Ambasadorka Rumunije u Beogradu gospodja Silvija Davidoju, , nedavno se sastala sa Dejanom Ristic\u0301em, ministrom za informisanje i telekomunikacije Srbije. Tokom razgovora istaknuti su odli\u010dni istorijski odnosi Srbije i Rumunije i potreba za ja\u010danjem saradnje u oblasti informisanja i telekomunikacija izme\u0111u dve susedne dr\u017eave. Razmatrane su i mogu\u0107nosti ja\u010danja saradnje u sektoru javnog informisanja i informaciono-komunikacionih tehnologija. Ambasadorka Republike Rumunije se osvrnula i na problem pristupa pripadnika rumunske zajednice u Srbiji medijima na rumunskom jeziku, kao i moguc\u0301nosti podr\u0161ke aktivnosti medijskih subjekata na rumunskom jeziku u susednoj zemlji.<\/p>\n
Silvia Davidoju, ambasadorka Rumunije u Srbiji, nedavno je posetila brodogradili\u0161te u gradu Apatinu, Zapadnoba\u010dki okrug, zajedno sa predstavnikom Luke Konstanca u Srbiji, gospodinom Vladanom Misic\u0301em. Delegaciju je primila direktorka preduzec\u0301a \u201eBrodogradili\u0161te Apatin\u201d Jasmina Pecic\u0301. Brodogradili\u0161te predstavlja zna\u010dajnog poslovnog partnera rumunskim kompanija u oblasti pomorskog transporta i u\u017eiva ugled od ekonomskih operatera u pogledu kvaliteta i stepena zavr\u0161etka remontnih radova. Rumunska delegacija boravila je i u zvani\u010dnoj poseti Gradskoj kuc\u0301i Apatin. Doma\u0107ini posete bili su predsednica op\u0161tine Apatin Dubravka Korac\u0301, na\u010delnik upravnog okruga Goran Nonkovic\u0301 i predsednik Privredne komore Zapadnoba\u010dkog upravnog okruga Slobodan Stevan\u010dev. Strane su razgovarale o ekonomskom potencijalu i moguc\u0301nostima buduc\u0301e saradnje izme\u0111u Luke Konstanca i Apatin, posebno nakon progla\u0161enja jednog dela obale Dunava u oblasti Apatina za lu\u010dku oblast, aspekt koji mo\u017ee otvoriti nove moguc\u0301nosti za ekonomsku saradnju.<\/p>\n
Ognjen Krsti\u0107, predsednik i poslanik Saveza Srba Rumunije u Parlamentu Rumunije, prisustvovao je, zajedno sa \u010dlanovima delegacije Saveza Srba u Rumuniji, na zna\u010dajnom skupu pod nazivom \u201eJedinstvo i snaga \u2013 Srbija\u201c. Manifestacija je odr\u017eana u Beogradu u prisustvu rukovode\u0107eg vrha Srbije i impresivnog broja delegata srpske dijaspore. Delegatima iz \u010ditave dijaspore i regiona, njih preko 250, obratili su se premijer Srbije Milo\u0161 Vu\u010devic\u0301 u svojstvu izaslanika predsednika Srbije Aleksandra Vu\u010dic\u0301a, potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin, ministar \u0110or\u0111e Milic\u0301evic\u0301, iz Kabineta ministra bez porftelja, zadu\u017eenog za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa Republike Srbije sa dijasporom, vladika Ilarion, izaslanik Patrijarha srpskog, gospodina Porfirija <\/p>\n
Predsednik Alijanse za ujedinjenje Rumuna \u0110or\u0111e Simion, sastao se nedavno u Beogradu, zajedno sa premijerom Vlade Srbije Milo\u0161em Vu\u010devic\u0301em, sa predstavnicima rumunskih zajednica u Timo\u010dkoj Krajini i Vojvodini. Sastanak je odr\u017ean na inicijativu predsednika Alijanse za ujedinjenje Rumuna. Sastanku su prisustvovali Predrag Bala\u0161evic\u0301, predsednik Partije rumunske nacije, Zavi\u0161a \u017dur\u017e, predsednik Udru\u017eenja za kulturu Rumuna\/Vlaha u Srbiji \u201eAriadnae Filum\u201c, Danijel Magdu \u2013 predsednik Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine i predsednik Zajednice Rumunima iz Srbije, Stevan Mihajlov, potpredsednik Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine i potpredsednik CRS. Glavna tema bila su prava etni\u010dkih Rumuna. Me\u0111u temama koje su obra\u0111ene bile su uvo\u0111enje rumunskog jezika u \u0161kole u mestima gde \u017eive Rumuni, mediji na rumunskom jeziku, izdavanje gra\u0111evinskih dozvola za izgradnju rumunskih crkava.
