Vec\u0301ina dr\u017eavnih univerziteta u Rumuniji odredila je ponedeljak, 30. septembar, kao datum po\u010detka nastave, kada su bile zakazane i zvani\u010dne ceremonije otvaranja nove akademske godine. Privatni univerziteti sami odre\u0111uju datum za po\u010detak akademske godine. U akademskoj 2024 – 2025. godini 52 dr\u017eavne visoko\u0161kolske ustanove organizuju preko 2.200 razli\u010ditih studijskih programa. Tako\u0111e, postoje 34 akreditovane privatne visoko\u0161kolske ustanove koje mladima nude 338 studijskih programa. <\/p>\n
Premijer Rumunije Mar\u010del \u010colaku primio je u ponedeljak delegaciju koju je predvodio predsednik nema\u010dke pokrajine Baden-Virtemberg Vinfrid Kre\u010dman, koji boravi u radnoj poseti Rumuniji. Potpisane su dve zajedni\u010dke deklaracije u cilju konsolidacije saradnje izme\u0111u rumunske vlade i vlade Baden-Virtemberga i bilateralne saradnje u oblasti civilne za\u0161tite. Zajedni\u010dka deklaracija o saradnji Vlade Rumunije i
\nVlada pokrajine Baden-Virtemberg ponovo potvr\u0111uje dobru saradnju izme\u0111u dve strane, kao i zajedni\u010dku podr\u0161ku Republici Moldaviji. Potpisivanje dva dokumenta predstavlja izuzetno va\u017ean korak ka produbljivanju i pro\u0161irenju bilateralne saradnje, tim pre \u0161to je Baden-Virtemberg glavni privredni partner Rumunije, izjavio je premijer Mar\u010del \u010colaku. Obim komercijalne razmene dostigao je 8,32 milijarde evra u 2023. \u0160ef rumunske izvr\u0161ne vlasti je istakao doprinos velike rumunske zajednice u Baden-Virtembergu produbljivanju bilateralne saradnje.<\/p>\n
Rumunski poslanici i senatori sastaju se u utorak, na zajedni\u010dkoj plenarnoj sednici, kako bi imenovali \u010dlanove Upravnog odbora Narodne banke. Politi\u010dki izvori ka\u017eu da sada\u0161nji guverner Mugur Isaresku, koji je na ovoj funkciji od 1990. godine, ima podr\u0161ku da obezbedi jo\u0161 jedan novi mandat.
\nTako\u0111e u utorak, parlament c\u0301e raspravljati i o dva zahteva predsednika Klausa Johanisa, jedan u vezi sa u\u010de\u0161c\u0301em rumunske vojske u komandi NATO-a za bezbednosnu pomoc\u0301 i obuku za Ukrajinu i drugi koji se odnosi na stvaranje na nacionalnoj teritoriji pomorske ustanove za obuku ukrajinskog osoblja. Tako\u0111e, dva doma Parlamenta bic\u0301e obave\u0161tena o odobrenju prolaska kroz Rumuniju opreme i materijalnih dobara koje je \u0160vedska donirala Ukrajini, ali i o prisustvu na teritoriji Rumunije, u periodu od dve godine, ameri\u010dkog kontingenta pomorskih snaga za operacije specijalne.<\/p>\n
Strane direktne investicije su pro\u0161le godine smanjene za vi\u0161e od 70% u odnosu na 2022. godinu, pokazuju podaci koje je u ponedeljak objavio Nacionalni banka Rumunije. Neto strane investicije u Rumuniji, u 2023. godini, zabele\u017eile su vrednost od skoro 6,75 milijardi evra, za 36,3% manje u odnosu na rekordnu vrednost zabele\u017eenu u prethodnoj godini. Evolucija je u skladu sa me\u0111unarodnim trendom i uglavnom se mo\u017ee pripisati ekonomskim neizvesnostima i geopoliti\u010dkim tenzijama, posebno u kontekstu dugotrajnog rata u Ukrajini i sukoba na Bliskom istoku, \u0161to je navelo strane investitore da zauzmu oprezan pristup. Glavne privredne oblasti u koje se ulagalo pro\u0161le godine bile su industrija, finansijsko posredovanje i osiguranje, odnosno trgovina. Iz perspektive unutra\u0161nje geografske distribucije, region Bukure\u0161t-Ilfov nastavlja da privla\u010di najvi\u0161e stranih investicija, \u010dije u\u010de\u0161c\u0301e u ukupnom rastu sa 62,7% u 2022. godini na 63,8% na kraju pro\u0161le godine.<\/p>\n
