Vlada Rumunije usvojila je\u00a0 rebalans dr\u017eavnog bud\u017eeta, koji \u0107e po svemu sude\u0107i pove\u0107ati ionako visok bud\u017eetski deficit. Premijer Mar\u010del \u010colaku smatra da je rebalans odr\u017eiv jer 84% deficita spada na investicione tro\u0161kova tako da \u0107e se novac vratiti umno\u017een. Rebalans bud\u017eeta predvija ve\u0107a sredstva posle ve\u0107ih bud\u017eetskih prihoda i pove\u0107anja bud\u017eetskog deficita na 6,7%. Premijer je naglasio da \u0107e se i ubudu\u0107e podr\u017eavati investicije, a ne potro\u0161nja i naveo primer autoputeva koji \u0107e vratiti osam puta ve\u0107a sredstava od tro\u0161kova za izgradnju i dodao: ,,Dr\u017eava \u0107e novac proslediti ministru saobra\u0107aja Sorinu Grindeanuu, on \u0107e novac dati gradjevinskim kompanijama za radove na autoputevima, na koje \u010dekamo 30 godina, i nakon 2 do 3 meseca novac \u0107e se od poreza vratiti dr\u017eavi. U narednom periodu infrastruktura vrati\u0107e osam puta vi\u0161e novca od ulaganja. Investira\u0107emo 1 evro i ukjni\u017ei\u0107emo 6 do 8 evra u oblastima u kojima smo usmerili investicije.“<\/p>\n
Premijer je dodao i da \u0107e se nastaviti smanjenje nebitnih javnih tro\u0161kova. Po njegovoj oceni bud\u017eetski deficit traba da generi\u0161u uglavnom investicije. Nakon rebalansa, zdravstvu, saobra\u0107aju i obrazovanju namenjena seu dodatna sredstva. Pove\u0107ani su takodje izdaci za socijalno osiguranje usled pove\u0107anja penzije od 1. septembra kao i pomo\u0107 za nezaposlenost. Ve\u0107a sredstva namenjena su i ministarstvima zdravlja, unutra\u0161njih poslova evropskih projekata, poljoprivredi i energiji, a manja Generalnom sekretarijatu vlade, Ministarstvu ekonomije, Senatu, Poslani\u010dkom domu, Specijalnoj telekomunikacijskoj slu\u017ebi i Ministarstvu razvoja. Rebalans dr\u017eavnog bud\u017eeta bazira se na pove\u0107anje bud\u017eetskih prihoda i tro\u0161kova. Prema oceni eksperata rebalans utica\u0107e na pove\u0107anje deficita za 2% u odnosu na predvidjeni deficit od 5% i to u vreme kada je privredni rast korigovan na dole sa 3,4% na 2,8% bruto dru\u0161tvenog proizvoda. Prema procenama Nacionalne komisije za strategiju i prognozu privredni rast Rumunije u 2025. godini iznosi\u0107e 3,5%, a u 2026. 3,7%. Na kraju godine prognozira se inflacija za 0,5% vi\u0161a od predvidjanja Narodne banke Rumunije od 4,5%, da bi se u narednoj godini ova smanjila na 3,8%, a u 2026 na 2,9%. Iako je izvoz pove\u0107an za 1,8% a uvoz za 4,5%, Komisija za prognozu procenjuje pove\u0107anje spoljnotrgovinskog deficita Rumunije sa 28,9 miliardi evra pro\u0161le godine na 32,7 miliardi ove godine. Evro se procenjuje na 4,98 leja, dok bi\u00a0 se prose\u010dni mese\u010dni li\u010dni dohodak mogao pove\u0107ati za 14,8% do nivoua od 1020 evra.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vlada Rumunije usvojila je\u00a0 rebalans dr\u017eavnog bud\u017eeta, koji \u0107e po svemu sude\u0107i pove\u0107ati ionako visok bud\u017eetski deficit. Premijer Mar\u010del \u010colaku smatra da je rebalans odr\u017eiv jer 84% deficita spada na investicione tro\u0161kova tako da \u0107e se novac vratiti umno\u017een. Rebalans bud\u017eeta predvija ve\u0107a sredstva posle ve\u0107ih bud\u017eetskih prihoda i pove\u0107anja bud\u017eetskog deficita na 6,7%. Premijer […]<\/p>\n","protected":false},"author":106,"featured_media":809854,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[139553],"tags":[148498,145926,155116],"coauthors":[113311,115863],"class_list":["post-809919","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti-sr","tag-budzetski-deficit","tag-marcel-colaku","tag-rebalans-drzavnog-budzeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n