Vlada Rumunije c\u0301e po\u010detkom sledec\u0301e nedelje raspravljati o predlogu rebalansa bud\u017eeta koji je iznelo Ministarstvo finansija, uz znatno povec\u0301ane tro\u0161kove. To je prvi ovogodi\u0161nji ispravak bud\u017eeta. Zdravstvo, obrazovanje i transport dobijaju dodatna sredstva. Prema nacrtu uredbe objavljenom na sajtu Ministarstva finansija, najvec\u0301i deo novca c\u0301e otic\u0301i na transport \u2013 skoro 5,5 milijardi leja (oko 1,1 milijardu evra), ali i na zdravstvo, unutra\u0161nje poslove i investicije \u2013 po preko 3 milijarde leja. Povec\u0301an je i bud\u017eet za socijalno osiguranje, tako da ima novca za isplatu penzija, nakon povec\u0301anja koja se primenjuju od 1. septembra. Ali ima i onih koji c\u0301e imati manje bud\u017eete: Generalni sekretarijat Vlade, Ministarstvo privrede, Senat, Parlamentarni dom i Slu\u017eba za posebne telekomunikacije. Prema projektu, deficit se povec\u0301ava na skoro 7%, vi\u0161e za oko dva odsto u odnosu na procenu sa po\u010detka godine, a privredni rast je revidiran nani\u017ee, na 2,8% u odnosu na 3,4% koliko je ranije procenjeno.<\/p>\n
Rumunski ministar unutra\u0161njih poslova Katalin Predoju imao je telefonski razgovor sa britanskom koleginicom Ivet Kuper. U razgovorima je istaknuta veoma dobra saradnja dve strane, aktivnosti koje se sprovode kako u kontekstu rumunsko-britanskog strate\u0161kog partnerstva, tako i na razvoju operativne saradnje na nivou sli\u010dnih struktura. Dinamika razmene podataka, informacija i prenosa stru\u010dnosti do\u017eivela je, u poslednjem intervalu, uzlazni trend. Dvoje ministara su se uglavnom bavili temama od interesa u oblasti spre\u010davanja i suzbijanja ilegalnih migracija, prekograni\u010dnog kriminala i dogovorili se da u buduc\u0301nosti oja\u010daju saradnju u oblastima unutra\u0161njih poslova.<\/p>\n
Ministarstvo spoljnih poslova iz Bukure\u0161ta najavilo je u petak objavljivanje \u201eVodi\u010da za glasa\u010de putem po\u0161te \u2013 izbori za predsednika Rumunije 2024.\u201c i \u201eVodi\u010da za glasa\u010de putem po\u0161te \u2013 izbori za Senat i Dom poslanika 2024. godine\u201c. Rok do kojeg se gra\u0111ani Rumunije sa prebivali\u0161tem u inostranstvu mogu registrovati kao glasa\u010di putem po\u0161te je 10. oktobar za izbore za predsednika Rumunije i 17. oktobar za izbore za rumunski parlament. Rumunski bira\u010di koji \u017eele da glasaju putem po\u0161te na ovogodi\u0161njim predsedni\u010dkim i\/ili parlamentarnim izborima, sve potrebne informacije mogu pronac\u0301i na sajtu www.mae.ro, u odeljcima Izbori za predsednika Rumunije, odnosno Izbori za Senat i Dom poslanika.<\/p>\n
Biv\u0161i zamenik generalnog sekretara NATO-a Mir\u010da \u0110oana imao bi minimalnu prednost u odnosu na levi\u010darskog rumunskog premijera Mar\u010dela \u010colakua u prvom krugu predsedni\u010dkih izbora koji c\u0301e se odr\u017eati u Rumuniji, pokazalo je istra\u017eivanje javnog mnjenja koje je sproveo istra\u017eiva\u010dki institut INSCOP. Mir\u010da \u0110oana (66 godina), biv\u0161i predsednik Socijaldemokratske partije (PSD), koji je izgubio predsedni\u010dke izbore 2009. godine i koji je sada nezavisni kandidat, u