U Va\u0161ingtonu se nastavlja samit povodom godi\u0161njice NATO-a, a saveznici su postigli su dogovor o kona\u010dnoj rezoluciji sastanka. Izme\u0111u ostalog, NATO c\u0301e ponovo potvrditi svoju posvec\u0301enost da podr\u017eava Ukrajinu na nepovratnom putu evroatlantskih integracija, kada se za to steknu uslovi. Dominantna tema na 75-godi\u0161njem sastanku NATO-a bila je Ukrajina. Pet savezni\u010dkih predsednika i premijera, uklju\u010dujuc\u0301i rumunskog predsednika Klausa Johanisa, potpisali su zajedno sa ukrajinskim liderom Volodimirom Zelenskim zajedni\u010dku izjavu o ja\u010danju protivvazdu\u0161ne odbrane ove zemlje. U osnovi, radi se o donaciji PVO raketnih sistema Patriot, njihovih komponenti i drugog tipa raketnog sistema koji je donirala Italija. Danska i Holandija \u0107e ovog leta poslati Ukrajini borbene avione F-16, pi\u0161e Rojters, citirajuc\u0301i ameri\u010dkog dr\u017eavnog sekretara Entonija Blinkena. Rumunski predsednik Klaus Johanis zalo\u017eio se za povec\u0301anje pomoc\u0301i Ukrajini, jer ako ona izgubi rat, \u201esvi gubimo\u201c. \u201eRusija ostaje najvec\u0301i rizik za evropsku, ali i za evroatlantsku bezbednost. Suo\u010dene sa hibridnim napadima koje koristi Kremlj, dr\u017eave NATO-a moraju biti spremne da se brane. Stoga c\u0301e odluke koje c\u0301emo doneti u narednih nekoliko dana dovesti do jo\u0161 efikasnijih akcija za ja\u010danje na\u0161e bezbednosti\u201c, naglasio je Johanis. On je tako\u0111e rekao da c\u0301e Samit ozna\u010diti odlu\u010dujuc\u0301i napredak u ja\u010danju odvrac\u0301anja i odbrane NATO-a, posebno du\u017e isto\u010dnog krila i Crnog mora.<\/p>\n
Rumunija je dobila formalno mi\u0161ljenje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) o regionalnom razvoju, saop\u0161tilo je u sredu Ministarstvo razvoja, javnih radova i uprave. U saop\u0161tenju se takodje potvr\u0111uje volja i sposobnost Rumunije da implementira pravne instrumente Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj koji su u nadle\u017enosti Komiteta za politiku regionalnog razvoja, kao i uskla\u0111ivanje rumunske politike i prakse sa politikom i praksom OECD-a u oblasti regionalnog razvoja. Stoga su prepoznati napori Rumunije u pogledu konsoliducije politike regionalnog razvoja, posebno u pogledu izrade \u010dvrstog sistema teritorijalne statistike, usvajanjem lokalizovanog pristupa u oblasti regionalnog razvoja i strate\u0161kih dokumenata na regionalnom, okru\u017enom i lokalnom nivou, konsolidacijom sistema, upravljanja na vi\u0161e nivoa i pobolj\u0161anjem institucionalnih i fiskalnih kapaciteta lokalnih vlasti. Formalno mi\u0161ljenje sadr\u017ei niz preporuka za unapre\u0111enje okvira politika, upravljanja i finansiranja u oblasti regionalnog razvoja.<\/p>\n
Ministar evropskih fondova Adrijan Ka\u010diu saop\u0161tio je da je Rumunija u poslednjih mesec dana uspela da privu\u010de jo\u0161 \u010detiri milijarde evra u okviru programa koji odgovaraju Kohezionoj politici iz finansijske 2021-2027. godine, glavnoj investicionoj politici Evropske unije. Tako je ukupna vrednost potpisanih ugovora za ove programe dostigla 14 milijardi evra, a jo\u0161 6 milijardi je u procesu ugovaranja, napisao je ministar na dru\u0161tvenoj mre\u017ei. Ka\u010diu izjavljuje da c\u0301e se ovakav tempo privla\u010denja evropskih fondova nastaviti i da to mora biti ispravan pristup kako bi se osigurao pravi razvoj zemlje.<\/p>\n
Rumunski fudbalski \u0161ampion FCSB (Bukure\u0161t) pobedio je u utorak uve\u010de u gostima \u0161ampiona San Marina Virtus AC ubedljivim rezultatom 7-1 u prvoj utakmici prvog pretkola Lige \u0161ampiona. Revan\u0161 je zakazan za 16. jul u Bukure\u0161tu. Ako se kvalifikuje u preliminarni drugi krug, FCSB c\u0301e se sastati sa Makabijem iz Tel Aviva. Ostali rumunski timovi koji u\u010destvuju u evropskim takmi\u010denjima su Korvinul Hunedoara (centar-zapad, nosilac Kupa), CFR Klu\u017e (severozapad) i Univerzitet Krajova (jugozapad).<\/p>\n
