Predsednik Rumunije Klaus Johanis u\u010destvuje u Briselu, na dvodnevnom sastanku Evropskog saveta, koji na dnevnom redu sadr\u017ei teme poput situacije u Ukrajini, na Bliskom istoku, konkurentnosti EU, migracija, spoljnih poslova. Evropski lideri c\u0301e razgovarati o najnovijim de\u0161avanjima u ratu u Ukrajini, kao io vi\u0161edimenzionalnoj podr\u0161ci toj zemlji. \u0160to se ti\u010de Bliskog istoka, razgovarac\u0301e se o \u201ealarmantnoj\u201c situaciji i \u201erizicima od eskalacije nasilja u regionu\u201c. Na predlog Rumunije, na dnevnom redu sastanka bic\u0301e i razgovori o situaciji u Republici Moldaviji, kao io podr\u0161ci pristupanju Moldavije Evropskoj uniji, podr\u0161ci unutra\u0161njim reformama i ja\u010danju otpornosti i stabilnosti. U perspektivi predstojec\u0301ih izbora i referenduma o evropskim integracijama Republike Moldavije, razmatrac\u0301e se i pitanje ruskog zadiranja u izborni proces. U sredu je odr\u017ean prvi samit Saveta za saradnju EU – Zaliv, \u010diji je cilj ja\u010danje politi\u010dkog i ekonomskog partnerstva izme\u0111u Unije i dr\u017eava \u010dlanica ove strukture, u te\u0161kom geopoliti\u010dkom kontekstu.<\/p>\n
Ministar nacionalne odbrane Rumunije Angel Tilvar u\u010destvuje 17. i 18. oktobra na sastanku ministara odbrane zemalja \u010dlanica NATO-a, koji se odr\u017eava u Briselu. Na dnevnom redu sastanka se nalaze teme od zna\u010daja za Alijansu, u cilju sprovo\u0111enja odluka koje su usvojili \u0161efovi dr\u017eava i vlada na Samitu povodom godi\u0161njice NATO-a, koji je odr\u017ean u Va\u0161ingtonu u julu. Ministarski dogadjaj obuhvata tri sesije diskusije \u2013 jednu u savezni\u010dkom formatu, posvec\u0301enu ja\u010danju savezni\u010dkog odvrac\u0301anja i odbrane, jednu sednicu u formatu Saveta NATO-Ukrajina, kao i drugu, po prvi put, sa partnerskim dr\u017eavama u Indo-Pacific\/IP4 region (Australija, Japan, Ju\u017ena Koreja i Novi Zeland). Ministar odbrane c\u0301e tako\u0111e u\u010destvovati na ministarskom sastanku Globalne anti ISIS koalicije. <\/p>\n
Povec\u0301anje minimalne zarade na 810 evra u Rumuniji od 01. januara 2025. godine je korak napred, saop\u0161tio je Nacionalni sindikalni blok nakon sastanka Trojnog nacionalnog komiteta u sredu. Premijer Mar\u010del \u010colaku izjavio je da time Rumunija dosti\u017ee nivo od 47 odsto evropske minimalne zarade i u skladu je sa evropskom direktivom, koja sugerise raspon od 47% do 52 odsto. U saop\u0161tenju za javnost, izvr\u0161na vlast precizira da je, nakon analiza i debata sa predstavnicima sindikata i poslodavaca, dogovoreno povec\u0301anje mese\u010dne bruto zarade sa 3.700 leja na 4.050 leja, kao i zadr\u017eavanje moguc\u0301nosti osloba\u0111anja plac\u0301anja poreza i socijalnih doprinosa u iznosu od 300 leja.<\/p>\n
Danas je poslednji dan kada se mogu predati liste kandidata za parlamentarne izbore u Rumuniji. U izbornu trku o kojoj c\u0301e se odlu\u010divati na birali\u0161tima, na Dan dr\u017eavnosti Rumunije, 1. decembra, u\u0161la je 21 partija i politi\u010dka formacija. U glavnom gradu Bukure\u0161tu, listu PSD-a za Senat otvara doktor Adrijan Streinu-\u0106er\u010del, a u Poslani\u010dkom domu \u0161ef kabineta premijera Mihai Gi\u0111iu. Prvi na listi liberala za Senat je Sorin Kampeanu, biv\u0161i ministr obrazovanja, a za Poslani\u010dki domu ministrar energetike Sebastijan Burdu\u017ea. Na listi Unije spasite Rumuniju je ima biv\u0161a gradona\u010delnica Sektora 1 Klotilde Armand i Klaudiju Nasui za Poslani\u010dki dom, iz partije Snaga desnice, biv\u0161i premijer Ludovik Orban otvara listu za Poslani\u010dki dom, a predsednik PMP-a Eugen Tomak je prvi za Senat . A biv\u0161i ministar sporta Eduard Novak kandiduje se u prestonici ispred UDMR za poslanika. Alijansu za ujedinjenje Rumuna, koja je danas predala listu, u Poslani\u010dkom domu predstavljaju predsednik formacije D\u017eord\u017e Simion i koordinator Odeljenja za ekonomske analize Crnomorske univerzitetske fondacije Petri\u0161or Peju u Senatu. Centralni izborni biro je utvrdio redosled glasanja za dijasporu, a kandidati Unije spasite Rumuniju (USR), Snaga desnice i Demokratski savez Madjara (UDMR) bic\u0301e na prvim pozicijama.<\/p>\n
