\nDvadeseto jubilarno izdanje festivala ProEtnika odr\u017eava se u Segi\u0161varu od 28. avgusta do 1. septembra. Festival okuplja predstavnike 20 etni\u010dkih grupa u Rumuniji. Oni c\u0301e izvoditi tradicionalne muzi\u010dke i plesne predstave na bini na trgu Cetatii; uporedo, u okviru pro\u0161irenog dijaloga izme\u0111u organizacija nacionalnih manjina, odr\u017eac\u0301e se predavanja, konferencije, debate, izlo\u017ebe, predstavljanje knjiga. Savez Srba u Rumuniji na Festivalu u \u010detvrtak, 29. avgusta, predstavljac\u0301e Kulturno umetni\u010dko dru\u0161tvo Belobre\u0161ka, iz Belobre\u0161ke, okrug Kara\u0161 Severin, a u petak, 30. avgusta, Kulturno umetni\u010dko dru\u0161tvo Sveti Nikola iz Dinja\u0161a, okrug Timi\u0161. . Zajednicu Hrvata u Rumuniji u petak, 30. avgusta, predstavljac\u0301e \u201eKud Kara\u0161evska Zora\u201c iz Kara\u0161ove, okrug Kara\u0161-Severin. Interkulturalni festival ProEtnika je osnovan 2001. Odr\u017eava se svake godine u Segi\u0161varu i promovi\u0161e kulturnu raznolikost kroz muzi\u010dke nastupe, tradicionalne igre, predavanja i izlo\u017ebe. O\u010dekuje se preko 10.000 gledalaca.<\/p>\n
\u017dupanijski centar za o\u010duvanje i promociju tradicionalne kulture Gor\u017e organizovao je 20. avgusta izlo\u017ebu u Rumunskom kulturnom centru u Kladovu (Srbija). Na inicijativu fotografa umetnika Teodora Dadalaua, lokalne vlasti okruga Gor\u017e organizovale su doga\u0111aj bogatog sadrzaja koji je uklju\u010divao etnografsku izlo\u017ebu fotografija o tradicionalnom Gor\u017eu, predstavljanje knjige i donaciju knjiga i umetni\u010dkih albuma. Doga\u0111aj je obuhvatio i posetu gradu domac\u0301inu, obilazak tvrdjave Fetislam, Apolodorovog mosta na srpskoj obali, \u0161etnju obalom Dunava i posetu privatnog Etnografskog muzeja Mihajla \u201eMikija\u201c Vasiljevi\u010da.<\/p>\n
16. i 17. avgusta u naselju Grebenacu odr\u017eano je novo izdanje Velikog folklora festivala vojvo\u0111anskih Rumuna u organizaciji Kulturno-umetni\u010dkog dru\u0161tva \u201e\u0110or\u0111e Kosbuk\u201d iz Grebenaca u saradnji sa fondacijom \u201eProtopop Trajan Oprea“ iz Var\u0161ca. Tokom dva dana festivala posetioci su mogli da uzivaju u dobroj muzici, rumunskim igrama, narodnoj no\u0161nji. Ambasadorka Rumunije u Srbiji njena ekselencija Silvia Davidoju otvorila je 64. izdanje Velikog festivala i zahvalila se srpskim vlastima i institucijama koje su podr\u017eale organizaciju ovog kulturnog dogadjaja. Ona je izjavila da je festival \u201edodatni dokaz da je rumunski duh \u017eiv, da imamo mnogo vrednosti, mnogo toga da ponudimo zajednicama u kojima \u017eivimo\u201c. Festival su podr\u017eali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Odeljenje za Rumune u rasejanju \u2013 Vlada Rumunije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, op\u0161tina Bela Crkva, izdava\u010dka kuc\u0301a \u201eLibertatea\u201c i Zavod za kulturu vojvodjanskih Rumuna.<\/p>\n
Putujuc\u0301a izlo\u017eba \u201eLinija \u017eivota\u201c nema\u010dkog umetnika Ditera Mamela zavr\u0161ena je u Narodnom umetni\u010dkom muzeju u Temi\u0161varu, nakon \u010dega c\u0301e svoj put nastaviti u Narodnom muzeju Pan\u010devo, u blizini pradomovine umetnikovog dede po majci, u Kac\u0301iarevu, a potom u Centralnom muzeju podunavskih \u0160vaba iz Ulma. Izlo\u017eba ‘Lifeline’ je podstakla publiku da sagleda celokupne ljudske uslove, koje je umetnik Diter Mamel istra\u017eivao kroz prizmu tragedije svoje porodice, oblikovane sumornim doga\u0111ajima iz Drugog svetskog rata, kao i o\u010dima onih koji danas prolaze kroz sli\u010dne situacije. Kroz 6 tema (‘Domovina’, ‘Rat’, ‘Uto\u010di\u0161te’, ‘Skloni\u0161te’, ‘Porodi\u010dni album’ i ‘Opstanak’), Mamel se bavi i iskustvom kolektivne traume koje do\u017eivljavaju svi oni koji su obele\u017eeni posledicama rata, kao i svakodnevnim temama koje ukazuju na mukotrpan put koji namec\u0301e proces le\u010denja ovih trauma.<\/p>\n
