Predsednik Rumunije Klaus Johanis boravi danas u zvani\u010dnoj poseti Crnoj Gori, na poziv svog kolege Jakova Milatovic\u0301a. Predsednik Klaus Johanis je ponovio da Rumunija \u010dvrsto podr\u017eava proces pro\u0161irenja EU sa partnerima sa Zapadnog Balkana i dr\u017eavama kandidatima iz isto\u010dnog susedstva. \u0160ef rumunske dr\u017eave je ocenio da je Crna Gora u\u010dinila va\u017ene korake u pregovara\u010dkom procesu, a privr\u017eenost evropskim vrednostima vidljiva je i kroz potpuno uskla\u0111ivanje sa zajedni\u010dkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije. Na bilateralnom nivou, dvojica zvani\u010dnika su ponovo potvrdili zajedni\u010dku volju da doprinesu ja\u010danju ekonomske i sektorske saradnje, koja bolje odra\u017eava potencijal politi\u010dkih odnosa. Dve strane su se saglasile da podr\u017ee sna\u017enije prisustvo rumunskih kompanija u Crnoj Gori, vi\u0161e kontakata na nivou poslovnog okru\u017eenja, posebno na nivou malih i srednjih preduzec\u0301a, uz istovremeno efikasan i redovan dijalog vlasti. Istaknut je i interes za razvoj saradnje u vi\u0161e oblasti koje bi gra\u0111anima donele opipljive koristi, kao \u0161to su odbrana, unutra\u0161nji poslovi, turizam, energetika, poljoprivreda. Predsednik Crne Gore Jakov Milatovic\u0301 zahvalio je Rumuniji na podr\u0161ci u procesu evropskih integracija i ocijenio da prva zvani\u010dna poseta rumunskog predsjednika Crnoj Gori od obnove nezavisnosti, predstavlja sna\u017ean znak prijateljstva i partnerstva izme\u0111u dve zemlje.<\/p>\n
Rumunija i Bugarska c\u0301e sara\u0111ivati u cilju uni\u0161tavanja mre\u017ea trgovaca migrantima, izjavio je rumunski ministar unutra\u0161njih poslova Katalin Predoju posle strate\u0161kog sastanka na temu \u0160engena sa bugarskim kolegom Atanasom Ilkovim na Salcbur\u0161kom forumu u Sofiji. Razgovori su bili u skladu sa konsolidovanim dijalogom na temu punog pristupanja Rumunije i Bugarske Evropskoj zoni slobodnog kretanja i sa ciljem da se do kraja usaglase stavovi dve dr\u017eave za pristupanje kopnenom \u0160engenu. ove godine, kao i faza bilateralne operativne saradnje, sa fokusom na suzbijanje ilegalnih migracija i organizovanog kriminala. Dvojica zvanica su istakli da veoma dobri rezultati na terenu i uspe\u0161ne operacije koje se zajedno sprovode u borbi protiv ilegalne migracije i prekograni\u010dnog kriminala pokazuju da odluka o ulasku Rumunije i Bugarske u \u0160engen sa kopnenim granicama mora biti doneta 2024. godine. Statisti\u010dki rezultati za poslednjih 12 meseci su veoma dobri, ilegalne migracije su u Rumuniji smanjene za preko 75 odsto u odnosu na prethodnu godinu, naveo je Katalin Predoju. Dvojica zvani\u010dnika su istakla da veoma dobri rezultati na terenu i uspe\u0161ne zajedni\u010dke operacije u borbi protiv ilegalne migracije i prekograni\u010dnog kriminala pokazuju da odluku o ulasku Rumunije i Bugarske treba oja\u010dati na terenu 2024. godine Statisti\u010dki rezultati poslednjih 12 meseci su veoma dobri, ilegalna migracija je opala u Rumuniji za preko 75 odsto u odnosu na prethodnu godinu, rekao je Katalin Predoju. <\/p>\n
Danas su SAD izrazile zabrinutost zbog me\u0161anja Rusije u drugi krug predsedni\u010dkih izbora 3. novembra u Republici Moldaviji, konkurencija koja c\u0301e biti veoma te\u0161ka. SAD su zabrinute da c\u0301e Rusija jo\u0161 jednom poku\u0161ati da spre\u010di Moldavce da ostvare svoje suvereno pravo da biraju svoje lidere, rekao je ameri\u010dki dr\u017eavni sekretar Entoni Blinken u izjavi koju citira AFP. Va\u0161ington je vec\u0301 osudio da je Rusija u\u010dinila sve \u0161to je u njenoj moc\u0301i da poremeti prvi krug predsedni\u010dkih izbora i referendum pro\u0161le nedelje, sa ciljem da podriva demokratiju u maloj biv\u0161oj sovjetskoj republici sa vec\u0301inskim rumunskim govornim stanovni\u0161tvom, posebno putem nelegalnog finansiranja , kupovinu glasova, dezinformacije i zlonamerne sajber aktivnosti. Podsec\u0301amo da su Moldavci sa malom razlikom, sa ne\u0161to vi\u0161e od 50 odsto glasova, odobrili izmenu Ustava u cilju pristupanja svoje zemlje EU. Istovremeno, aktuelna predsednica, proevropska Maja Sandu, zauzela je prvo mesto, sa 42,45 odsto glasova, u prvom krugu predsedni\u010dkih izbora, ali se sprema za te\u017eak drugi krug, u kojem c\u0301e se boriti sa predstavnikom Socijalisti\u010dke partije Aleksandrom Stojanoglom, koji je dobio 25,98%.<\/p>\n
