Predsednik Klaus Johanis u\u010destvovac\u0301e u \u010detvrtak na \u010detvrtom sastanku Evropske politi\u010dke zajednice, koji c\u0301e se odr\u017eati u palati Blenhajm u Oksford\u0161iru u Velikoj Britaniji – saop\u0161tila je u sredu Predsedni\u010dka administracija. Diskusije c\u0301e obuhvatiti teme kao \u0161to su bezbednost u Evropi, podr\u0161ka Ukrajini, izazovi u vezi sa migracijama, za\u0161tita demokratije i unapre\u0111enje energetske bezbednosti. Kako se navodi u saop\u0161tenju za javnost, tokom debata \u0161ef dr\u017eave c\u0301e se pozabaviti aktuelnim pitanjima u vezi sa nastavkom podr\u0161ke suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, u kontekstu agresorskog rata Rusije. Klaus Johanis c\u0301e tako\u0111e u\u010destvovati u radnoj grupi za energiju i povezanost, gde c\u0301e naglasiti potrebu za \u201eizbalansiranim pristupom izme\u0111u zelene tranzicije i obezbe\u0111ivanja energetske bezbednosti na evropskom nivou i va\u017ene uloge Crnog mora u obezbe\u0111ivanju regionalne energetske interkonektivnosti ‘ – navodi se u saop\u0161tenju. Sastanku je najavilo prisustvo vi\u0161e od 40 \u0161efova dr\u017eava ili vlada, kao i va\u017enih evropskih i NATO lidera.<\/p>\n
Godi\u0161nja stopa inflacije u Evropskoj uniji iznosila je 2,6% u junu, u odnosu na 2,7% u maju, a Rumuniju, koja je pet meseci bila zemlja sa najvec\u0301om inflacijom u bloku Evropske unije, pro\u0161log meseca je prema\u0161ila Belgija, navodi se u podacima koje je u sredu objavio Evropski zavod za statistiku (Eurostat). U junu, zemlje \u010dlanice Evropske unije sa najni\u017eom godi\u0161njom stopom inflacije bile su Finska (0,5%), Italija (0,9%) i Litvanija (1%). Na suprotnom polu, zemlje \u010dlanice Evropske unije sa najvi\u0161om stopom inflacije bile su Belgija (5,4%), Rumunija (5,3%), \u0160panija i Ma\u0111arska (obe sa 3,6%). U slu\u010daju Rumunije, Nacionalni institut za statistiku (INS) je ranije obavestio da je godi\u0161nja stopa inflacije pala u junu 2024. godine na 4,94%, sa 5,12% u maju. Narodna banka Rumunije (BNR) revidirala je navi\u0161e, na 4,9%, sa prethodnih 4,7%, prognozu inflacije za kraj ove godine.<\/p>\n
Rumunija je dobila sredstva za tri infrastrukturna projekta u ukupnoj vrednosti od skoro 260 miliona evra, preko Instrumenta za povezivanje Evrope, objavila je u saop\u0161tenju za javnost evropska poslanica Adina Valean, biv\u0161a evropska komesarka za saobrac\u0301aj.\u00a0 Fast Danube 2 je jedan od projekata koji c\u0301e dobiti preko 195 miliona evra i pobolj\u0161ac\u0301e uslove plovnosti na zajedni\u010dkom dunavskom sektoru Rumunije i Bugarske. Tako\u0111e, suma od 45 miliona evra dodeljena je za rehabilitaciju \u017eelezni\u010dke pruge Valea Kalugareaska – Buzau. Prema re\u010dima evroposlanice, Rumunija, zajedno sa Republikom Moldavijom i Ukrajinom, dobija skoro 14 miliona evra za unapre\u0111enje infrastrukture na granici Galacca, \u0110ur\u0111ule\u0161tija i Renija. Evropska komisija je na ovom pozivu za projekte odabrala 134 saobrac\u0301ajna projekta, od 408 prijava, od kojih su vec\u0301ina \u017eelezni\u010dki projekti i plovni putevi – navodi se u saop\u0161tenju.<\/p>\n
Rumuni koji su oti\u0161li \u200b\u200bda rade u inostranstvu poslali su u zemlju 2023. godine 6,5 milijardi evra, \u0161to je ekvivalentno 2% rumunskog bruto domac\u0301eg proizvoda, prema podacima Narodne banke Rumunije. Taj iznos je samo za 1,2% manji od vrednosti stranih direktnih investicija koje je Rumunija privukla pro\u0161le godine, navodi Narodna banka Rumunije. Iznos, koji predstavlja novi rekord, vi\u0161e je nego dvostruko vec\u0301i od onog iz 2014. godine. U poslednjoj deceniji, Rumuni koji su oti\u0161li \u200b\u200bna rad u inostranstvo poslali su u zemlju preko 46,5 milijardi evra, sa samo 14,2% ispod nivoa stranih direktnih investicija u istom intervalu. Velika Britanija je, drugu godinu zaredom, ostala na