prvom krugu dobio bi 21,4% glasova, a sada\u0161nji lider socijaldemokrata Mar\u010del \u010colaku (56 godina), 20,3%. Elena Laskoni, liderka opozicionog desnog centra Unija Spasimo Rumuniju (USR) bila bi trec\u0301a, sa 14,2% glasova, a lider Nacionalne liberalne partije (PNL), koji je u koalicionoj vladi sa Socijaldemokratskom strankom (PSD), Nikolaje \u010cuka, bio bi na \u0161estom mestu, posle dva ultra-nacionalisti\u010dka kandidata. Jedanaest kandidata do sada je najavilo svoje planove da se kandiduju za predsednika i zamene Klausa Johanisa, koji svoj drugi i poslednji mandat zavr\u0161ava u decembru. Iako je uloga predsednika uglavnom ceremonijalna, njegovi prerogativi uklju\u010duju imenovanje premijera nakon izbora, imenovanje sudija i tu\u017eilaca i slanje zakona nazad u parlament na ponovno razmatranje. Predsedni\u010dki izbori c\u0301e se odr\u017eati u dva kruga, 24. novembra, odnosno 8. decembra, a izme\u0111u njih \u0107e se odr\u017eati i parlamentarni izbori. U anketi su u\u010destvovale 1.102 osobe izme\u0111u 11. i 16. septembra, a istra\u017eivanje ima marginu gre\u0161ke od 3%.<\/p>\n
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je u petak da je doputovala u ukrajinsku prestonicu Kijev kako bi razgovarala o evropskoj podr\u0161ci, zimskim pripremama za odbranu i napretku u vezi sa kreditima G7. U \u010detvrtak je \u0161efica Evropske komisije najavila novu pomoc\u0301, vrednu 160 miliona evra, za energetski sistem Ukrajine, pogo\u0111en neprekidnim bombardovanjem Rusije. Ukrajini je za zimski period potreban kapacitet od 17 gigavata, ali je veliki deo energetske infrastrukture uni\u0161ten ruskim udarima. Evropska unija trenutno poma\u017ee Ukrajini da popravi ova postrojenja i snabdeva Kijev raznim komponentama: turbinama, generatorima i transformatorima. Unija tako\u0111e podr\u017eava povezivanje mre\u017ea i isporuku energije Ukrajini, dve vrste akcija koje obezbe\u0111uju 25% ukrajinskih potreba za zimu.<\/p>\n
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je pomoc\u0301 od 10 milijardi evra iz Kohezionog fonda Evropske unije za zemlje centralne Evrope, uklju\u010dujuc\u0301i Rumuniju, pogo\u0111ene poplavama. \u201eOvo je hitan odgovor“ – izjavila je ona nakon sastanka sa \u0161efovima vlada Poljske, \u010ce\u0161ke, Austrije i Slova\u010dke. \u201eZa mene je bilo (…) srceparajuc\u0301e videti razaranja i pusto\u0161\u201c koju je izazvao ciklon Boris \u2013 rekla je predsednica Evropske komisije. Od pro\u0161le nedelje jaki vetrovi, izuzetno obilne padavine i poplave ubile su najmanje 24 osobe u regionu: po sedam u Rumuniji i Poljskoj i po pet u Austriji i \u010ce\u0161koj.<\/p>\n
Rumunija je direktno zainteresovana da na svojoj teritoriji ima industrijske kapacitete koji mogu da obezbede proizvodnju savremene vojne opreme \u2013 jedan je od zaklju\u010daka Vrhovnog saveta nacionalne odbrane, okupljenog u \u010detvrtak u Bukure\u0161tu. Istovremeno, analizirana su nedavna de\u0161avanja na frontu u Ukrajini i odobren je Nacionalni plan za sprovo\u0111enje Gra\u0111anskog pakta u oblasti zajedni\u010dke bezbednosne i odbrambene politike. Sastanak Vrhovnog saveta nacionalne odbrane dolazi nakon organizovanja, ove nedelje, u Bukure\u0161tu, sastanka ministara odbrane u formatu B9, koji su potpisali Zajedni\u010dku deklaraciju u kojoj su istakli zna\u010daj ja\u010danja odbrambene industrije i postojanja zajedni\u010dkog sistema protivvazdu\u0161ne odbrane i ponovili su svoju podr\u0161ku Ukrajini.<\/p>\n
