Siroma\u0161tvo drasti\u010dno uti\u010de na uspeh u \u0161koli, privatni \u010dasovi dovode do diskriminacije, neka deca se izgube na putu i \u200b\u200bvec\u0301ina bi \u017eelela da emigrira – ka\u017ee organizacija Spasite decu Rumunija. Evropski podaci pokazuju da sve vi\u0161e dece ne poha\u0111a \u0161kolu. Skoro 16% dece osnovno\u0161kolskog uzrasta nije i\u0161lo u \u0161kolu u \u200b\u200b\u0161kolskoj 2022-2023. godini, dok je vi\u0161e od \u010detvrtine dece srednjo\u0161kolskog uzrasta – 25% – bilo u istoj situaciji. Razlike u vezi sa \u017eivotnom sredinom su veome velike, stopa ranog napu\u0161tanja \u0161kole je samo 3% u velikim gradovima, 14% u malim gradovima i 27% u ruralnim podru\u010djima. Na nacionalnom nivou, dva od pet u\u010denika koji su krenuli u \u0161kolu pre devet godina nisu me\u0111u onima koji su uspeli da dobiju prosek iznad 5 na kraju srednjo\u0161kolskog ocenjivanja, a u nepovoljnijem su polo\u017eaju deca koja poha\u0111aju \u0161kolu na selu, proporcija proseka ispod 5 je vi\u0161e od 2,5 puta vec\u0301a u seoskim \u0161kolama.<\/p>\n
Kao strate\u0161ki partneri i saveznici u NATO-u, Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave i Rumunija deluju ujedinjeno u suo\u010davanju sa nelegalnom agresijom Rusije, s namerom da podr\u017ee Ukrajinu i oja\u010daju kolektivnu odbranu unutar Alijanse. Saop\u0161tenje pripada ambasadorki Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava u Bukure\u0161tu Ketlin Kavalek, a dato je na izlo\u017ebi fotografija povodom 25 godina strate\u0161kog partnerstva dve zemlje, sve\u010dano otvorenoj u Galaciju (najvec\u0301em rumunskom lu\u010dkom gradu na Dunavu). Izlo\u017eba pod nazivom \u201eMi, narod: 25 godina strate\u0161kog partnerstva\u201c fotografski esej je koji istra\u017euje diplomatske, bezbednosne, ekonomske i kulturne odnose izme\u0111u rumunskog i ameri\u010dkog naroda.<\/p>\n
Privredna komora Rumunije (CCIR) je intenzivno promovisala ekonomske odnose sa Japanom, a Rumunija mo\u017ee predstavljati poslovnu priliku za japanske kompanije, s obzirom na performanse rumunskih preduzetnika u IT&C sektoru, zelenoj energiji i inovativnim tehnologijama \u2013 ka\u017ee predsednik Privredne komore Rumunije, Mihaj Daraban. On je u \u010detvrtak imao zvani\u010dan sastanak sa ambasadorom Japana u Bukure\u0161tu Katae Taka\u0161ijem, koji je istakao zna\u010daj i potencijal ekonomske saradnje dve zemlje. Diplomata je napomenuo da Japan vidi Rumuniju kao strate\u0161kog partnera u regionu isto\u010dne Evrope i ohrabrio japanske investitore da istra\u017ee poslovne i investicione moguc\u0301nosti ovde.<\/p>\n
Dr\u017eavljani Rumunije sa prebivali\u0161tem ili boravi\u0161tem u inostranstvu mogu glasati putem po\u0161te na ovogodi\u0161njim parlamentarnim i predsedni\u010dkim izborima. Predsednik Stalnog izbornog tela Toni Grebla objasnio je da svi koji \u017eele da ostvare pravo glasa putem po\u0161te imaju rok do 24. septembra da podnesu zahtev u vezi sa tim, putem onlajn obrasca na sajtu Stalnog izbornog tela. Prvi krug predsedni\u010dkih izbora bic\u0301e odr\u017ean 24. novembra, a drugi 8. decembra. Glasanje za parlamentarne izbore zakazano je za 1. decembar.<\/p>\n
