Predsednik Rumunije Klaus Johanis promulgirao je u \u010detvrtak zakon o donaciji trec\u0301im licima raketnog sistema zemlja-vazduh Patriot, kupljenog od Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava. Normativni akt, koji je prethodno izglasan u parlamentu, ima za cilj usvajanje akta o donaciji, u dogovoru sa ameri\u010dkim partnerom, Ukrajini, na koju su izvr\u0161ile invaziju ruske trupe. Tako\u0111e, prema zakonu, \u201eVlada Rumunije je ovla\u0161c\u0301ena da preduzme neophodne korake za rekonstrukciju kopnene protivvazdu\u0161ne odbrambene sposobnosti\u201c, tako \u0161to c\u0301e ameri\u010dkoj vladi dodeliti ugovore za kupovinu jo\u0161 jednog Patriot raketnog sistema zemlja-vazduh.<\/p>\n
Rumunija podr\u017eava pravo Izraela na samoodbranu – potvrdio je premijer Mar\u010del \u010colaku tokom sastanka koji je u \u010detvrtak imao sa \u0161efom izraelske vlade Benjaminom Netanjahuom. Prema re\u010dima izaslanika Radija Rumunije, \u010colaku je izrazio zabrinutost zbog bezbednosne situacije i opasnosti od regionalne eskalacije. Premijer boravi u radnoj poseti Izraelu i u pratnji je ministara odbrane, spoljnih poslova i privrede. Na dnevnom redu posete je bio i sastanak sa predsednikom Izraela Isakom Hercogom. Ovo je druga poseta rumunskog premijera Izraelu, za manje od godinu dana, posle one od 17. oktobra 2023. godine, deset dana nakon \u0161to su jevrejsku dr\u017eavu napali teroristi iz islamisti\u010dkog pokreta Hamas.<\/p>\n
Rumunskog poslanika u Evropskom parlamentu Zigfrida Mure\u0161ana (PPE\/PNL) su politi\u010dke grupe Evropskog parlamenta odredile za glavnog pregovara\u010da u vezi sa buduc\u0301im vi\u0161egodi\u0161njim bud\u017eetom Evropske unije (EU) nakon 2027. godine. Bud\u017eet \u00a0na 7 godina, ima ukupnu vrednost od oko 1.300 milijardi evra i predstavlja instrument iz kojeg zemlje \u010dlanice dobijaju najvec\u0301i deo bespovratnih evropskih fondova za investicije i za poljoprivredne subvencije. Parlament treba da odredi svoje prioritete u vezi sa vi\u0161egodi\u0161njim bud\u017eetom Evropske unije. Oni c\u0301e biti upuc\u0301eni Evropskoj komisiji da budu uklju\u010deni u nacrt bud\u017eeta. Od tekuc\u0301eg vi\u0161egodi\u0161njeg bud\u017eeta, 2021 \u2013 2027, Rumunija ima koristi od oko 46 milijardi evra, \u010demu se dodaju i iznosi iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost.<\/p>\n
Vlada Rumunije je ju\u010de usvojila hitnu uredbu koja ima za cilj, izme\u0111u ostalog, da pobolj\u0161a naplatu bud\u017eetskih dugova i da podr\u017ei investicije koje sprovode centralne i lokalne administracije. Tako bi poreskim obveznicima sa zaostalim dugovanjima evidentiranim do 31. avgusta mogle biti ukinute kamate, kazne za ka\u0161njenje i kazne za neprijavljivanje poerza, ako dugovanja izmire do 25. novembra. Prema zvani\u010dnim podacima, u ovoj situaciji je 330.000 pravnih i vi\u0161e od 840.000 fizi\u010dkih lica. Mere koje je usvojila Izvr\u0161na vlast predvi\u0111aju olak\u0161ice za one koji na vreme plac\u0301aju porez. Poreska uprava procenjuje da c\u0301e ove fiskalne mere smanjiti bud\u017eetski deficit za pribli\u017eno 9 milijardi leja (oko 1,8 milijardi evra), s obzirom na to da Rumunija ima jedan od najvec\u0301ih bud\u017eetskih deficita u Evropskoj uniji.<\/p>\n
