Od kraja Drugog svetskog rata 1945. pa\u00a0 sve do 1989. godine, Crvena armija je nametala komunisti\u010dke partijske re\u017eime u zemljama Centralne i Isto\u010dne Evrope. Predvodili su ih lideri poslu\u0161ni Moskvi koji nisu oklevali da uklone svoje ideolo\u0161ke drugove kada bi im postali konkurenti. Naro\u010dito do Staljinove smrti 1953. godine, obrazac pona\u0161anja je bio isti u svim komunisti\u010dkim zemljama: demokratija u partiji je podrazumevala re\u0161avanje li\u010dnih sporova metkom u potiljak ili sme\u0161tanjem u zatvor. To je bio slu\u010daj i sa Vasileom Lukom, ilegalnim komunisti\u010dkim aktivistom i va\u017enim vo\u0111om od 1945. godine. Nakon spora sa Georgiju-De\u017eem i njegovom grupom, Vasile Luka c\u0301e zavr\u0161iti u zatvoru Ajud 1963. godine.<\/p>\n
Vasile Luka ro\u0111en je 1898. godine u Kovasni, okrugu sa vec\u0301inskim ma\u0111arskim stanovni\u0161tvom koji je tada bio u Austrougarskoj. \u0160to se ti\u010de njegove etni\u010dke pripadnosti, postoje sporovi, neki istori\u010dari i memorijalisti navode da je bio etni\u010dki Ma\u0111ar, drugi da je bio etni\u010dki ma\u0111arizovani Rumun. Izvesno je da je Luka te\u010dno govorio ma\u0111arski i da je 1919. godine, za vreme Ma\u0111arske sovjetske republike koju je vodio Bela Kun, vec\u0301 bio komunista i vatreni pristalica Sovjetskog Saveza. Nakon \u0161to je rumunska vojska likvidirala ma\u0111arsku komunisti\u010dku revoluciju, Luka je postao radnik u \u017eeleznici i uklju\u010dio se u ilegalne aktivnosti Komunisti\u010dke partije u Rumuniji i u organizovanje radni\u010dkih \u0161trajkova, kao \u0161to su \u0161trajk rudara iz Lupeni 1929. i Valja \u017diuluj od 1933. godine. Bio je i na pozicijama u partijskoj hijerarhiji, sekretar organizacija u Bra\u0161ovu i Ja\u0161iju. Zbog svojih subverzivnih radnji vi\u0161e puta je hap\u0161en, ali je pu\u0161tan nakon izdr\u017eanih manjih kazni. Nakon \u0161to je Sovjetski Savez u junu 1940. godine okupirao Besarabiju i Severnu Bukovinu, on je oslobo\u0111en, dobija sovjetsko dr\u017eavljanstvo i \u010dak postaje poslanik u Vrhovnom sovjetu tokom ratnih godina. Dobija \u010din majora Crvene armije i vr\u0161ic\u0301e intenzivnu aktivnost me\u0111u rumunskim zarobljenicima u SSSR-u da se upi\u0161e u diviziju \u201eTudor Vladimiresku\u201c, diviziju koja je imala su\u0161tinsku ulogu u sovjetizaciji rumunske vojske posle 1945. godine.<\/p>\n
Nakon poraza nacisti\u010dke Nema\u010dke, Rumuniju c\u0301e, kao i druge isto\u010dno-centralnoevropske zemlje, okupirati Rusi, a Komunisti\u010dka partija Rumunije c\u0301e postati nosilac dubokih promena u Rumuniji. Vasile Luka, deo takozvane moskovljanske grupe, zajedno sa Anom Pauker i drugim komunistima iz SSSR-a, bic\u0301e favorit za visok polo\u017eaj u dr\u017eavi. To c\u0301e se dogoditi 5. novembra 1947. godine, kada c\u0301e biti postavljen za ministra finansija u vladi koju je predvodio Petru Groza. U govoru odr\u017eanom u novogodi\u0161njoj noc\u0301i 1947-1948, sam Petru Groza je \u017eeleo da istakne kooptaciju para Pauker-Luka u novom vladinom timu.<\/p>\n