Evropski parlament se danas izja\u0161njava o bud\u017eetu za narednu godinu, u druga\u010dijoj verziji od one koju je predlo\u017eila EK i onoj o kojoj se raspravlja u Savetu, koji najavljuje pregovore. U po\u010detku je Evropska komisija razmatrala bud\u017eet od pribli\u017eno 200 milijardi evra, koji je predlo\u017eila i Savetu i Parlamentu. Savet je od ovog predloga smanjio 8 milijardi evra, dok ga je Parlament povec\u0301ao za jo\u0161 milijardu. Jedan od dva glavna pregovara\u010da EP, rumunski poslanik Viktor Negresku, ka\u017ee da bi verzija EP, od 201 milijardu evra, bila ispravna, kako sa stanovi\u0161ta vi\u0161egodi\u0161njeg odre\u0111ivanja bud\u017eeta, tako i sa stanovi\u0161ta o tome \u0161ta je potrebno za zajedni\u010dke politike Unije. Evropski parlament se sla\u017ee sa povec\u0301anjem bud\u017eeta za bezbednost granica, odbranu i spoljno delovanje, ali smatra da je veliki problem u privredi i socijalnom sektoru, domenima za koje bi bilo potrebno vi\u0161e novca, ka\u017ee Viktor Negresku.<\/p>\n
Poslani\u010dki dom Rumunije usvojio je, kao telo za dono\u0161enje odluka, nacrt zakona o minimalnoj zaradi. Njime se transponuje evropska direktiva koja ima za cilj pobolj\u0161anje uslova rada i \u017eivota zaposlenih. Dokumentom je predvi\u0111eno da se minimalna osnovna bruto zarada za koju se garantuje da c\u0301e se isplac\u0301ivati treba da se utvr\u0111uje na godi\u0161njem nivou, kroz periodi\u010dno a\u017euriranje, nakon konsultacija sa nacionalno-reprezentativnim sindikatima i udru\u017eenjima poslodavaca i da uzima u obzir tro\u0161kove \u017eivota i ekonomske i socijalne pokazatelje.<\/p>\n
Rumunske vlasti najavljuju niz mera uo\u010di Godine deteta koja c\u0301e biti obele\u017eena 2025. Mere su usmerene na podr\u0161ku deci i promovisanju njihovih prava, posebno onih iz ugro\u017eenih podru\u010dja. Parlament je ranije ovog meseca usvojio zakon prema kojem 2025. postaje godina deteta u Rumuniji.<\/p>\n
Sedam evropskih zemalja, me\u0111u kojima je i Rumunija, tra\u017ei potpuno izjedna\u010davanje direktnih plac\u0301anja poljoprivrednicima u zemljama \u010dlanicama Evropske unije. Zahtev je u okviru Saveta za poljoprivredu i ribarstvo Luksemburga izneo privremeni bugarski ministar poljoprivrede Georgi Tahov. Prema njegovim re\u010dima, postoji potreba za izjedna\u010davanjem subvencija, jer razlike me\u0111u njima trenutno dovode do nejednakih tr\u017ei\u0161nih uslova. Istovremeno, Bugarska je podr\u017eala zahtev Rumunije za povec\u0301anje individualne gornje granice za poljoprivrednike pogo\u0111ene uvozom \u017eitarica iz Ukrajine i produ\u017eenje privremenog perioda za dodelu ove dr\u017eavne pomoc\u0301i najmanje do sledec\u0301eg leta.<\/p>\n
Jedanaestogodi\u0161nji de\u010dak iz Oradee (zapadna Rumunija) pozvan je da izlo\u017ei svoje slikarske radove u sedi\u0161tu Uneska u Parizu, u okviru me\u0111unarodne ve\u010deri kulture pod nazivom \u201eUmetnost i tradicija sveta\u201d (Arts et traditions du Monde) . Manifestacija je okupila umetnike iz Japana, Kine, Francuske, Portugala ili Libana. Rumunski umetnik je jedino dete koje je pozvano da u\u010destvuje zajedno sa poznatim umetnicima. Poziv Uneska dobio je nakon \u0161to je impresionirao publiku i izlaga\u010de prisutne na Me\u0111unarodnom salonu savremene umetnosti \u201eUmetnost \u2013 \u0161oping\u201c, odr\u017eanom od 18. do 20. oktobra u Carrousel du Louvre u Parizu. De\u010dak je izlo\u017eio 50 slika ra\u0111enih u akrilu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije Klaus Johanis boravi danas u zvani\u010dnoj poseti Crnoj Gori, na poziv svog kolege Jakova Milatovic\u0301a. Predsednik Klaus Johanis je ponovio da Rumunija \u010dvrsto podr\u017eava proces pro\u0161irenja EU sa partnerima sa Zapadnog Balkana i dr\u017eavama kandidatima iz isto\u010dnog susedstva. \u0160ef rumunske dr\u017eave je ocenio da je Crna Gora u\u010dinila va\u017ene korake u pregovara\u010dkom procesu, […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-821201","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n