U organizaciji Saveza Srba u Rumuniji i Umetni\u010dke grupe ARTE, od 18. do 22. avgusta odr\u017eana je 14. Preobra\u017eenska likovna kolonija na kojoj je u\u010destvovalo 16 umetnika iz 6 zemalja. Svi radovi nastali tokom likovne kolonije, bili su izlo\u017eeni u Savezu Srba u Temi\u0161varu, u Multifunkcionalnoj sali Srpskog kulturnog centra, a jo\u0161 jedna izlo\u017eba bic\u0301e otvorena u galeriji u centru Temi\u0161vara, u novembru, povodom Dana srpske kulture u Rumuniji.<\/p>\n
Srpska deca iz Radimne \u010dlanovi kulturno umetni\u010dkog dru\u0161tva \u201eSveti Nikola\u201d tokom leta, imala su turneju dugu 3.000 kilometara. Ansambl je posetio Akvapark u Jagodini i Muzej vo\u0161tanih figura, u\u010destvovao je na Kru\u0161eva\u010dkom dru\u017eenju, Ohridskom festivalu, na Balkan folk festivalu u Varni i Zlatnim Pjescima u Bugarskoj.<\/p>\n
Predsednica Maja Sandu poslala je u utorak poruku u kojoj je gra\u0111anima Republike Moldavije \u010destitala obele\u017eavanje 33 godine od progla\u0161enja nezavisnosti. \u201eMoldavija je na\u0161 dom i mi biramo buduc\u0301nost u miru i blagostanju. Mi pi\u0161emo svoju istoriju. Srec\u0301an ro\u0111endan, Moldavijo!\u201c, rekla je Maja Sandu, koju citira Moldpres. U Bukure\u0161tu, predsednik Klaus Johanis je izjavio da c\u0301e Rumunija nastaviti da pru\u017ea strate\u0161ku podr\u0161ku Republici Moldaviji na svim nivoima. Upuc\u0301ujem \u010destitke gra\u0111anima Republike Moldavije povodom Dana nezavisnosti! Vi ste deo velike evropske porodice, a nastavak sada\u0161njih napora pretvoric\u0301e pridru\u017eivanje Evropskoj uniji u ostvaren cilj\u201c, napisao je \u0161ef rumunske dr\u017eave na platformi X. \u010cestitke su uputili i drugi visoki -rangirani zvani\u010dnici Bukure\u0161ta. 27. avgusta 1991. desetine hiljada gra\u0111ana okupljenih u Velikoj narodnoj skup\u0161tini u centru Ki\u0161injeva zatra\u017eili su od parlamenta da glasa za nezavisnost. Poslanici prvog saziva tog dana glasali su za Deklaraciju nezavisnosti.<\/p>\n
Dve reke u okrugu Arge\u0161 (ju\u017ena Rumunija) potpuno su presu\u0161ile. U preko 600 lokaliteta u zemlji ograni\u010deno je vodosnabdevanje, a u stotinama op\u0161tina koje nisu priklju\u010dene na centralizovane sisteme, bunari su presu\u0161ili dugotrajnih vruc\u0301ina. Nacionalna uprava za vode Rumunije tako\u0111e napominje da su u 42 sektora od 120 nadgledanih, tokovi Dunava ispod minimuma neophodnih za zadovoljavanje potreba za vodom. Na srec\u0301u, za nuklearnu elektranu \u010cernavoda (jugoistok) nema problema sa vodosnabdevanjem.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Dvadeseto jubilarno izdanje festivala ProEtnika odr\u017eava se u Segi\u0161varu od 28. avgusta do 1. septembra. Festival okuplja predstavnike 20 etni\u010dkih grupa u Rumuniji. Oni c\u0301e izvoditi tradicionalne muzi\u010dke i plesne predstave na bini na trgu Cetatii; uporedo, u okviru pro\u0161irenog dijaloga izme\u0111u organizacija nacionalnih manjina, odr\u017eac\u0301e se predavanja, konferencije, debate, izlo\u017ebe, predstavljanje knjiga. Savez Srba […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-800843","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n