Diplomatije zemalja koje se vrte oko moc\u0301nih uvek imaju misiju da budu korak ispred doga\u0111aja. One moraju de\u0161ifrovati trendove i namere ako je moguc\u0301e \u010dak i pre nego \u0161to se pojave. Diplomatije satelitskih zemalja prisutne su u glavnim gradovima i na svim mestima gde se donose va\u017ene odluke, a \u010desto sti\u017eu \u010dak i do privilegovanih pozicija. To je bio i slu\u010daj rumunske diplomatije u me\u0111uratnom periodu, na \u010dijem je \u010delu jedno vreme bio Nikolaje Titulesku (1882-1941).<\/p>\n
Kraj Prvog svetskog rata ostavio je za sobom napetu atmosferu i komplikovane evropske odnose obele\u017eene negodovanjem. Pora\u017eene zemlje iz bloka Centralnih sila na \u010delu sa Nema\u010dkom nisu se pomirile sa odredbama mirovnih ugovora generi\u010dki nazvanih \u201eVersajski sistem\u201c. To je zna\u010dilo legalizaciju njihovih teritorijalnih gubitaka i plac\u0301anje ratne \u0161tete. Pojava Lige naroda 1919. godine, rodona\u010delnika dana\u0161njih Ujedinjenih Nacija, bila je poku\u0161aj da se okupe predstavnici svih nacija za jednim stolom i razgovaraju kako bi se deeskalirala sva\u010dija o\u010dekivanja. Rumunija je bila branilac Versajskog sistema i Lige naroda kroz koje bi se odr\u017eavao status kvo. A jedan od najaktivnijih diplomata bio je pomenuti Nikolaje Titulesku.<\/p>\n
Pravnik po obrazovanju, Titulesku je ro\u0111en u Krajovi, u ju\u017enoj Rumuniji. Bavio se politikom u okviru Demokratske konzervativne partije i podr\u017eavao je ulazak Rumunije u Prvi svetski rat zajedno sa Francuskom. Posle rata je bio opunomoc\u0301eni ministar u Velikoj Britaniji, a izme\u0111u 1928-1936 bio je ministar spoljnih poslova u nekoliko vlada. Od 1921. bio je stalni delegat Rumunije u Ligi naroda, i biran je dva puta, 1930. i 1931., za njenog predsednika.<\/p>\n
Josif I\u0111iro\u0161ijanu je bio diplomata kojeg je otkrio Nikolae Titulesku. Godine 1997. Rumunski radiodifuzni centar za usmenu istoriju intervjuisao je I\u0111iro\u0161ijanua koji je objasnio za\u0161to Rumunija u\u017eiva privilegovan polo\u017eaj u Ligi naroda i ulogu koju je Nikolae Titulesku imao u njenom dobijanju.<\/p>\n
\u201eRumunija je bila jedina dr\u017eava na svetu koja je imala izaslanstvo pored Lige naroda. I to je prihvatila \u0161vajcarska vlada da bi zadovoljila Tituleskua. Po\u0161to je Titulesku mnogo toga uradio za \u0160vajcarce, organizovao je vec\u0301inu skupova i konferencija u \u0160vajcarskoj jer je to i njega zanimalo. A onda su, naravno, sve te stvari zanimale \u0160vajcarce jer je on odjednom stavio \u017denevu u potpuno izvanredno svetlo\u201c.<\/em><\/p>\n Tako je u strukturi rumunske diplomatije predstavnik iz \u017deneve pri Ligi naroda postao jo\u0161 va\u017eniji od ministra iz Berna. Diplomata iz \u017deneve je vi\u0111en kao pregovara\u010d sa va\u017enim zemljama, dok je onaj iz Berna smatran samo zvani\u010dnikom koji ima veze samo sa zemljom u koju je poslat. Rumunski diplomata iz \u017deneve je bio taj od koga se o\u010dekivalo da se sprijatelji me\u0111u najzna\u010dajnijim politi\u010darima i najuticajnijim diplomatama i da stvori veze koje c\u0301e koristiti Rumuniji.<\/p>\n Sam Titulesku je bio vi\u0161e od stalnog predstavnika Rumunije u \u017denevi. U jednom trenutku je pozvan da posreduje u pomirenju izme\u0111u francuske i britanske vlade. Prijatelj francuskog premijera Pjera Lavala, va\u017eio je za veoma finog \u010doveka, sa mnogo prisustva i mnogo takta. Spor izme\u0111u francuske i britanske vlade je nastao oko toga kako treba tretirati Nema\u010dku. Francuska i Britanija su generalno i\u0161le ruku pod ruku na bezbednosnim garancijama u Evropi posle Prvog svetskog rata. Njih dve su nametnule potpisivanje sporazuma iz Lokarna 1925. godine koji je garantovao isto\u010dne granice Francuske. Ali po\u010detkom 1930-ih, Britanija je predlo\u017eila Francuskoj ukroc\u0301enje politike prema Nema\u010dkoj, predlog koji Francuska nije prihvatila zbog straha od o\u017eivljavanja nema\u010dkog militarizma. Britanske sumnje su i\u0161le dalje da Francuska poku\u0161ava da dominira Evropom vi\u0161e nego \u0161to je Nema\u010dka bila sposobna.<\/p>\n U toj napetoj klimi izme\u0111u Londona i Pariza pojavio se i lik Tituleskua. Njegovu ulogu upamtio je i Josif I\u0111iro\u0161ijanu.<\/p>\n \u201eOvi veliki nisu hteli da se saviju, da mole da onaj drugi do\u0111e na sastanke. Kontakti nisu ostvareni preko ministarstava, vec\u0301 preko \u0161efova vlada ili velikih politi\u010dkih li\u010dnosti. A onda im je trebao Titulesku. On je dugo bio ministar u Engleskoj, imao je mnogo prijatelja, a Francuzi nisu hteli da se mole Englezima, a Englezi nisu hteli da se mole Francuzima. \u017deleli su da se sve dogovori preko trec\u0301e osobe koja c\u0301e ispitati mentalitete, stavove i razgovarati i sa jednima i sa drugima\u201c.<\/em><\/p>\n Godine 1936. Titulesku je smenjen sa javne funkcije u Rumuniji zbog svog antifa\u0161izma i oti\u0161ao je u egzil u \u0160vajcarsku, a zatim u Francusku. Umrec\u0301e u Kanu 1941. razo\u010daran tokovima istorije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Diplomatije zemalja koje se vrte oko moc\u0301nih uvek imaju misiju da budu korak ispred doga\u0111aja. One moraju de\u0161ifrovati trendove i namere ako je moguc\u0301e \u010dak i pre nego \u0161to se pojave. Diplomatije satelitskih zemalja prisutne su u glavnim gradovima i na svim mestima gde se donose va\u017ene odluke, a \u010desto sti\u017eu \u010dak i do privilegovanih […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[155161,155160,155159],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-810072","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije","tag-liga-naroda","tag-nikolaje-titulesku","tag-zeneva"],"acf":[],"yoast_head":"\n