Predsednik Klaus Johanis je u ponedeljak poslao poruku gradjanima Rumunije povodom obele\u017eavanja Dana dr\u017eavne himne, u kojoj navodi da je ovo \u201edobra prilika da potvrdimo kolektivnu posvec\u0301enost na\u0161e generacije daljem razvoju Rumunije\u201c. \u0160ef dr\u017eave navodi da himna \u201eizra\u017eava jedinstvo na\u0161eg naroda i defini\u0161e ne samo zna\u010dajne trenutke istorije, vec\u0301 pre svega ispunjenje visokih ideala koje smo vremenom pretpostavili \u2013 obezbe\u0111ivanje slobode i suvereniteta, uspostavljanje demokratije i pravne dr\u017eave, \u010dlanstvo Rumunije u Evropskoj uniji i NATO’. Dan himne obele\u017een je danas vojnim ceremonijama u svim garnizonima u Rumuniji. U Bukure\u0161tu program je uklju\u010divao versku slu\u017ebu i koncert u izvo\u0111enju muzi\u010dara \u010dlanova Ministarstva narodne odbrane. Dan himne Rumunije progla\u0161en je 1998. godine i obele\u017eava se svake godine 29. jula. Himnu pod nazivom \u201eProbudite se Rumuni!\u201c komponovao je Anton Pan, na stihove pesnika Andreja Mure\u0161anua.<\/p>\n
Republika Moldavija, ve\u0107inski rumunofonska proslavila je u ponedeljak 30 godina od dono\u0161enja Ustava, sve\u010danom sednicom parlamenta i nau\u010dnom konferencijom odr\u017eanom zajedno sa Senatom Rumunije. Predsednica Maja Sandu je u saop\u0161tenju za javnost prenela da su Moldavci tri decenije gradili zemlju u kojoj ljudi \u017eive slobodno. Radio Ki\u0161injev podsec\u0301a da su neki \u010dlanovi Ustava godinama izazivali proteste, kontroverze, pa \u010dak i politi\u010dke krize: na primer, naziv dr\u017eavnog jezika koji su Sovjeti nametnuli kao moldavski, umesto rumunskog, ili status neutralnosti koji \u010dak nije ni po\u0161tovan, zbog ruskih trupa stacioniranih na teritoriji zemlje, u separatisti\u010dkom regionu Pridnjestrovlja<\/p>\n
Ukupan broj dece u Rumuniji koja su imala oba roditelja na radu u inostranstvu krajem marta 2024. godine iznosila je 9.039, \u0161to je za oko 719 manje u odnosu na prethodnu godinu, prema podacima Nacionalne uprave za za\u0161titu prava deteta i usvojenje ( ANPDCA). Od tog broja, oko 8.300 dece bilo je na staranju kod rodjaka do \u010detvrtog kolena, ostali su sme\u0161teni kod hraniteljskih porodica, pojedinaca ili u rezidencijalne slu\u017ebe Takodje u izve\u0161taju se navodi da je vi\u0161e od 44.600 dece imalo barem jednog roditelja koji je oti\u0161ao na rad u inostranstvo, od kojih je vec\u0301ina bila na \u010duvanju kod ro\u0111aka. U isto vreme, u Rumuniji je oko 7.000 dece koja imaju samo jednog roditelja, a taj roditelj je zaposlen u inostranstvu, a o vec\u0301ini tih mali\u0161ana brinu ro\u0111aci. U sistemu socijalne za\u0161tite bilo je preko 2.200 dece, od kojih je polovina kod ro\u0111aka, a ostatak na \u010duvanju u hraniteljskim porodicama, u rezidencijalnim slu\u017ebama ili kod pojedinaca. Tako\u0111e, broj dece sa roditeljima na radu u inostranstvu je krajem marta pao na 61.007, sa 64.936 koliko ih je bilo 31. decembra 2023. godine. <\/p>\n
Skulpturalni ansambl \u201ePut heroja\u201d (\u201eCalea Eroilor\u201d) delo vajara Konstantina Branku\u0161a u Rumuniji i Granice Rimskog carstva \u2013 Dakija uvr\u0161tene su na Uneskovu listu svetske ba\u0161tine. Ovo umetni\u010dko delo rumunskog vajara Konstantina Branku\u0161a, koje je izradio pre skoro 90 godina, stru\u010dnjaci smatraju vrhunskim Rumunske vlasti su dostavile dosije o nominaciji jo\u0161 u januaru 2018. godine, a misija tehni\u010dke evaluacije odr\u017eana je u Rumuniji pro\u0161le godine. Druga prijava koju je Unesko prihvatio ti\u010de se rimskih utvr\u0111enja (tzv. dunavski limes) podignutih du\u017e severne granice provincije Dakije, ukupno 277 lokaliteta iz 16 okruga, deo op\u0161teg sistema odbrane Rimskog carstva, granice Rimsko carstvo \u2013 Dakija.
