Stopa inflacije u Rumuniji je u septembru pala na 4,62%, nakon \u0161to je u avgustu zabele\u017eila vrednost od 5,1%. Ovo su zvani\u010dni podaci Nacionalnog instituta za statistiku objavljeni u petak. Cene prehrambenih proizvoda su u proseku povec\u0301ane za 0,8%, a usluge za oko 0,4%. Spektakularne cene zabele\u017eene su kod citrika i drugog egzoti\u010dnog voc\u0301a – oko 7,5%. Za preko 5% poskupelo je i povrc\u0301e i konzervisana hrana. Zna\u010dajno visoke cene zabele\u017eene su i za pasulj i druge mahunarke. Krompir je, pak, pojeftinio za oko 5,23%, a ostali proizvodi za manje od 2%. Kod usluga, po\u0161tanske tarife su povec\u0301ane za 17,8%, kod vazdu\u0161nog saobrac\u0301aja za 17,2%, a neprehrambenih proizvoda kao \u0161to su deterd\u017eenti za 14,7%. Usluge vodosnabdevanja i kanalizacije tako\u0111e su zabele\u017eile rast tarifa za 12,6%.<\/p>\n
Evropsku komesarku koju je imenovala Rumunija, Roksanu Minzatu, saslu\u0161ac\u0301e u subotu odbori Evropskog parlamenta. Na saslu\u0161anjima c\u0301e u\u010destvovati poslanici iz Komisije za zapo\u0161ljavanje i socijalna pitanja i iz Komisije za kulturu i obrazovanje. Druge dve komisije – ona \u200b\u200bza prava \u017eena i ravnopravnost polova i Komisija za gra\u0111anske slobode, pravosu\u0111e i unutra\u0161nje poslove – imac\u0301e status gosta, odnosno imac\u0301e pravo da postave pismeno pitanje komesarki koju je predlo\u017eila Rumunija. Roksana Minzatu je imenovana za izvr\u0161nu potpredsednicu Evropske komisije i mogla bi da dr\u017ei, u narednih pet godina, portfelj za zapo\u0161ljavanje, socijalna prava i obrazovanje.<\/p>\n
Na glasa\u010dkim listic\u0301ima u prvom krugu predsedni\u010dkih izbora 24. novembra u Rumuniji bic\u0301e upisano 14 kandidata – 10 uz podr\u0161ku politi\u010dkih partija i 4 nezavisna. Centralna izborna komisija je u \u010detvrtak uve\u010de \u017erebom odredila redosled po kome c\u0301e se oni pojaviti na glasa\u010dkom listic\u0301u, ali je jedan od kandidata najavio da c\u0301e osporiti proceduru. U ponoc\u0301 je istekao period do kojeg su rumunski dr\u017eavljani sa prebivali\u0161tem ili boravkom u inostranstvu mogli da se prijave za glasanje putem po\u0161te na predsedni\u010dkim izborima. Prema podacima Stalne izborne vlasti, na platformi votstrainatate.ro prijavilo se manje od 7.000 ljudi. Drugi krug predsedni\u010dkih izbora odr\u017eac\u0301e se 8. decembra.<\/p>\n
Japanski pokret Nihon Hidankjo dobio je u petak Nobelovu nagradu za mir za 2024. godinu za \u201esvoje napore da se stvori svet bez nuklearnog oru\u017eja“, saop\u0161tio je norve\u0161ki Nobelov komitet, prenele su me\u0111unarodne novinske agencije. Nobelova nagrada za mir je jedina koja se dodeljuje u Oslu, dok se nagrade za ostale kategorije dodeljuju u Stokholmu. Norve\u0161ki Nobelov institut registrovao je 286 kandidata za ovogodi\u0161nju nagradu, uklju\u010dujuc\u0301i 197 pojedinaca i 89 organizacija. Pro\u0161le godine, priznanje je dodeljeno Iranki Narges Mohamadi \u201eza njenu borbu protiv ugnjetavanja \u017eena u Iranu i borbu za unapre\u0111enje ljudskih prava i sloboda za sve“.<\/p>\n