Ministarstvo za istra\u017eivanje Rumunije pokrenuc\u0301e 19. septembra prvi integrisani program digitalizacije lokalnih javnih administracija, kako bi usluge koje one nude bile dostupnije gra\u0111anima. Dakle, bi\u0107e dodeljena sredstva u visini izme\u0111u 75 hiljada leja (ekvivalent oko 150 hiljada evra) op\u0161tinama i 250 hiljada leja (50 hiljada evra) okru\u017enim vec\u0301ima. Ministar Bogdan Ivan u objavi na dru\u0161tvenoj mre\u017ei precizira da je proces elektronske registracije osmi\u0161ljen u samo pet koraka, kako bi se gradske skup\u0161tine i okru\u017ena vec\u0301a mogla brzo prijaviti, a da ne nai\u0111u na birokratske barijere. Sredstva c\u0301e se dodeljivati po principu \u201eko prvi stigne\u201c, dodao je ministar. Najva\u017enija prednost DigiLocal programa je me\u0111usobna povezanost IT sistema gradskih ku\u0107a i okru\u017enih vec\u0301a sa ghiseul.ro, zvani\u010dnom platformom rumunske dr\u017eave za online plac\u0301anje.<\/p>\n
Rumunski poljoprivrednici \u010dije je useve pogodila ovogodi\u0161nja su\u0161a dobic\u0301e od\u0161tetu do 15. oktobra, rekao je ministar poljoprivrede Florin Barbu. Prisutan u okrugu Mehedinci, na jugozapadu zemlje, regionu koji je sna\u017eno pogo\u0111en nedostatkom padavina, najavio je da c\u0301e biti dodeljena nadoknada u iznosu od 200 evra po hektaru. Ministar je pru\u017eio uveravanja da Rumunija ima dovoljnu proizvodnju p\u0161enice i kukuruza i da sa ove ta\u010dke gledi\u0161ta nec\u0301e imati problema. Barbu je pokazao da je ove godine proizvodnja jesenjeg roda p\u0161enice za 1,8 miliona tona vec\u0301a nego 2023. godine, a da c\u0301e kukuruz pokriti i domac\u0301u potro\u0161nju i izvoz. Kako bi podr\u017ealo poljoprivrednike, Ministarstvo poljoprivrede u Bukure\u0161tu razmatra davanje kredita sa fiksnom kamatnom stopom od 1,95% i obustavljanje zaplene dobara za poljoprivrednike koji imaju 100% gubitke, kako bi mogli da pre\u0111u ovaj te\u017eak period.<\/p>\n
Ma\u0111arska \u010dvrsto i bezuslovno podr\u017eava pristupanje Republike Moldavije Evropskoj uniji, izjavio je u Ki\u0161injevu ma\u0111arski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto. Tokom sastanka koji je imao sa moldavskim kolegom Mihajem Pop\u0161ojem, \u0161ef ma\u0111arske diplomatije je izjavio da c\u0301e u periodu kada Budimpe\u0161ta predsedava Savetom Evropske unije u\u010diniti sve \u0161to je u njenoj moc\u0301i da ubrza pro\u0161irenje. On je ocenio da svaka zemlja kandidat mora da se ocenjuje pojedina\u010dno, kako se ne bi usporavao napredak dr\u017eava koje br\u017ee napreduju. Sijarto je naglasio da pro\u0161irenje Evropske unije mo\u017ee dati novi zamah i da c\u0301e oja\u010dati blok zajednice. Ma\u0111arskog zvani\u010dnika je primila i predsednica Republike Maja Sandu, koju je uverio u podr\u0161ku Ma\u0111arske na evropskom putu Moldavije. 50 dr\u017eavnih slu\u017ebenika iz Republike Moldavije, koji c\u0301e imati klju\u010dnu ulogu u pregovara\u010dkom procesu sa Evropskom unijom, otic\u0301i c\u0301e u Ma\u0111arsku na obuku kod ma\u0111arskih stru\u010dnjaka. Prvih 32 stic\u0301i c\u0301e u Budimpe\u0161tu ve\u0107 sledec\u0301e nedelje.<\/p>\n
