U 2022. godini, u Rumuniji je bilo zaposleno 7,6 miliona ljudi. Od toga, 5,5 miliona bili su zaposleni sa individualnim ugovorom o radu. Najvi\u0161e zaposlenih bilo je u sektoru usluga \u2013 3,5 miliona, dok je u industriji i trgovini bilo 1,85 miliona ljudi. Ukupna stopa zaposlenosti u 2022. godine iznosila je 62,3%.<\/p>\n
Glavni ekonomista Narodne banke Rumunije (BNR) Valentin Lazea ka\u017ee, me\u0111utim, da su, s obzirom na specifi\u010dnosti na\u0161e zemlje, glavni izazov za rast domac\u0301eg kapitala, problemi koje predstavlja radna snaga. U poslednjih 25-30 godina do\u0161lo je do akumulacije rumunskog kapitala, tako da on nije vi\u0161e faktor koji uti\u010de na BDP. Sada na\u0161a zemlja mora da prona\u0111e oblasti u kojima mo\u017ee da se dokaze, na evropskom nivou, rekao je Valentin Lazea, koji je naveo 3 glavna pravca u kojima domac\u0301i kapital mo\u017ee preci na novi nivo:<\/p>\n
\u201ePovec\u0301anje dodate vrednosti, diversifikacija investicija, izlazak na nova tr\u017ei\u0161ta. Rumunske kompanije c\u0301e morati da pregovaraju o\u00a0 ni\u0161anima u kojima imaju konkurentsku prednost unutar kontinentalnih proizvodnih lanaca, a Rumunija ima mnogo moguc\u0301nosti da se ubaci u evropsku proizvodnju, bilo da je re\u010d o IT sektoru, automobilskom sektoru, proizvodnji zelene energije ili eksploataciji retkih emenata zemlje\u201c.<\/em><\/p>\n <\/p>\n Navikli smo da vidimo Rumuniju samo na lo\u0161im pozicijama lista Evropske unije, ali imamo i oblasti u kojima smo veoma, veoma dobri! Na primer, Rumunija ima vi\u0161e sertifikovanih stru\u010dnjaka za tehnologiju od Sjedinjenih Dr\u017eava. Evo \u0161ta ka\u017ee Radu Antohi, dr\u017eavni podsekretar u Ministarstvu za istra\u017eivanje, inovacije i digitalizaciju:<\/p>\n \u201eImamo vi\u0161e sertifikovanih stru\u010dnjaka za tehnologiju na hiljadu stanovnika nego Sjedinjene Dr\u017eave. Po ovom pitanju smo na prvom mestu u Evropi i na \u0161estom u svetu. Dakle, imamo dobro obu\u010denu radnu snagu, imamo konekciju, imamo brzi internet u vec\u0301em delu zemlje. Polazec\u0301i od ova dva veoma jaka stuba, mo\u017eemo da razvijemo IT industriju u Rumuniji i da se digitalizujemo, a novac koji zaradimo od digitalizacije mo\u017ee biti veoma va\u017ean za dr\u017eavni bud\u017eet Rumunije.\u201c<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em>Problem je, me\u0111utim, jaz izme\u0111u veoma dobro obu\u010dene radne snage u IT oblasti i ostatka rumunskog stanovni\u0161tva, u smislu kori\u0161c\u0301enja savremenih tehnologija i digitalnih usluga. Zapa\u017eamo i nesklad izme\u0111u zaposlenih u dr\u017eavnim preduzec\u0301ima, onih u privatnom sektoru i onih u lokalnim javnim upravama.<\/p>\n Stru\u010dnjaci Nacionalne banke Rumunije ka\u017eu da, nakom skoro 35 godina tr\u017ei\u0161ne ekonomije, Rumunija mora da iskoristi vrednost i iskustvo domac\u0301eg kapitala, ako \u017eeli da ima zna\u010dajnu poziciju u evropskoj ekonomiji. Uslovi su dobri, ako se razmi\u0161lja o koracima za reindustrijalizaciju Evrope, pregovorima Republike Moldavije i Ukrajine za ulazak u Evropsku uniju i konsolidaciju isto\u010dnog krila Unije, ne samo vojnu, vec\u0301 i ekonomsku. Me\u0111utim, potrebno