Tu\u017eioci Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije izvr\u0161ili su u \u010detvrtak pretres kancelarije biv\u0161eg ministra zdravlja Nelu Tatarua, u op\u0161tinskoj bolnici Hu\u0161i (isto\u010dna Rumunija), gde on radi kao hirurg. Pro\u0161le nedelje, doktor Nelu Tataru poslanik PNL-a iz Vasluija stavljen je pod krivi\u010dnu istragu u slu\u010daju u kojem je optu\u017een za mito. Postoje sumlje da je Tataru od svojih pacijenata primio sume novca izme\u0111u 20 i 100 evra kao namirnice. Tataru tvrdi da je nevin i da nikada nije uzimao novac od pacijenata.<\/p>\n
Ameri\u010dki predsednik D\u017eo Bajden najavio je u sredu, tokom razgovora sa ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim, novu vojnu pomoc\u0301 Ukrajini u vrednosti od 425 miliona dolara, koja uklju\u010duje dodatne kapacitete protivvazdu\u0161ne odbrane, municiju vazduh-zemlja, oklopna vozila i kriti\u010dnu municiju za zadovoljenje hitnih potreba Ukrajine, prenosi AFP. Bajden je razgovarao sa Zelenskim o njegovim naporima da povec\u0301a bezbednosnu pomoc\u0301 Ukrajini do kraja svog mandata u januaru 2025. Od po\u010detka rata 2022. Sjedinjene Dr\u017eave su odobrile oko 175 milijardi dolara ekonomske ili vojne pomoc\u0301i Ukrajini. D\u017eo Bajden c\u0301e od petka boraviti u Nema\u010dkoj na jednom od svojih poslednjih putovanja kao ameri\u010dki predsednik, u poseti tokom koje c\u0301e razgovarati o situaciji u Ukrajini.<\/p>\n
Udru\u017eenje proizvo\u0111a\u010da i uvoznika automobila (APIA) organizovalo je u \u010detvrtak, u Bukure\u0161tu, novo izdanje Foruma odr\u017eive i pristupa\u010dne mobilnosti, na kojem su prisustvovali lideri automobilske industrije iz 35 zemalja, politi\u010dki lideri i donosioci odluka. Osnovana 1994. godine, APIA trenutno okuplja najva\u017enije kompanije u rumunskoj automobilskoj industriji. Od 2022. godine Udru\u017eenje postaje Organizacija za mobilnost iz Rumunije, posvec\u0301ujuc\u0301i svoje aktivnosti promociji i podr\u0161ci odr\u017eivom razvoju.<\/p>\n
Rumunska teniserka Ana Bogdan plasirala se u \u010detvrtfinale turnira u Osaki (Japan) serije 250, sa ukupnim nagradnim fondom od 267.080 dolara, posle pobede, u dva seta, nad \u010cehinjom Mari Bu\u017ekove. U \u010detvrtfinalu, Bogdan c\u0301e odmeriti snage sa Holan\u0111ankom Suzan Lamens. Jo\u0161 jedna teniserka Rumunije, \u017daklin Kristijan, sastaje se danas sa \u010cehinjom Karolinom Muhovom, u osmini finala turnira serije 500 u Ningbou (Kina), sa ukupnim nagradnim fondom 922.573 dolara.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije Klaus Johanis u\u010destvuje u Briselu, na dvodnevnom sastanku Evropskog saveta, koji na dnevnom redu sadr\u017ei teme poput situacije u Ukrajini, na Bliskom istoku, konkurentnosti EU, migracija, spoljnih poslova. Evropski lideri c\u0301e razgovarati o najnovijim de\u0161avanjima u ratu u Ukrajini, kao io vi\u0161edimenzionalnoj podr\u0161ci toj zemlji. \u0160to se ti\u010de Bliskog istoka, razgovarac\u0301e se o […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-818814","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n