Godi\u0161nji izve\u0161taj Fiskalnog saveta (20.08.2024)<\/p>\n
Rumunija bi ove godine mogla da zabele\u017ei manji privredni rast od o\u010dekivanja Vlade, od 3,4%, upozorava Fiskalni savet u godi\u0161njem izve\u0161taju i istovremeno upozorava da, u nedostatku konkretnih bud\u017eetsko-fiskalnih mera, postoji opasnost da bud\u017eetski deficit prema\u0161i 7% godi\u0161nje. Savet podse\u0107a da je deficit, izazvan tro\u0161ovima ve\u0107im od prihoda, prema\u0161io posle \u0161est meseci ove godine 3,6% bruto nacionalnog proizvoda i da je ve\u0107i za 1,3% u odnosu na isti period pro\u0161le godine. Polaze\u0107i od ovih podataka, postoji opasnost da se deficit pribli\u017ei granici od 8%, jer novi Zakon o penzijskom osiguranju, pored ve\u0107 pove\u0107anih plata u bud\u017eetskom sektoru, generisa\u0107e dodatne tro\u0161kove u drugoj polovini godine. U ovoj situaciji predsavnici Saveta upozoravaju da bez konkretnih i kredibilnih mera koje bi podr\u017eavale realizaciju bud\u017eetsko-finansijskog ja\u010danja na srednji rok kao i pove\u0107anja obima prikupljanja prihoda, postoji opasnost od ve\u0107ih deficita od predvidjanja nacionalnih i medjunarodnih institucija za period 2025-2027. godina. Fiskalnin savet je sastavljen od predstavnika Narodne banke Rumunije i Rumunskog bankarskog instituta, \u010dlanove koje bira Parlament sa devetogodi\u0161njim mandatom. U situaciji kada je Brisel pokrenuo postupak za prekomerni deficit, na\u0161a zemlja, u skladu sa evropskim propisima, ima na raspolaganju sedmogodi\u0161nji period da smanjeni bud\u017eetski deficit na 3%. Smanjenje ovog pokazatelja mo\u017ee se realizovati samo na bazi realnog programa, ka\u017eu stru\u010dnjaci. U najnovijem izvetaju ,,Rumunija- Zona Euro MONITOR“, stru\u010dnjaci Narodne banke Rumunije, predvodjeni akedemikom Danijelom Dajanuom, tvrde da je neophodno pove\u0107anje bud\u017eetskih prihoda i da se ovo pove\u0107anje ne mo\u017ee oslanjati samo na efikasnije prikupljanje poreza ve\u0107 i na izmenu fiskalnog rezima i na \u010detvorogodi\u0161nju bud\u017eetsku korekciju. U su\u0161tini, bud\u017eetski deficit je posledica prekomernih tro\u0161kova kada su nominalni prihodi veliki, a tro\u0161kovi rastu prebrzo. Pritisci na javni bud\u017eet su sve ve\u0107i i zbog preuzete obaveze da se za odbranu izdvoji 2,5% bruto dru\u0161tvenog proizvoda, ka\u017eu autori izve\u0161taja. Niski stepen fiskalnih prihoda je i posledica fiskalnog re\u017eima koji je omogu\u010dio utaju poreza ali i prakse da se li\u010dni rashodi preba\u0107e na tro\u0161kove firmi, kao i isplate li\u010dnih dohodaka na crno, navodi se u izve\u0161taju Narodne banke Rumunije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Godi\u0161nji izve\u0161taj Fiskalnog saveta (20.08.2024) Rumunija bi ove godine mogla da zabele\u017ei manji privredni rast od o\u010dekivanja Vlade, od 3,4%, upozorava Fiskalni savet u godi\u0161njem izve\u0161taju i istovremeno upozorava da, u nedostatku konkretnih bud\u017eetsko-fiskalnih mera, postoji opasnost da bud\u017eetski deficit prema\u0161i 7% godi\u0161nje. Savet podse\u0107a da je deficit, izazvan tro\u0161ovima ve\u0107im od prihoda, prema\u0161io posle […]<\/p>\n","protected":false},"author":106,"featured_media":766737,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[139553],"tags":[148498,153198,145311],"coauthors":[113311,115863],"class_list":["post-799304","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti-sr","tag-budzetski-deficit","tag-fiskalni-savet","tag-narodna-banka-rumunije"],"acf":[],"yoast_head":"\n