\u201eDolazak gospo\u0111e Ane Pauker na \u010delo Ministarstva spoljnih poslova, gospodina Vasilea Luke na \u010delo Ministarstva finansija i nedavno gospodina Emila Bodnara\u0161a u Nacionalnu odbranu, omoguc\u0301io je br\u017ei razvoj na\u0161e narodne demokratije. Promene u vladi doprinele su zavo\u0111enju pravedne ekonomsko-finansijske politike demokratskog re\u017eima i konsolidaciji nacionalne valute\u201c.<\/em><\/p>\n Ali grupa predvo\u0111ena De\u017eom, komunisti koji su odle\u017eali dugi niz godina u zatvoru u Rumuniji, otvara neprijateljstva protiv „Moskovljana“. U maju 1952. godine, pratec\u0301i tipi\u010dne staljinisti\u010dke procese, na plenarnom zasedanju Centralnog komiteta Rumunske radni\u010dke partije, Luka je optu\u017een za desni\u010darski devijantizam i antipartijsko delovanje i isklju\u010den je. U avgustu 1952. godine uhap\u0161en je i su\u0111eno mu je, a 1954. godine osu\u0111en na smrt zbog izdaje. Kasnije mu je kazna preina\u010dena u do\u017eivotni zatvor. Vladuc Nisipeanu je u to vreme bio mladi komunista. Godine 1999, intervjuisan od strane Centra za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije, Nisipeanu se prisetio \u010duvenog plenarnog sastanka.<\/p>\n \u201eNajbolje se sec\u0301am tog plenarnog zasedanja 1952. godine kada su Vasile Luka i Ana Pauker razotkriveni, smenjeni sa rukovodstva stranke i uhap\u0161eni. Nisam i\u0161ao na plenarnu sednicu, tada sam bio mlad, imao sam 19 godina. Bio sam premlad, ali me je zanimalo. Tako\u0111e me je zanimalo \u0161ta se de\u0161ava da smo morali da skinemo slike sa zidova. Jedan bi ih postavio, a drugi bi ih spustio. Nisam ih bacio, okrenuo sam ih prema zidu, jer \u0107e mo\u017eda jo\u0111 trebati. Jedan od njih me je pitao \u0161ta radim sa slikama, a ja sam odgovorio da sam ih odneo na tavan. Re\u010deno mi je da budem oprezan sa njima, ipak sam ih \u010duvao. Onda nam je prvi sekretar napravio obradu. Rekao nam je da je plenarna sednica partijskog rukovodstva razotkrila devijaciju udesno, ili u drugim slu\u010dajevima ulevo, ove grupe koja je htela da ukloni Georgija Georgiu-De\u017ea, na\u0161eg dragog vo\u0111u. A istinu, ako bi ste je tra\u017eili, na\u0161li bi ste je u sredini, u centru. Ali ko je tra\u017eio centar? Niko. Njihove slike su ba\u010dene, usledilo je hap\u0161enje i kazna.\u201d<\/em><\/p>\n Godine 1968. Nikolae \u010cau\u0161esku je, u svojoj nameri da re\u0161i nekada\u0161nje unutarpartijske sporove, rehabilitovao i Vasilea Luku, zajedno sa ostalim komunistima koje je De\u017e likvidirao. Ali istorija se zaslu\u017eeno osvetila jednom od onih koji su doprineli zlo\u010dinima i bezakonju.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Od kraja Drugog svetskog rata 1945. pa\u00a0 sve do 1989. godine, Crvena armija je nametala komunisti\u010dke partijske re\u017eime u zemljama Centralne i Isto\u010dne Evrope. Predvodili su ih lideri poslu\u0161ni Moskvi koji nisu oklevali da uklone svoje ideolo\u0161ke drugove kada bi im postali konkurenti. Naro\u010dito do Staljinove smrti 1953. godine, obrazac pona\u0161anja je bio isti u […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[156988,156989,156987],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-820018","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije","tag-ideologija","tag-komunizam","tag-vasile-luka"],"acf":[],"yoast_head":"\n