Premijer Rumunije Mar\u010del \u010colaku sastao se u ponedeljak sa predstavnicima me\u0111unarodnih jevrejskih organizacija u Bukure\u0161tu povodom doga\u0111aja posvec\u0301enih Sastanku rabinskog saveta i me\u0111unarodnih jevrejskih lidera, kao i 145. godi\u0161njici dodele donacije prvog rumunskog dr\u017eavljanstva Jevrejima iz Rumunije. \u0160ef rumunske izvr\u0161ne vlasti je ovom prilikom istakao \u010dvrstinu odnosa i kontinuitet dobrih odnosa Rumunije i Izraela, najbli\u017eeg saveznika i pouzdanog partnera Bukure\u0161ta na Bliskom istoku, vec\u0301 vi\u0161e od sedam decenija. Istovremeno, premijer je podsetio na veoma dobru saradnju sa Savezom jevrejskih op\u0161tina Rumunije i njenim predsednikom Silviuom Vekslerom u pravcu napora na spre\u010davanju i suzbijanju antisemitizma.<\/p>\n
Krajnje desni\u010darska, evroskepti\u010dna, proruska i antiimigrantska Partija slobode pobedila je na parlamentarnim izborima u Austriji u nedelju sa preko 29 odsto glasova, prema preliminarnim rezultatima koje je objavilo Ministarstvo unutra\u0161njih poslova. To je prvi put od zavr\u0161etka Drugog svetskog rata da jedna krajnje desni\u010darska stranka osvaja poslani\u010dka mesta u ovoj zemlji. Drugo mesto u izboru bira\u010dkog tela pripalo je Austrijskoj narodnoj partiji, konzervativnoj, aktuelnog austrijskog kancelara Karla Nehamera. Konzervativci su osvojili preko 26 odsto glasova, 11 procentnih poena manje nego na izborima 2019. godine, socijaldemokrate su dobile trec\u0301i najvec\u0301i broj glasova \u2013 oko 21 odsto. Pobeda krajnje desnice je, smatraju analiti\u010dari, posledica nezadovoljstva stanovni\u0161tva: izme\u0111u ostalog, Austrija je usred ekonomske krize, a nezaposlenost je sve vec\u0301a.<\/p>\n
Velika Britanija od danas odustaje od proizvodnje struje sagorevanjem uglja, zatvaranjem svoje poslednje termoelektrane. Rojters napominje da Velika Britanija tako postaje prva iz grupe sedam industrijalizovanih zemalja (G7) koja je napustila ovu vrstu energije. London je 2015. objavio da namerava da zatvori svoje elektrane, koje su u to vreme proizvodile 30 odsto energije u zemlji. Ga\u0161enje elektrana smanjilo je emisiju gasova staklene ba\u0161te za Britaniju, koja ima za cilj da u potpunosti elimini\u0161e emisije ugljenika iz svog energetskog sektora do 2030. i postane neutralna do 2050. Ostalih \u0161est zemalja G7 bi, zauzvrat, morale da zatvore sve svoje elektrane, najkasnije sredinom naredne decenije, prema sporazumu potpisanom u aprilu.<\/p>\n
Ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku ponovila je poziv vlasti Bukure\u0161ta rumunskim gra\u0111anima da izbegavaju putovanje u Liban, zbog de\u0161avanja u regionu. Za Rumune koji su vec\u0301 u Libanu i koji ne mogu da napuste ovu zemlju, ona je dala preporuku da svoje prisustvo obaveste u rumunskoj ambasadi u Bejrutu. \u201eU stalnom smo kontaktu sa kolegama u ambasadi i sa kolegama u regionu, stalno koordiniramo. Koordiniramo i na konzularnoj liniji sa ambasadama drugih dr\u017eava \u010dlanica Evropske unije i sa ostalim partnerima u regionu – rekao je \u0161efica diplomatije u Bukure\u0161tu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vec\u0301ina dr\u017eavnih univerziteta u Rumuniji odredila je ponedeljak, 30. septembar, kao datum po\u010detka nastave, kada su bile zakazane i zvani\u010dne ceremonije otvaranja nove akademske godine. Privatni univerziteti sami odre\u0111uju datum za po\u010detak akademske godine. U akademskoj 2024 – 2025. godini 52 dr\u017eavne visoko\u0161kolske ustanove organizuju preko 2.200 razli\u010ditih studijskih programa. Tako\u0111e, postoje 34 akreditovane privatne […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-812551","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n