prvom mestu na rang listi zemalja porekla doznaka, sa skoro \u010detvrtinom ukupnog iznosa, odnosno 1,5 milijardi evra. Drugu poziciju zauzela je Nema\u010dka sa 1,4 milijarde evra, zatim Italija sa 800 miliona evra i \u0160panija sa 400 miliona evra. Vi\u0161e od 5,7 miliona Rumuna zvani\u010dno je imalo prebivali\u0161te ili boravi\u0161te van zemlje 2021. godine, prema Ministarstvu spoljnih poslova. Najvi\u0161e ih je bilo u Italiji, preko 1,1 milion, u \u0160paniji preko milion, u Velikoj Britaniji skoro 950.000, u Nema\u010dkoj preko 800.000 i u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama oko 465.000.<\/p>\n
Senat Rumunije, koji je u sredu zasedao na vanrednoj sednici, obave\u0161ten je o nacrtu zakona o usvajanju hitne uredbe koja dozvoljava vrac\u0301anje dozvola voza\u010dima koji ne dobiju na vreme rezultate testova krvi nakon testova na drogu. Uredba je objavljena u Slu\u017ebenom glasniku, ali, prema ustavnim odredbama o zakonodavnom delegiranju, mo\u017ee stupiti na snagu tek nakon podno\u0161enja na raspravu, po hitnom postupku, nadle\u017enom skup\u0161tinskom vec\u0301u. Normativni akt je vec\u0301 dostavljen specijalizovanim komisijama Senata na analizu. Prema Uredbi o vanrednom stanju, ako se brzim testovima na drogu utvrdi da je voza\u010d pozitivan i oduzme mu se dozvola, on c\u0301e ponovo imati pravo da vozi ako u roku od tri dana ne dobije rezultate testova obavljenih u laboratoriji. Hitnu uredbu nedavno je usvojila Vlada, koja je navela da je reagovala na zapa\u017eanja civilnog dru\u0161tva u vezi sa gre\u0161kama koje prave brzi testovi na drogu.<\/p>\n
Apelacioni sud u Bukure\u0161tu poni\u0161tio je odluku Glavnog suda od 5. jula kojom su brac\u0301a Endru i Tristan Tejt, koji imaju dvojno dr\u017eavljanstvo, britansko i ameri\u010dko, dobili dozvolu da napuste teritoriju Rumunije. Dakle, Sud je uva\u017eio \u017ealbu tu\u017eilaca i odluka je kona\u010dna. Dvojici se u Rumuniji, pod sudskom kontrolom, sudi za trgovinu ljudima i silovanje, u predmetu koji je vodila Nacionalna direkcija za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma. Endrju i Tristan Tejt i dve mlade sau\u010desnice upuc\u0301eni su sudu pro\u0161log juna, optu\u017eeni za formiranje organizovane kriminalne grupe, sa ciljem regrutovanja, sme\u0161taja i eksploatacije \u017eena koje su primoravali da prave materijale sa pornografskim sadr\u017eajem. Ovim aktivnostima optu\u017eeni bi dobili zna\u010dajne sume novca.<\/p>\n
Rumunski fudbalski \u0161ampion FCSB plasirao se u drugo pretkolo Lige \u0161ampiona, po\u0161to je u utorak uve\u010de u Bukure\u0161tu u revan\u0161u prvog pretkola savladao ekipu Virtus AC iz San Marina rezultatom 4-0. U kolu su Bukure\u0161tanci pobedili sa 7-1. U preliminarnom drugom kolu FCSB c\u0301e se sastati sa Makabijem iz Tel Aviva. Prvi me\u010d igrac\u0301e se kod kuc\u0301e 23. ili 24. jula, a revan\u0161 u gostima 30. ili 31. jula. Ostali rumunski timovi uklju\u010deni u evropska takmi\u010denja su Korvinul Hunedoara (centar-zapad, nosilac Kupa), CFR Klu\u017e (severozapad) i Universitatea Kraiova (jugozapad).<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Klaus Johanis u\u010destvovac\u0301e u \u010detvrtak na \u010detvrtom sastanku Evropske politi\u010dke zajednice, koji c\u0301e se odr\u017eati u palati Blenhajm u Oksford\u0161iru u Velikoj Britaniji – saop\u0161tila je u sredu Predsedni\u010dka administracija. Diskusije c\u0301e obuhvatiti teme kao \u0161to su bezbednost u Evropi, podr\u0161ka Ukrajini, izazovi u vezi sa migracijama, za\u0161tita demokratije i unapre\u0111enje energetske bezbednosti. Kako […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[146257,147712,145618,151562],"coauthors":[113245,116091],"class_list":["post-791243","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti","tag-fudbal","tag-inflacija","tag-klaus-johanis","tag-statistika"],"acf":[],"yoast_head":"\n