O\u010dekuje se da c\u0301e vrh poplavnog talasa Dunava stic\u0301i u Rumuniju 2-3. oktobra, kada da \u0107e protok Dunava dostic\u0301i 9.500 kubnih metara u sekundi, saop\u0161tio je direktor Nacionalne agencije za vode Rumunije Sorin Luka\u010di. Uprava za vanredne situacije je saop\u0161tila da su mere vec\u0301 pripremljene, a bic\u0301e prilago\u0111ene novonastalim okolnostima izazvanim obilnim padavinama najavljenim za ovaj vikend. \u0160ef Uprave za vanredne situacije, Raed Arafat, rekao je na kraju dana\u0161nje sednice Vlade da c\u0301e gra\u0111ani biti obave\u0161tavani, uklju\u010dujuc\u0301i i Ro-Alert hitnu slu\u017ebu, i da su lokalne vlasti dobile instrukcije da identifikuju ugro\u017eene gra\u0111ane i da planiraju njihovu blagovremenu evakuaciju. Meteorolozi su upozorili da c\u0301e od nedelje na zapadu Rumunije po\u010deti obilne padavine, koje c\u0301e dostic\u0301i 60-80 litara po metru kvadratnom. Do sada je Dunav izazivao velike poplave u zemljama kroz koje prolazi, dok je Evropu zahvatio ciklon E\u0161li, koji je doneo niske temperature, jake vetrove i ogromne padavine.<\/p>\n
Koliko god da je svet danas nesiguran, odgovor na na\u0161e probleme uvek c\u0301e biti vi\u0161e saradnje i vi\u0161e solidarnosti, rekao je predsednik Rumunije Klaus Johanis u svom obrac\u0301anju na Generalnoj skup\u0161tini UN u sredu. Tako\u0111e je istakao napore i doprinos Rumunije re\u0161avanju aktuelnih globalnih izazova, od bezbednosnih kriza kao \u0161to su rat u Ukrajini i sukoba na Bliskom istoku,do velikih izazova sa kojima se svet suo\u010dava. Johanis je istakao da bezbednost nije regionalna, vec\u0301 globalna stvar i da je rat koji je Rusija vodila u Ukrajini pogodio nacije i ljude \u0161irom sveta.<\/p>\n
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) zna\u010dajno je smanjila procene u vezi sa evolucijom rumunske privrede u 2024. godini, manja ugovaranja poslovnih procesa negativno \u0107e uticati na IT sektor, navodi se u izve\u0161taju koji je u \u010detvrtak objavila me\u0111unarodna finansijska institucija. Prema poslednjim predvi\u0111anjima Evropske banke za obnovu i razvoj, BDP Rumunije bi ove godine zabele\u017eio napredak od 1,4 odsto, u odnosu na procenu od 3,2 odsto u maju. U 2025. rast je procenjen na 2,6%, sa 3,4% predvi\u0111enog u maju. U Bugarskoj i Rumuniji je povec\u0301anje minimalne plate podstaklo tra\u017enju, ali je rezultiralo povec\u0301anjem trgovinskog deficita i povec\u0301alo inflatorne pritiske, navodi se u izve\u0161taju Evropske banke. S druge strane, ova institucija podsec\u0301a da poslednje procene Fiskalnog saveta u Bukure\u0161tu pokazuju pove\u0107anje bud\u017eetskog deficita na 8% BDP-a u 2024. Takodje Me\u0111unarodni monetarni fond (MMF) je revidirao nani\u017ee procene u pogledu rasta rumunske ekonomije u ovoj godini, sa 3,8% koliko je bilo predvi\u0111eno u oktobru 2023. godine, na 2,8%, prema izve\u0161taju \u201eWorld Economic Outlook \u201d, objavljenom u aprilu. Komisija za nacionalnu strategiju i prognoze je pro\u0161le nedelje revidirala nani\u017ee na 2,8%, sa 3,4% ranije, prognoze rasta BDP-a.<\/p>\n