Pravna komisija Poslani\u010dkog doma ima rok do ponedeljka da sa\u010dini izve\u0161taj povodom zahteva Ministarstva pravde za odobrenje IT i pretresa kuc\u0301e u slu\u010daju poslanika liberala Nelua Tatarua. Komisija je pozvana da da odgovor u vezi ukidanja poslani\u010dkog imuniteta biv\u0161em ministru zdravlja, optu\u017eenom za primanje mita u kontinuiranom obliku. Do sada su poslanici Socijaldemokratske partije i Unije Spasimo Rumuniju najavili da c\u0301e glasati za zahtev tu\u017eilaca. Nelu Tataru je lekar specijalista u op\u0161tinskoj bolnici \u201eDimitrije Kastrojan“ u Hu\u0161iju, na severoistoku Rumunije, a Nacionalna uprava za borbu protiv korupcije optu\u017eila ga je za navodno primanje mita od pacijenata u novcu i hrani vi\u0161e od 100 puta.<\/p>\n
Ministarstvo unutra\u0161njih poslova Rumunije pokrenuc\u0301e u ponedeljak kampanju \u201eDaleko od kuc\u0301e, \u017eelimo da budete bezbedni\u201c za spre\u010davanje trgovine ljudima i radne eksploatacije Rumuna koji odlaze na rad u inostranstvo. 20.000 letaka sa va\u017enim informacijama podelic\u0301e me\u0111unarodna organizacija \u201ePravda i briga Rumunija“ i strukture Ministarstva unutra\u0161njih poslova na kopnenim grani\u010dnim prelazima i glavnim me\u0111unarodnim aerodromima u zemlji. Inicijativa ima koristi od podr\u0161ke Britanske ambasade u Rumuniji. Vlada u Bukure\u0161tu je u maju pokrenula Nacionalnu strategiju za borbu protiv trgovine ljudima (2024-2028), oblast u kojoj je bila o\u0161tro kritikovana u evropskim izve\u0161tajima i u izve\u0161tajima Stejt departmenta u Va\u0161ingtonu. Istovremeno, ove nedelje je rumunski parlament poo\u0161trio kazne za one koji su krivi, izme\u0111u ostalog, za trgovinu ljudima i uveo na\u010dine podr\u0161ke \u017ertvama.<\/p>\n
Austrija se i dalje protivi prijemu Rumunije i Bugarske u \u0161engenski prostor kopnenim granicama. O tom problemu se razgovaralo u \u010detvrtak u Luksemburgu na sastanku evropskih ministara pravde i unutra\u0161njih poslova. Iako Komisija i Evropski parlament ka\u017eu da obe zemlje ispunjavaju sve uslove za pristupanje, austrijski ministar Gerhard Karner tvrdi da ima jo\u0161 mnogo toga da se uradi. \u201eRumunija i Bugarska su ispunile sve uslove i uradile i vi\u0161e nego \u0161to je bilo potrebno. Veoma sam optimisti\u010dna i nadam se da c\u0301e ova odluka biti doneta \u0161to je pre moguc\u0301e, dok sam ja na funkciji\u201c, izjavila je Ilva Johanson, evropska komesarka za unutra\u0161nje poslove, prema kojoj c\u0301e se o pristupanju Rumunije i Bugarske ponovo razgovarati na Savetu u decembru.<\/p>\n
Odnosi izme\u0111u Rumunije i \u0160panije su poslednjih godina dostigli istinski nivo izvrsnosti, koji se ogleda u sna\u017enom strate\u0161kom partnerstvu, izjavio je premijer Mar\u010del \u010colaku, koji je u\u010destvovao na sve\u010danosti koju je, u Bukure\u0161tu, povodom Nacionalnog dana Kraljevine \u0160panije organizovala Ambasada \u0160panije u Rumuniji. Mar\u010del \u010colaku je naglasio da partnerstvo dve dr\u017eave predstavlja \u201edinami\u010dnu konstrukciju, zasnovanu na zajedni\u010dkom istorijskom, kulturnom i jezi\u010dkom nasle\u0111u\u201d. On je precizirao da je vi\u0161e od milion rumunskih dr\u017eavljana izabralo \u0160paniju za svoju drugu domovinu, i izrazio nadu da c\u0301e bilateralni sporazum o dvojnom dr\u017eavljanstvu, \u0161to je va\u017ena \u017eelja rumunske zajednice u \u0160paniji, biti potpisan \u0161to pre. \u201eBilateralna trgovina nastavlja da raste, sa novim rekordom postavljenim 2023. godine u pogledu vrednosti komercijalne razmene: 6,43 milijarde evra\u201c, rekao je premijer Mar\u010del \u010colaku.<\/p>\n