\nRumunski institut za kulturu proglasio je pobednike konkursa za eseje, pri\u010de i sastave \u201eJa i Rumunija\u201c, odr\u017eanog od 1. jula do 31. avgusta sa temom \u201eRumunski jezik je moja domovina\u201c. U\u010destvovalo je 59 rumunske dece iz 14 zemalja, iz istorijskih zajednica i dijaspore. Najvi\u0161e se prijavilo dece iz Velike Britanije (12), Srbije (8), Italije (8) i Ukrajine (7). Radove, grupisane u 3 starosne kategorije (8-10 godina, 11-14 godina i 15-18 godina), ocenjivao je nezavisni \u017eiri, koji je izabrao dobitnike 9 nagrada, po 3 za svaku starosnu kategoriju. U kategoriji od 8-10 godina, prvu nagradu osvojila je Mariela Putina iz Francuske, zatim Alekandru Stanila iz Italije i Olivia-Nikole Suna-Weingard iz Velike Britanije. U kategoriji od 11-14 godina prvu nagradu osvojila je Elizabet Mari Fi\u0161er-Dieskau iz Nema\u010dke, zatim Irina Stanease iz Francuske i Nadia Bandiu iz Ukrajine. Prvu nagradu u kategoriji od 15 do 18 godina osvojila je Mara Stavaru iz Ma\u0111arske, zatim Aleksandra Maleta iz Srbije i Lavinia Maria Tirzioru iz Italije.<\/p>\n
Op\u0161tina Svinica je u partnerstvu sa Savezom Srba iz Rumunije organizovala u Svinici, okrug Mehedinci, od 30. avgusta do 1. septembra, 25. izdanje Festivala smokava. Pored Sajma smokava, u\u010desnici su u\u017eivali u srpskom i rumunskom folkloru, u slatkim i ljutim proizvodima od ovog vo\u0107a (rakija od smokava), kao i tradicionalnom balu smokava.<\/p>\n
Senatori i poslanici iz Bukure\u0161ta zapo\u010deli su poslednje jesenje zasedanje u ovom sazivu s, obzirom da c\u0301e 1. decembra, na Dan dr\u017eavnosti, biti odr\u017eani parlamentarni izbori. Jedan od prioriteta je nacrt zakona koji ima za cilj povec\u0301anje gornje granice oporezivanja penzija na 3.000 leja (600 evra), a ta mera c\u0301e se primenjivati od 1. oktobra. S druge strane, u Senatu je izglasan normativni akt kojim c\u0301e Rumunija Ukrajini pokloniti raketni sistem PATRIOT. O ovom normativnom aktu \u0107e po hitnom postupku raspravljati Poslani\u010dki dom, odlu\u010duju\u0107e telo.<\/p>\n
Ministarstvo spoljnih poslova Republike Rumunije (MAE) objavilo je rezultate izbora studenata iz zemalja van Evropske unije koji c\u0301e koristiti stipendije koje nudi rumunska dr\u017eava, preko Ministarstva spoljnih poslova, za akademsku godinu 2024 – 2025. Ministarstvo je ove godine primio rekordan broj zahteva – 81.914, od kandidata iz 160 zemalja, sa pet kontinenata, \u0161to, prema saop\u0161tenju za javnost, ukazuje na sve vec\u0301e interesovanje, na globalnom nivou, studenata za moguc\u0301nosti obrazovnih programa koje nude rumunski univerziteti. Prijave su podno\u0161ene isklju\u010divo onlajn, na platformi StudiinRomania (www.studiinromania.gov.ro), u periodu od 16. januara do 16. marta 2024. U procesu selekcije, uticaj su imali kriterijumi koji se odnose na akademsku izvrsnost, geografsku raznolikost i ravnote\u017eu polova, kao i spoljnopoliti\u010dki ciljevi Rumunije u odnosu na dr\u017eave porekla kandidata. 500 stipendista c\u0301e studirati u presti\u017enim univerzitetskim centrima \u0161irom zemlje (Bra\u0161ov, Bukure\u0161t, Klu\u017e-Napoka, Konstanca, Krajova, Ja\u0161i, Sibiju, Temi\u0161var i drugi) i obu\u010davac\u0301e se u \u0161irokom spektru oblasti, kao \u0161to su me\u0111unarodni odnosi, in\u017eenjering, informacione tehnologije, agronomiju, pravo, scenske umetnosti, filologiju, ekonomiju, poslovnu administraciju i obrazovne nauke.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ambasadorka Rumunije u Beogradu gospodja Silvija Davidoju, , nedavno se sastala sa Dejanom Ristic\u0301em, ministrom za informisanje i telekomunikacije Srbije. Tokom razgovora istaknuti su odli\u010dni istorijski odnosi Srbije i Rumunije i potreba za ja\u010danjem saradnje u oblasti informisanja i telekomunikacija izme\u0111u dve susedne dr\u017eave. Razmatrane su i mogu\u0107nosti ja\u010danja saradnje u sektoru javnog informisanja i […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-802757","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n