Savez sindikata \u017eelezni\u010dkih prevoznika Rumunije protestovao je u \u010detvrtak ispred Ministarstva rada i socijalne solidarnosti kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo zbog usvajanja i primene Zakona o javnom penzijskom sistemu, koji ce, kako tvrde demonstranti, imati negativan uticaj i na druge zakone, kao \u0161to je ‘Statut o \u017eelezni\u010dkom osoblju’. Oni tvrde da zakon u nepovoljan polo\u017eaj stavlja osobe koje su radile u radnim grupama, osobe sa invaliditetom i sa razli\u010ditim vrstama invaliditeta, ali i penzioneri sa malim penzijama koji su, nakon prera\u010duna, dobili manju penziju. U\u010desnici zahtevaju od donosilaca politi\u010dkih odluka da uzmu u obzir njihove predloge, kako bi se obnovila socijalna pravda i doprinelo odr\u017eavanju dugoro\u010dne zakonodavne stabilnosti u oblasti penzija.<\/p>\n
Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave saop\u0161tile su da c\u0301e poslati 375 miliona dolara vojne pomoc\u0301i Ukrajini, u trenutku kada Kijev poku\u0161ava da ubedi Zapad da odobri upotrebu raketa dugog dometa protiv ciljeva unutar Rusije, prenosi AFP. Nova pomoc\u0301 uklju\u010duje municiju, oklopna vozila i projektile, saop\u0161tio je ameri\u010dki Stejt department. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u sredu na forumu UN u Njujorku da njegova zemlja u ratu sa Rusijom nikada nec\u0301e prihvatiti mirovni sporazum koji joj name\u0107u velike sile. \u0160ef ukrajinske dr\u017eave je tako\u0111e optu\u017eio ruskog predsednika Vladimira Putina da planira napade na ukrajinsku nuklearnu infrastrukturu.<\/p>\n
Rumunija postaje sve privla\u010dnija za strane radnike, pokazuje studija koju je sprovela Fondacija za razvoj civilnog dru\u0161tva. Zemlje porekla iz kojih dolazi vec\u0301ina stranih radnika su Nepal, Turska, Italija, Republika Moldavija, \u0160ri Lanka i Indija. Rade u gra\u0111evinarstvu, ugostiteljstvu i maloprodaji, a prema podacima Generalnog inspektorata za imigraciju, njih 80 odsto obavlja poslove bez stru\u010dne kvalifikacije. Integracija stranih radnika nije laka, ali je va\u017ena za ekonomski rast Rumunije, rekla je \u0161efica Predstavni\u0161tva Evropske unije u Bukure\u0161tu Ramona Kirijak. Ona je rekla da se strani radnici u Rumuniji suo\u010davaju sa jezi\u010dkim barijerama, kao i sa zloupotrebama od strane svojih poslodavaca. U tom smislu, predstavnici nekoliko ministarstava zajedno rade na zakonodavnom okviru za pomoc\u0301 imigrantima,, prenela je Kancelarija premijera Rumunije. Tako se razmi\u0161lja o ja\u010danju dr\u017eavnih kontrolnih institucija, poput Inspektorata za rad, kako bi se imigrantima obezbedili dostojanstveni uslovi rada, dobre plate i za\u0161tita od trgovine ljudima. U 2023. godini broj stranih radnika zaposlenih u Rumuniji iznosio je 200.000.<\/p>\n
Predstavnici poslovnog okru\u017eenja u Rumuniji tvrde da, uprkos ulaganjima u dualno obrazovanje, mnogi mladi koji zavr\u0161e takve programe napu\u0161taju zemlju. Potpredsednik Nacionalne asocijacije malih i srednjih trgovaca u Rumuniji, Feliciju Paraskiv, izjavio je da, u ovom kontekstu, nema garancija da c\u0301e oni koji pru\u017eaju finansijsku podr\u0161ku u\u010deniku 2-3 godine na kraju imati koristi od stru\u010dnosti koju je stekao i da, kako stvari stoje, rumunski preduzetnici samo \u0161koluju buduc\u0301e zaposlene u razvijenijim zemljama. Paraskiv je mi\u0161ljenja da obrazovne institucije moraju biti vi\u0161e povezane sa stvarnim potrebama privrede i istakao potrebu da se promeni percepcija javnosti o nekim profesijama kako bi bile privla\u010dnije mladima.ncelarija premijera Rumunije. Tako se razmi\u0161lja o ja\u010danju dr\u017eavnih kontrolnih institucija, poput Inspektorata za rad, kako bi se imigrantima obezbedili dostojanstveni uslovi rada, dobre plate i za\u0161tita od trgovine ljudima. U 2023. godini broj stranih radnika zaposlenih u Rumuniji iznosio je 200.000.<\/p>\n