Evropska komisija navodi blagi pad u odnosu na prethodnu godinu, za jedan odsto, broja poginulih u saobrac\u0301ajnim nezgodama zabele\u017eenih 2023. godine, koji je iznosio 20.400. Iako je u pore\u0111enju sa 2019. smanjenje konzistentnije, od 10%, evolucija je ispod onoga \u0161to su predlo\u017eile evropske vlasti, koje \u017eele da prepolove ukupan broj poginulih i te\u0161ko povre\u0111enih u saobrac\u0301aju do 2030. i da ih elimini\u0161u do 2050. Rumunija je me\u0111u zemljama koje su pro\u0161le godine napravile najvec\u0301i napredak u smanjenju broja \u017ertava, ali je i dalje na jednom od poslednjih mesta na evropskom nivou, sa 81 umrlim na milion stanovnika. Vec\u0301u stopu ima samo Bugarska. Trenutno oko 400 ljudi gine u saobrac\u0301ajnim nesrec\u0301ama svake nedelje na evropskim putevima.<\/p>\n
Rumunija se nalazi na trec\u0301em mestu na listi zemalja \u010dlanica Evropske unije iz centralne i isto\u010dne Evrope po e-trgovini. Vrednost onlajn transakcija u Rumuniji dostigla je nivo od 3,32% bruto domac\u0301eg proizvoda. Prve dve pozicije na evropskoj rang listi zauzimaju Poljska i \u010ce\u0161ka. Prema Rumunskom udru\u017eenju onlajn prodavnica, 2023. godine vrednost elektronske trgovine robom i uslugama se pribli\u017eila 11 milijardi evra, a 50% Rumuna je pro\u0161le godine napravilo najmanje jednu onlajn porud\u017ebinu. Za 2024. godinu, procene ukazuju na povec\u0301anje onlajn prodaje od 10%, do vrednosti od skoro 12 milijardi evra.<\/p>\n
\u201eOda radosti“ ve\u010deras je otvorila novu koncertnu sezonu orkestara i horova Radija Rumunije. Koncert u Sali Radio, s dirigentom Sa\u0161om Gecelom, osmi\u0161ljen je oko jednog od najpoznatijih dela u istoriji muzike – 9. simfonije sa potpisom Ludviga van Betovena. Na apsolutnoj premijeri u Be\u010du, 7. maja 1824, Betoven je bio okrenut ka publici da vidi aplauz, koji zbog potpune gluvoc\u0301e vi\u0161e uop\u0161te nije mogao da \u010duje. \u201eOda radosti\u201c je prva muzi\u010dka partitura uvr\u0161tena u svetsku ba\u0161tinu Uneska.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Stopa inflacije u Rumuniji je u septembru pala na 4,62%, nakon \u0161to je u avgustu zabele\u017eila vrednost od 5,1%. Ovo su zvani\u010dni podaci Nacionalnog instituta za statistiku objavljeni u petak. Cene prehrambenih proizvoda su u proseku povec\u0301ane za 0,8%, a usluge za oko 0,4%. Spektakularne cene zabele\u017eene su kod citrika i drugog egzoti\u010dnog voc\u0301a – […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[147712,156402,150137,145620],"coauthors":[113245,116091],"class_list":["post-816672","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti","tag-inflacija","tag-nobelova-nagrada-za-mir","tag-predsednicki-izbori","tag-sengen"],"acf":[],"yoast_head":"\n