\nMinistarstvo spoljnih poslova Rumunije savetovalo je rumunskim gra\u0111anima da izbegavaju putovanja u Liban, s obzirom na nedavne oru\u017eane sukobe na libansko-izraelskoj granici. Dr\u017eavljani Rumunije koji se vec\u0301 nalaze u ovoj dr\u017eavi pozvani su da odgovorno procene potrebu za ostankom u Libanu, a onima u ju\u017enom delu zemlje ministarstvo sna\u017eno savetuje da odmah napuste region. Istovremeno, Ministarstvo spoljnih poslova sna\u017eno preporu\u010duje rumunskim dr\u017eavljanima koji se trenutno nalaze u Libanu da svoje prisustvo prijave u ambasadi Rumunije u Bejrutu. Izraelski ratni avioni pogodili su u subotu uve\u010de nekoliko ciljeva Hezbolaha na severnu Libana, kao odgovor na raketni napada u subotu u kojem je poginulo 12 ljudi, uklju\u010dujuc\u0301i decu, na fudbalskom terenu u selu na okupiranoj Golanskoj visoravni u Izraelu.<\/p>\n
Rumununski \u017eenski osmerac sa kormilarom kvalifikovao se u finale A takmi\u010denja u ponedeljak, na Olimpijskim igrama u Parizu, nakon \u0161to je pobedilo u drugoj seriji pojedina\u010dno, za 6 minuta 12 sekundi 31\/100. Rumunski mu\u017eki osmerac sa kormilarom zauzeo je \u010detvrto mesto, pa c\u0301e nastaviti u rekvalifikacijama. Tako\u0111e u ponedeljak, ni \u017eenski ni mu\u0161ki \u010detverac nisu uspeli da se kvalifikuju u Finale A. Rumunski stonoteniser Ovidiu Jonesku pora\u017een je od Hrvata Andreja Gacine rezultatom 4-1, u ponedeljak na Olimpijskim igrama. A rumunski pliva\u010d Vlad \u0160tefan Stancu propustio je kvalifikacije u finalu 800 m slobodno. Pliva\u010d David Popovic\u0301 u nedelju se plasirao u finale trke na 200 m slobodno sa najboljim vremenom u polufinalu 1 min 44 sek 53\/100. Popovic\u0301i (19 godina), dvostruki svetski i \u010detvorostruki \u0161ampion Evrope, Bio je \u010detvrti u finalu na 200 metara slobodno pre tri godine na Olimpijskim igrama u Tokiju. Tako\u0111e u nedelju, Rumunija se kvalifikovala u \u017eensko ekipno finale u umetni\u010dkoj gimnastici, 12 godina nakon prethodnog u\u010de\u0161c\u0301a. Mu\u0161ka vaterpolo reprezentacija Rumunije pora\u017eena je od selekcije Gr\u010dke rezultatom 14-7 u svom prvom me\u010du u Grupi A. Rumunija c\u0301e naredni me\u010d igrati 30. jula protiv ameri\u010dkog tima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Klaus Johanis je u ponedeljak poslao poruku gradjanima Rumunije povodom obele\u017eavanja Dana dr\u017eavne himne, u kojoj navodi da je ovo \u201edobra prilika da potvrdimo kolektivnu posvec\u0301enost na\u0161e generacije daljem razvoju Rumunije\u201c. \u0160ef dr\u017eave navodi da himna \u201eizra\u017eava jedinstvo na\u0161eg naroda i defini\u0161e ne samo zna\u010dajne trenutke istorije, vec\u0301 pre svega ispunjenje visokih ideala koje […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-794037","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n