Evropska komisija je u \u010detvrtak ponovo potvrdila svoj stav prema kojem su Rumunija i Bugarska u potpunosti spremne za puno pristupanje \u0161engenskom prostoru. \u201e\u0160to se ti\u010de stava Komisije o ukidanju kontrola unutra\u0161njih granica za Bugarsku i Rumuniju, ovo ostaje jasno, kao \u0161to je predsednica Ursula fon der Lajen izjavila u politi\u010dkim smernicama za sledec\u0301u Evropsku komisiju (2024-2029): Bugarska i Rumunija su pokazale svoj kapacitet vezano za upravljanje granicom i povratak. Oni su spremni i treba da imaju punu korist od \u0161engenskog prostora\u201c, rekao je portparol Evropske komisije. On je tako odgovorio na pitanje o posledicama uvo\u0111enja kontrole unutra\u0161njih granica od strane nekoliko dr\u017eava \u0160engena. Nema\u010dka je pre deset dana uvela, na period od \u0161est meseci, kontrole na svim svojim kopnenim granicama u cilju borbe protiv ilegalne imigracije. Krajem marta ove godine, Rumunija je, zajedno sa Bugarskom, delimi\u010dno pristupila zoni slobodnog kretanja EU \u2013 samo sa vazdu\u0161nim i morskim granicama \u2013 zbog nepostojanja jednoglasnosti u Savetu EU i odluke o eliminaciji kopnene grani\u010dne kontrole i dalje se o\u010dekuje.<\/p>\n
Broj rumunske dece \u010diji roditelji rade u inostranstvu opao je za 17 odsto u poslednjih godinu dana, prema statistikama. Sve vi\u0161e roditelja se vrac\u0301a u svoju domovinu i u moguc\u0301nosti su da finansijski izdr\u017eavaju svoju decu bez napu\u0161tanja zemlje. Me\u0111utim, vi\u0161e od 60.000 dece iz oko 50.000 porodica \u017eivi odvojeno od svojih najmilijih. Alarmantna je \u010dinjenica da neka od ove dece zavr\u0161avaju u sistemu posebne za\u0161tite, gde se suo\u010davaju sa dodatnim izazovom prilago\u0111avanja na novu sredinu i nedostatkom stalnog kontakta sa roditeljima. Specijalisti ka\u017eu da je prisustvo roditeljske figure neophodno.<\/p>\n
Grad Bra\u0161ov, u centralnoj Rumuniji, smatra se najatraktivnijim gradom za \u017eivot, prema istra\u017eivanju o urbanoj atraktivnosti koje je sproveo Institut za vizionarske gradove. Slede Klu\u017e-Napoka i Oradea, na severozapadu, Sibiu, u centru, Temi\u0161var (zapad), Konstanca (jugoistok), glavni grad Bukure\u0161t, Ja\u0161i (severoistok), Alba Julija (centar ) i Piatra Njamc (severoistok). Studija vrednujenameru za preseljenjem i op\u0161tu percepcu kvaliteta \u017eivota. Autori su istakli da se slobodno vreme pokazalo kao najva\u017eniji element za intervjuisane osobe, prevazilazec\u0301i tradicionalne faktore kao \u0161to su dobro plac\u0301eni poslovi ili infrastruktura, element koji se i dalje nalazi na drugom mestu, a zatim sposobnost grad da podstakne kreativnost i inovacije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
O\u010dekuje se da c\u0301e vrh poplavnog talasa Dunava stic\u0301i u Rumuniju 2-3. oktobra, kada da \u0107e protok Dunava dostic\u0301i 9.500 kubnih metara u sekundi, saop\u0161tio je direktor Nacionalne agencije za vode Rumunije Sorin Luka\u010di. Uprava za vanredne situacije je saop\u0161tila da su mere vec\u0301 pripremljene, a bic\u0301e prilago\u0111ene novonastalim okolnostima izazvanim obilnim padavinama najavljenim za […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-811301","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n