Broj dolazaka registrovanih u turisti\u010dkim sme\u0161tajnim strukturama (uklju\u010dujuc\u0301i apartmane i sobe za izdavanje) u Rumuniji iznosio je, u prvih sedam meseci ove godine, 7,666 miliona ljudi, \u0161to je povec\u0301anje od 3,8% u odnosu na isti period 2023. godine, dok su noc\u0301enja povec\u0301an za 3,4%, na 15,975 miliona – pokazuju podaci koje je objavio Nacionalni institut za statistiku. Prema zvani\u010dnoj statistici, u periodu od 1. januara do 31. jula 2024. godine od ukupnog broja dolazaka, rumunski turisti su \u010dinili 82,9%, dok su strani turisti \u010dinil 17,1%.\u00a0 Najvec\u0301e vrednosti po broju dolazaka turista zabele\u017eili su Bukure\u0161t (1,110 miliona ljudi), Konstanca (jugoistok, na Crnom moru, 915.000) i Bra\u0161ov (centar, u planinama, 817.100).\u00a0 U zavisnosti od zemalja porekla, najvi\u0161e je dolazaka bilo iz Nema\u010dke (128.900 ljudi), Italije (117.800) i Izraela (83.100). 80,1% stranih turista do\u0161lo je iz zemalja Evropske unije.<\/p>\n
Sociolog Alfred Bulaj, biv\u0161i profesor Nacionalne \u0161kole za politi\u010dke i administrativne studije (SNSPA) u Bukure\u0161tu, priveden je u sredu na 24 sata. Prethodno je saslu\u0161an u dosijeu u vezi sa zloupotrebom slu\u017ebenog polo\u017eaja u seksualne svrhe i seksualnim napadom. U sredu su tu\u017eioci pretresli kuc\u0301u i automobil Alfreda Bulaja. U istom dosijeu saslu\u0161ani su dekan SNSPA politikolog Kristijan Prvulesku i Bulajeva asistentkinja. Pro\u0161log meseca, slu\u017ebenici za sprovo\u0111enje zakona zaplenili su dokumente od SNSPA. Prema novinarskoj istrazi koju je sproveo sajt Snoop, Alfred Bulaj je navodno seksualno uznemiravao nekoliko studentkinja.<\/p>\n
Poljski premijer Donald Tusk, gostujuc\u0301i u sredu u Ki\u0161injevu, obec\u0301ao je da c\u0301e proces pristupanja Republike Moldavije Evropskoj uniji biti znatno ubrzan sledec\u0301e godine, kada Poljska preuzme predsedavanje Savetom unije. On je imao sastanak sa svojim moldavskim kolegom Dorinom Re\u010danom i odr\u017eao govor u parlamentu na rumunskom jeziku, koji je bojkotovala proruska opozicija. Donald Tusk se potom sastao sa predsednicom Republike Moldavije Majom Sandu, koja je istakla da Poljska nudi jasan primer kako evropske integracije mogu da transformi\u0161u jednu zemlju. I predsednici Rumunije i balti\u010dkih dr\u017eava bili su pro\u0161le nedelje u Ki\u0161injevu kako bi podstakli evropski put Republike Moldavije, koja u oktobru, zajedno sa predsedni\u010dkim izborima, organizuje referendum na temu integracije u Evropsku uniju.<\/p>\n
Predsednik Emanuel Makron imenovao je u \u010detvrtak dugove\u010dnog politi\u010dara Mi\u0161ela Barnijea za formiranje nove francuske vlade, skoro dva meseca nakon vanrednih izbora. Biv\u0161i parlamentarac i poslanik Evropskog parlamenta, biv\u0161i ministar spoljnih poslova i evropski komesar, Barnije, 73 godine, bio je arhitekta sporazuma o Bregzitu, kojim su uspostavljeni odnosi izme\u0111u Velike Britanije i Evropske unije nakon \u0161to je Ujedinjeno Kraljevstvo napustilo Uniju. On pripada konzervativnoj desnici, a njegovo odre\u0111ivanje na mesto premijera o\u0161tro osporavaju levi\u010darske stranke, po \u010dijem mi\u0161ljenju je Francuska u\u0161la u \u201ere\u017eimsku krizu\u201d \u2013 javlja dopisnik Radija Rumunije iz Pariza.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije Klaus Johanis promulgirao je u \u010detvrtak zakon o donaciji trec\u0301im licima raketnog sistema zemlja-vazduh Patriot, kupljenog od Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava. Normativni akt, koji je prethodno izglasan u parlamentu, ima za cilj usvajanje akta o donaciji, u dogovoru sa ameri\u010dkim partnerom, Ukrajini, na koju su izvr\u0161ile invaziju ruske trupe. Tako\u0111e, prema zakonu, \u201eVlada Rumunije […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[154042,148498,154041,150136,150449],"coauthors":[113245,116091],"class_list":["post-804020","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti","tag-budzet-eu","tag-budzetski-deficit","tag-izrael","tag-pvo-patriot","tag-turizam"],"acf":[],"yoast_head":"\n