Predstavnica Rumunije u Evropskoj izvr\u0161noj vlasti, komesarka za transport Adina Valean, predstavila je bilans stanja na kraju svog mandata. Ona je navela da je Evropska komisija u poslednjih 5 godina za Rumuniju izdvojila 12 milijardi evra za projekte u oblasti saobrac\u0301ajne infrastrukture i da je Rumunija na 6. mestu u EU po izdvajanju sredstava. Valean je navela da je na\u0161a zemlja uklju\u010dena na trasu transportnog koridora sever-jug, koji spaja Balti\u010dko more, Crno i Egejsko more i da je najvec\u0301a rumunska luka na Crnom moru luka Konstanca, imala koristi od investicija da ostane kapija ka prostoru zajednice za dobra iz Azije i da ce projekat Fast Danube II, koji se fokusira na pobolj\u0161anja uslova plovidbe na zajedni\u010dkom rumunsko-bugarskom sektoru Dunava, biti uskoro finansiran evropskim sredstvima. Povodom situacije koju su napravili pojedini piloti TAROM-a, koji su se pozvali na zdrastvene probleme koji su ih sprecili da polete, Valean je izjavila da je ovaj gest izazvao neprijatnosti putnicima i da ne sluti na dobro, s obzirom da nacionalni avio-operater koristi dr\u017eavnu pomoc\u0301 koju je odobrila Evropska komisija.<\/p>\n
Deficit trgovinskog bilansa Rumunije od 1. januara do 31. maja 2024. iznosio je 12,288 milijardi evra, \u0161to je 1,230 milijardi evra vi\u0161e od onog koji je zabele\u017een u istom periodu pro\u0161le godine, pokazuju podaci Nacionalnog instituta za statistiku, objavljeni u sredu. U prvih pet meseci ove godine izvoz je zabele\u017eio pad od 2,9%, a uvoz povec\u0301an za 0,2%. Prema INS-u, zna\u010dajnu komponentu u strukturi izvoza i uvoza imaju grupe proizvoda: ma\u0161ine i transportna oprema i drugi industrijski proizvodi.<\/p>\n
U sredu su po\u010deli radovi na Mostu prijateljstva \u0110ur\u0111u-Ruse preko Dunava , na bugarskoj strani, na period od dve godine. Kako je saop\u0161tilo preduzec\u0301e za autoputeve iz susedne zemlje, radovi su planirani u \u0161est etapa, bez potpune obustave saobrac\u0301aja, a vozila c\u0301e moc\u0301i da se krecu u oba smera, naizmenicno, jednom saobracajnom trakom. Rumunskim gra\u0111anima se savetuje da koriste druge grani\u010dne prelaze sa Bugarskom.<\/p>\n
U Bukure\u0161tu i devet okruga na jugu Rumunije na snazi je narand\u017easti meteo alarm zbog visokih temperatura i te\u0161ke toplotne neugodnosti, dok je \u017euti meteo alarm aktiviran u ostatku zemlje. U oblastima pod narand\u017eastim kodom, maksimalna temperatura c\u0301e dostic\u0301i 39 stepeni Celzijusa, a indeks temperature i vla\u017enosti (ITU) c\u0301e prema\u0161iti kriti\u010dni prag od 80 jedinica. U ostatku zemlje maksimalne temperature do 37 stepeni i visoke toplotne nelagodnosti. Rumunski meteorolozi preciziraju da c\u0301e toplotni talas potrajati u celoj zemlji i narednih dana. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Va\u0161ingtonu se nastavlja samit povodom godi\u0161njice NATO-a, a saveznici su postigli su dogovor o kona\u010dnoj rezoluciji sastanka. Izme\u0111u ostalog, NATO c\u0301e ponovo potvrditi svoju posvec\u0301enost da podr\u017eava Ukrajinu na nepovratnom putu evroatlantskih integracija, kada se za to steknu uslovi. Dominantna tema na 75-godi\u0161njem sastanku NATO-a bila je Ukrajina. Pet savezni\u010dkih predsednika i premijera, uklju\u010dujuc\u0301i […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-789540","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n