Cene stanova u Rumuniji nastavile su da rastu br\u017eim tempom od proseka Evropske unije ili zone evra, ali je evolucija ispod onog u nekim dr\u017eavama u regionu, rekao je Florin Dragu, \u0161ef odeljenja za finansijsku stabilnost Narodne banke Rumunije. Prema njegovim re\u010dima, rast u prvom kvartalu godine bio je 5,5%, dok je u zemljama poput Poljske stopa iznosila 18%, a u Bugarskoj 16%. Dragu je rekao i da je rast cena stanova uslovljen i vi\u0161im tro\u0161kovima izgradnje, koji su u pro\u0161loj godini porasli za 10%, dok je obim u sektoru smanjen za 13%. Istovremeno, potra\u017enja za stanovanjem raste u pozadini pozitivnih kretanja u prihodima od plata. Predstavnik Narodne banke Rumunije je pokazao da se broj transakcija nekretninama povec\u0301ao za 11% na nacionalnom nivou i naglasio da je oko 60% njih koncentrisano u \u0161est najvec\u0301ih regionalnih centara Rumunije: Bukure\u0161t, Ja\u0161i, Klu\u017e-Napoka, Temi\u0161var, Bra\u0161ov i Constanta.<\/p>\n
Broj dolazaka registrovanih u turisti\u010dkim prihvatnim strukturama (uklju\u010dujuc\u0301i apartmane i sobe za izdavanje) u Rumuniji iznosio je, u prvih sedam meseci ove godine, 7,666 miliona ljudi, \u0161to je povec\u0301anje od 3,8% u odnosu na isti period 2023. godine, dok su noc\u0301enja povec\u0301ana za 3,4%, na 15,975 miliona – pokazuju podaci koje je objavio Nacionalni institut za statistiku. Prema zvani\u010dnoj statistici, u periodu od 1. januara do 31. jula 2024. godine, od ukupnog broja, rumunski turisti su \u010dinili 82,9%, dok su strani turisti bili 17,1%.\u00a0 Najvec\u0301e vrednosti po broju dolazaka turista zabele\u017eili su Bukure\u0161t (1,110 miliona ljudi), Konstanca (jugoistok, na Crnom moru, 915.000) i Bra\u0161ov (centar, u planinama, 817.100).\u00a0 U zavisnosti od zemalja porekla, najvi\u0161e je bilo turista iz Nema\u010dke (128.900 ljudi), Italije (117.800) i Izraela (83.100). 80,1% stranih turista do\u0161lo je iz zemalja Evropske unije.<\/p>\n
Rumunski sociolog i univerzitetski profesor Alfred Bulaj nalazi se u pritvoru na 30 dana, zbog dva krivi\u010dna dela zloupotrebe slu\u017ebenog polo\u017eaja u seksualne svrhe i dva za seksualni napad. Odluka suda nije pravosna\u017ena, ali je izvr\u0161na. Prethodno je policija pretresla Bulajevu kuc\u0301u i automobil. Pretres je izvr\u0161en i u kuc\u0301i profesorove asistentkinje. Tu\u017eioci su najavili da imaju jo\u0161 20 prijava koje c\u0301e biti analizirane i ispitane. Biv\u0161i profesor Nacionalne \u0161kole za politi\u010dke i administrativne studije, veoma popularan politi\u010dki komentator, Bulai (61 godina) navodno je seksualno uznemiravao nekoliko studentkinja, prema novinarskoj istrazi koju je sproveo sajt Snoop.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Siroma\u0161tvo drasti\u010dno uti\u010de na uspeh u \u0161koli, privatni \u010dasovi dovode do diskriminacije, neka deca se izgube na putu i \u200b\u200bvec\u0301ina bi \u017eelela da emigrira – ka\u017ee organizacija Spasite decu Rumunija. Evropski podaci pokazuju da sve vi\u0161e dece ne poha\u0111a \u0161kolu. Skoro 16% dece osnovno\u0161kolskog uzrasta nije i\u0161lo u \u0161kolu u \u200b\u200b\u0161kolskoj 2022-2023. godini, dok je […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[145493,154087,153326,154088],"coauthors":[113245,116091],"class_list":["post-804374","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti","tag-nato-sr","tag-obrazovanje","tag-parlamentarni-i-predsednicki-izbori","tag-privredna-komora"],"acf":[],"yoast_head":"\n