U Bukure\u0161tu je u \u010detvrtak odr\u017ean sastanak Vrhovnog saveta za nacionalnu odbranu (CSAT), koji je na dnevnom redu imao teme poput rata u Ukrajini i opremanje vojske u buduc\u0301nosti. \u010clanovi Vrhovnog saveta za nacionalnu odbranu su do\u0161li do zaklju\u010dka da je Rumunija direktno zainteresovana da na svojoj teritoriji ima industrijske kapacitete koji mogu da obezbede kako proizvodnju savremene vojne opreme za opremanje mirnodopske strukture snaga, tako i razvoj nove opreme koja c\u0301e doprineti umno\u017eavanju vojne sposobnosti u kriznim ili ratnim situacijama. Ovo, u kontekstu u kojem su raspravljali o planu opremanja rumunske vojske za narednih 10 godina, nakon velike promene u regionalnoj bezbednosnoj situaciji, izazvane agresivnim stavom Rusije prema Ukrajini. U tom kontekstu, imajuc\u0301i u vidu nedavna de\u0161avanja u susednoj zemlji, razgovarano je o dodatnim merama za odvrac\u0301anje i suzbijanje bezbednosnih pretnji koje c\u0301e se sprovoditi na nacionalnom nivou, kao i uz podr\u0161ku NATO saveznika. Konsolidacija strate\u0161kog partnerstva sa Republikom Moldavijom bila je jo\u0161 jedna tema na dnevnom redu, a Rumunija ponovo potvr\u0111uje svoju podr\u0161ku evropskom putu Ki\u0161injeva podr\u017eavanjem sprovo\u0111enja reformi i neophodnih javnih politika.<\/p>\n
Rumunski institut za hidrologiju i vodoprivredu saop\u0161tio je da c\u0301e protok Dunava na ulazu u zemlju na deonici Bazia\u0161 zna\u010dajno porasti, do 24. septembra, do 8.000 kubnih metara u sekundi, odnosno vi\u0161e nego duplo od vi\u0161egodi\u0161njeg proseka za mesec septembrar. Vlasti na terenu, me\u0111utim, daju uveravanja da je brana na \u0110erdapu spremna da primi i propusti o\u010dekivani protok nakon obilnih padavina u centralnoj Evropi. U me\u0111uvremenu, opasnost od poplava ostaje u isto\u010dnoj Rumuniji, koja je vec\u0301 jako pogo\u0111ena prolaskom ciklona Boris. Narand\u017easti i \u017euti meteoalarmi su na snazi za velike oticaje sa padina, bujica, potoka i buji\u010dnih poplava na malim rekama. U lokalitetima poplavljenim krajem pro\u0161le nedelje, vatrogasci iz cele zemlje, spasioci, \u017eandarmi i volonteri su u pripravnosti i interveni\u0161u kako bi pomogli ljudima, kojima su tako\u0111e potrebni najpotrebniji proizvodi. Podsec\u0301amo da su nedavne poplave odnele \u017eivote i pri\u010dinile ogromnu materijalnu \u0161tetu.<\/p>\n
Ciklon Boris, koji je do sada zahvatio Rumuniju, ali i Poljsku, \u010ce\u0161ku i Austriju, nastavlja da dr\u017ei evropski kontinent u pripravnosti. Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije obave\u0161tava da se u Ma\u0111arskoj, u kontekstu nedavnih poplava izazvanih obilnim padavinama, o\u010dekuje da c\u0301e vlasti primeniti odre\u0111ena ograni\u010denja u saobrac\u0301aju. Ograni\u010denja c\u0301e obuhvatiti glavni grad Budimpe\u0161tu, posebno puteve i pe\u0161a\u010dke pristupne puteve pored korita Dunava. Privremene brane i nasipi vec\u0301 su postavljeni u du\u017eini od 544 kilometra du\u017e reke, ali i pored drugih reka. Na severu Italije postoji crveni meteoalarm za ki\u0161u i izlivanje reka. Poplave su, osim toga, bile predmet debate u sredu u Strazburu, u Evropskom parlamentu. Rumunski poslanici Evropskog parlamenta tra\u017eili su od evropskih institucija vec\u0301i bud\u017eet za podr\u0161ku u slu\u010daju katastrofa.<\/p>\n
NATO mora da reaguje na upade Rusije u vazdu\u0161ni prostor svojih zemalja \u010dlanica, u kontekstu rata u Ukrajini – istakao je rumunski ministar odbrane An\u0111el Tilvar na B9 sastanku ministara odbrane savezni\u010dkih dr\u017eava na isto\u010dnom krilu NATO-a, koji se odr\u017eao u sredu u Bukure\u0161tu. Predstavnik Poljske je sa svoje strane tvrdio da c\u0301e sledec\u0301eg meseca savezni\u010dki ministri odbrane razgovarati o uni\u0161tavanju dronova koji naru\u0161avaju vazdu\u0161ni prostor NATO-a. Inicijativa B9 uklju\u010duje Rumuniju, Poljsku, Bugarsku, \u010ce\u0161ku, Estoniju, Ma\u0111arsku, Litvaniju, Letoniju i Slova\u010dku.\u00a0 Razgovore o bezbednosti u toj oblasti, ali i podr\u0161ci odbrani nezavisnosti Ukrajine kroz odluku Rumunije da Ukrajini pokloni sistem Patriot, vodila je i ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku, koja je u Bukure\u0161tu primila svog kolegu iz Kijeva, Andrija Sibiha.<\/p>\n