je fokusirati se na 3-4 strate\u0161ke oblasti. Nalazimo se u istorijskom trenutku redefinisanja ekonomskih strategija na globalnom i evropskom nivou i rumunske kompanije moraju da iskoriste ovu situaciju, smatra glavni ekonomista Nacionalne banke Rumunije Valentin Lazea:<\/p>\n \u201eDragijev izve\u0161taj, objavljen po\u010detkom septembra, isti\u010de \u010dinjenicu da odgovor na uru\u0161avanje globalizacije nije povla\u010denje svake evropske dr\u017eave u autarhiju i ekonomski nacionalizam, vec\u0301 zajedni\u010dki napor da se stvore evropski lanci vrednosti, kao i \u0161ampioni Evrope.\u201c<\/em><\/p>\n Valentin Lazea tako\u0111e ka\u017ee da c\u0301e proces definisanja i pregovaranja rumunskih ni\u0161a u evropskim proizvodnim lancima zahtevati uklju\u010divanje i dr\u017eavnog faktora i privatnog sektora u ovaj strate\u0161ki pristup. Predstavnici dr\u017eave i privatnog sektora moraju da sednu za sto i da na osnovu brojki i jasnih primera odlu\u010de gde postoji mogucnost da se rumunske kompanije ubace u kontinentalne proizvodne lance, naveo je i glavni ekonomista Narodne banke Rumunije.<\/p>\n U tom kontekstu, predsednik Bukure\u0161tanske berze (BVB) Radu Hanga smatra da institucija koju vodi mo\u017ee da igra va\u017enu ulogu:<\/p>\n \u201eMi smo u okru\u017eenju gde su veliki lokalni biznisi ro\u0111eni pre 30 godina, 90-ih. Mnoge od njih su osnovali ljudi koji su tada imali 30 – 40 godina, koje se sada pribli\u017eavaju prvoj smeni generacija, prvoj predaji \u0161tafete sledec\u0301oj generaciji preduzetnika. \u0160ta ovo zna\u010di za berzu? To zna\u010di veliku priliku, na kraju krajeva, moguc\u0301nost da se pomogne domac\u0301im kompanijama, koje nemaju re\u0161enje za prelazak na drugu generaciju, da prona\u0111u put, da prona\u0111u alternativnu opciju za dalje.<\/em><\/p>\n Kada se zapitamo koje su to oblasti u kojima mo\u017eemo biti uspe\u0161ni? Prva stvar je da imamo domac\u0301e \u0161ampione. Ne mo\u017eete postati \u0161ampion Evrope bez domac\u0301eg \u0161ampiona. Ove kompanije koje su ne\u0161to interno dokazale su kompanije koje imaju \u0161ansu da postanu va\u017eni igra\u010di u regionalnoj areni. Kada posmatram berzu, ne vidim je samo kao platformu za finansiranje, vidim je kao pozornicu koja vidno poma\u017ee kompanijama koje dolaze na berzu. Onog trenutka kada ste na listi, va\u0161i proizvodi po\u010dinju da se vide, u kontekstu u kojem preferencija potro\u0161a\u010da prema lokalnim proizvodima po\u010dinje da raste. Berza vas, na neki na\u010din, sertifikuje, poma\u017ee vam da se razvijate.\u201c<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U 2022. godini, u Rumuniji je bilo zaposleno 7,6 miliona ljudi. Od toga, 5,5 miliona bili su zaposleni sa individualnim ugovorom o radu. Najvi\u0161e zaposlenih bilo je u sektoru usluga \u2013 3,5 miliona, dok je u industriji i trgovini bilo 1,85 miliona ljudi. Ukupna stopa zaposlenosti u 2022. godine iznosila je 62,3%. Glavni ekonomista Narodne […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":779657,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[114932,113303],"class_list":["post-817022","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n