Partnerstvo sa privatnim sektorom je siguran put za razvoj Rumunije, izjavio je u petak rumunski premijer Mar\u010del \u010colaku. On je boravio u radnoj poseti fabrici Nokian Tyres u Oradei (zapad), koja je sve\u010dano otvorena u \u010detvrtak. Preseljena iz Rusije u Rumuniju, fabrika je primer uspeha koji okuplja investitora me\u0111unarodnog kalibra, lokalne vlasti i Vladu Rumunije, koja je sna\u017eno podr\u017eala takvu investiciju, dodao je on. Nokian Tyres je prva fabrika guma na svetu sa nultom emisijom ugljen-dioksida. Od 2025. godine, 550 zaposlenih c\u0301e ovde proizvoditi \u0161est miliona automobilskih guma godi\u0161nje, uklju\u010dujuc\u0301i i za velika terenska vozila. Fabrika, sa izgra\u0111enom povr\u0161inom od 10 hektara, koristi energiju koja dolazi samo iz obnovljivih izvora i sva tehnolo\u0161ka para se dobija bez fosilnih goriva. Finska investicija u Oradeu, procenjena na 650 miliona evra, kojoj je Vlada doprinela dr\u017eavnom pomoc\u0301i od 100 miliona evra, jedna je od najvrednijih ostvarenih u Rumuniji poslednjih godina.<\/p>\n
Tu\u017eila\u0161tvu je vrac\u0301en dosije antikomunisti\u010dke revolucije decembra 1989. godine u Rumuniji, u kojem su, izme\u0111u ostalih, optu\u017eeni biv\u0161i predsednik Rumunije Jon Ilijesku i biv\u0161i prvi potpredsednik \u0110elu Vojkan Vojkulesku, opet zbog nepravilnosti koje su, ka\u017eu sudije, po\u010dinili vojni tu\u017eioci. Odluku o ponovnom podizanju optu\u017enice doneo je u petak Vrhovni sud i ona je kona\u010dna. Vi\u0161i kasacioni sud je ovu odluku motivisao \u201enesposobno\u0161c\u0301u optu\u017enice da tu\u017ei sud, jer nije bilo moguc\u0301e utvrditi predmet i granice presude, utvrdilo je drugo vec\u0301e Vrhovnog suda\u201d. Drugo vec\u0301e Vrhovnog suda je sredinom juna utvrdilo nepravilnosti u optu\u017enici i dalo rok Tu\u017eila\u0161tvu da te nepravilnosti ispravi. Kako Tu\u017eila\u0161tvo to nije postupilo, Vrhovni sud je u petak odlu\u010dio jo\u0161 jednom, definitivno, da vrati spise vojnim tu\u017eiocima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vlada Rumunije c\u0301e po\u010detkom sledec\u0301e nedelje raspravljati o predlogu rebalansa bud\u017eeta koji je iznelo Ministarstvo finansija, uz znatno povec\u0301ane tro\u0161kove. To je prvi ovogodi\u0161nji ispravak bud\u017eeta. Zdravstvo, obrazovanje i transport dobijaju dodatna sredstva. Prema nacrtu uredbe objavljenom na sajtu Ministarstva finansija, najvec\u0301i deo novca c\u0301e otic\u0301i na transport \u2013 skoro 5,5 milijardi leja (oko 1,1 […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[151699,154668,155032,155031],"coauthors":[113245,116091],"class_list":["post-809384","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti","tag-elektricna-energija","tag-poplave","tag-predesdnicki-izbori","tag-rebalans-budzeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n