\u0161tva zabele\u017eena je na jugoistoku, zatim u jugozapadnom regionu Oltenije, a najni\u017ea u regionu Bukure\u0161t-Ilfov.<\/p>\n
Izborni tim republikanca Donalda Trampa potvrdio je njegovu pobedu u sinoc\u0301njoj prvoj televizijskoj izbornoj debati sa aktuelnim demokratom D\u017eoom Bajdenom. Sada\u0161nji stanar Bele kuc\u0301e smatra, me\u0111utim, da je \u201edobro pro\u0161ao\u201c, dok su reakcije na njegov nastup podeljene \u010dak i u demokratskom taboru. Ameri\u010dka i me\u0111unarodna \u0161tampa primec\u0301uje da su debatu izme\u0111u dva kandidata za predsednika Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava obele\u017eili li\u010dni napadi, oklevanja Bajdena i Trampove la\u017ei. Prava na abortus, migracije, ratovi u Ukrajini i Gazi, napad na Kapitol u januaru 2021. godine i ekonomija Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava bile su glavne teme koje su obra\u0111ene. Trenutno, manje od pet meseci pre izbora 5. novembra, Donald Tramp i D\u017eo Bajden, najstariji kandidati za predsednika Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, izjedna\u010deni su u istra\u017eivanjima javnog mnjenja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Odslu\u017eenje kazni za ropstvo i trgovinu ljudima vi\u0161e ne mo\u017ee biti suspendovano u Rumuniji, prema zakonu koji je promulgirao predsednik Klaus Johanis. Dokumentom, koji c\u0301e stupiti na snagu krajem ove nedelje, predvi\u0111eno je i povec\u0301anje sankcija za ovakva krivi\u010dna dela, a osu\u0111ujuc\u0301e presude mogu dostic\u0301i i 15 godina zatvora. Osim toga, zakon sankcioni\u0161e sa li\u0161avanjem […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[149749,150548,150137,150547],"coauthors":[113245,116091],"class_list":["post-785772","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti","tag-evropski-savet","tag-oebs","tag-predsednicki-izbori","tag-zakon-o-trgovini-ljudima"],"acf":[],"yoast_head":"\n