Nacionalna komisija za strategiju i prognozu (CNSP) promenila je projekciju privrednog rasta za ovu godinu na 2,8%, sa 3,4% koliko je bilo prora\u010dunato ranije. Prema projekciji glavnih makroekonomskih pokazatelja, za 2025. godinu procenjeno je povec\u0301anje bruto doma\u0107eg proizvoda od 3,5%, a za 2026. godinu od 3,7%, nakon \u010dega c\u0301e od 2027. godine biti trend smanjenja na 3,3%, odnosno 2,9% u 2028. godini. Za kraj godine se predvi\u0111a 4,5%, iznad cilja Narodne banke Rumunije od 4%, padajuc\u0301i na 3,8% sledec\u0301e godine i na 2,9% u 2026. godini. Prose\u010dan kurs je projektovan na 4,98 leja\/euro u 2024. Deficit tekuc\u0301eg ra\u010duna procenjuje se da c\u0301e ove godine porasti na 7,7% bruto doma\u0107eg proizvoda, sa 7% bruto doma\u0107eg proizvoda pro\u0161le godine. Trgovinski deficit c\u0301e se, prema prognosti\u010dkoj komisiji, povec\u0301ati na 32,7 milijardi evra u ovoj godini, sa 28,9 milijardi evra pro\u0161le godine, nakon povec\u0301anja izvoza (1,8%) i uvoza (4,5%), a prose\u010dna neto mese\u010dna zarada mogla bi da poraste za 14,8% u 2024. godini, na 5.066 leja (oko 1.020 evra).<\/p>\n
Vlada u Bukure\u0161tu se brine o reindustrijalizaciji zemlje i radi na Nacionalnom planu za veliku industriju vrednom skoro 2 milijarde evra. Plan \u0107e biti zasnovan na tri glavna stuba: podr\u0161ka strate\u0161kim investicijama u prera\u0111iva\u010dkoj industriji, dr\u017eavna pomoc\u0301 za velike kompanije koje sprovode investicije sposobne da smanje direktnu emisiju gasova staklene ba\u0161te, odnosno potro\u0161nju energije, i podr\u0161ku kompanijama koje proizvode primarni materijal. Prema re\u010dima premijera Mar\u010dela \u010colakua, izvr\u0161na vlast \u017eeli da oja\u010da model ekonomskog razvoja zasnovan na investicijama.<\/p>\n
Izborna kampanja za predsedni\u010dke izbore u Rumuniji po\u010dec\u0301e 25. oktobra – saop\u0161tila je danas Stalna izborna uprava. Kandidati na izborima mogu da podnesu kandidaturu najkasnije do 5. oktobra. Vlasti c\u0301e organizovati oko 19.000 bira\u010dkih mesta u zemlji, a gra\u0111ani Rumunije u inostranstvu moc\u0301i c\u0301e da daju svoj glas na preko 900 bira\u010dkih mesta. Prema poslednjim podacima, u Rumuniji ima preko 18 miliona bira\u010da za koje c\u0301e se \u0161tampati glasa\u010dki listic\u0301i, a za gra\u0111ane iz inostranstva bic\u0301e pripremljeno oko 5 miliona glasa\u010dkih listic\u0301a – ka\u017ee predsednik Stalne izborne uprave Toni Grebla.<\/p>\n
Vec\u0301ina Rumuna veruje da imigranti koji dolaze da rade u Rumuniju predstavljaju pre priliku nego pretnju u pogledu zapo\u0161ljavanja – proizilazi iz ankete javnog mnjenja. Otprilike 68% ka\u017ee da imigranti poma\u017eu privredi zauzimanjem upra\u017enjenih pozicija. S druge strane, 25% smatra da oni preuzimaju poslove Rumuna, koji su prinu\u0111eni da odu u inostranstvo. Najtolerantniji prema imigrantima su mladi do 20 godina, ljudi sa visokim obrazovanjem i stanovnici Bukure\u0161ta. Istra\u017eivanje pokazuje i da se oko 67% anketiranih sla\u017ee sa davanjem finansijskih podsticaja Rumunima iz dijaspore da se vrate kuc\u0301i, dok je oko 31% protiv takve ideje.<\/p>\n
Trojica dilera droge (dva dr\u017eavljana Moldavije i jedan Rumun) uhap\u0161ena su u Bukure\u0161tu, nakon \u0161to su uhvac\u0301ena na licu mesta sa 10 kilograma zabranjenih supstanci. Vo\u0111a mre\u017ee je razvio brojne veze u zajednicama trgovine drogom i psihoaktivnim supstancama u Belgiji, Holandiji i Nema\u010dkoj. Prema navodima policije, psihoaktivna supstanca ima tr\u017ei\u0161nu vrednost od 200.000 evra. Droge su trebale da stignu do preko 100.000 potro\u0161a\u010da.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Bukure\u0161tu je u \u010detvrtak odr\u017ean sastanak Vrhovnog saveta za nacionalnu odbranu (CSAT), koji je na dnevnom redu imao teme poput rata u Ukrajini i opremanje vojske u buduc\u0301nosti. \u010clanovi Vrhovnog saveta za nacionalnu odbranu su do\u0161li do zaklju\u010dka da je Rumunija direktno zainteresovana da na svojoj teritoriji ima industrijske kapacitete koji mogu da obezbede […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[154886,154964,154963,154668,150973,154962,154961],"coauthors":[113245,116091],"class_list":["post-808977","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti","tag-bukurest-9","tag-imigranti-sr","tag-izborna-kampanja","tag-poplave","tag-privredni-rast","tag-vodostaj-dunava","tag-vrhovni-save-za-nacionalnu-odbranu"],"acf":[],"yoast_head":"\n