Sredinom ove godine stanovni\u0161tvo Rumunije je iznosilo 21.779.000 stanovnika, \u0161to je za jedan procenat manje u odnosu na 1. jun 2023. godine. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, poja\u010dan je fenomen demografskog starenja, tako da ljudi stariji od 65 godina prema\u0161uju skoro za milion segment mlade populacije do 14 godina. 55% Rumuna \u017eivi u gradu, ali se fenomen migracije sela nastavio i skoro 90.000 ljudi se preselilo na selo u roku od godinu dana. \u017denska populacija je za pola miliona vec\u0301a od mu\u0161ke, a prose\u010dna starost u zemlji je blizu 43 godine.<\/p>\n
Rumunija je postala najvec\u0301i proizvo\u0111a\u010d prirodnog gasa u Evropskoj uniji, sa proizvodnjom od 2,3 milijarde kubnih metara gasa u drugom kvartalu, izjavio je rumunski ministar energetike Sebastijan Burdu\u017ea, koji je dodao da je Rumunija prestigla Holandiju, koja je zabele\u017eila proizvodnju od 2,2 milijarde kubnih metara gasa. Burdu\u017ea je precizirao i da glavna zasluga pripada isklju\u010divo rumunskoj kompaniji za eksploataciju prirodnog gasa Romgaz, koja je za \u0161est meseci imala za 5% vec\u0301u proizvodnju gasa u odnosu na isti period pro\u0161le godine. Prema re\u010dima Burdu\u017ee, Romgaz planira da izdvoji 600-800 miliona leja za povec\u0301anje proizvodnje. Samo ove godine rumunska kompanija je pustila u proizvodnju sedam novih sondi. Ministar energetike je dodao da su Rumuni dobili \u010detvrtu najni\u017eu cenu prirodnog gasa, prema podacima Evrostata.<\/p>\n
Prose\u010dna cena litra benzina porasla je u Rumuniji za 3,3%, u poslednjih 30 dana, ko\u0161tajuc\u0301i u Bukure\u0161tu izme\u0111u 7,09 leja i 7,18 leja. U istom periodu, prose\u010dna cena za litar dizel goriva je porasla za 2,3%, \u0161to zna\u010di da se litar standardnog dizel goriva, u glavnom gradu, prodaje po cenama izme\u0111u 7,10 leja i 7,19 leja (1 evro= 5 leja – n.ur.) Tokom ovog perioda, Rumunija se nalazi na 7. mestu u Evropskoj uniji me\u0111u zemljama sa najjeftinijim benzinom i na 9. mestu po najni\u017eoj ceni dizela.<\/p>\n
\u0160to pre pristupanje Rumunije sa kopnenim granicama \u0161engenskom prostoru je u nacionalnom interesu Ma\u0111arske, izjavio je u ponedeljak \u0161ef diplomatije Peter Sijarto, prenosi ma\u0111arska novinska agencija MTI. Prema njegovim re\u010dima, vlada u Budimpe\u0161ti se nada da bi to moglo da se desi pre kraja ma\u0111arskog predsedavanja Savetom Evropske unije, 31. decembra. Peter Sijarto je izjavio da je \u201eRumunija preduzela sve neophodne pripremne mere\u201d da bude kooptirana, \u0161to pokazuju ocene briselskih eksperata i gotovo jednoglasna podr\u0161ka \u010dlanica Evropske unije. Osvrc\u0301uc\u0301i se na odbijanje Austrije da podr\u017ei pun ulazak Rumunije u \u0160engen, ministar je rekao da je ma\u0111arska vlada u stalnim konsultacijama sa austrijskim zvani\u010dnicima.\u00a0 Pristupanje Rumunije bi tako\u0111e bilo \u201eu punoj saglasnosti“ sa interesima ma\u0111arske etni\u010dke zajednice u Rumuniji, dodao je Peter Sijarto, prenosi MTI.<\/p>\n
Misija Me\u0111unarodnog monetarnog fonda, koju predvodi Jan Kes Martijn, posetic\u0301e Bukure\u0161t od 5. do 8. novembra, kako bi analizirala nedavna ekonomska i finansijska kretanja i pregledala makroekonomske prognoze. U najnovijem izve\u0161taju \u201eWorld Economic Outlook\u201d koji je nedavno objavljen, MMF je revidirao nani\u017ee na 1,9% procene u vezi sa napretkom rumunske privrede ove godine, sa 2,8% koliko je bilo prognozirano u aprilu. Prema novim ciframa koje je objavio MMF, nakon rasta od 2,1% pro\u0161le godine, napredak rumunske privrede c\u0301e se ove godine usporiti na 1,9%, a ubrzac\u0301e se na 3,3% 2025. godine.<\/p>\n
Od 27. do 30. oktobra u Bukure\u0161tu boravi delegacija NATO Komiteta za odbrambenu politiku i planiranje.\u00a0 Prema saop\u0161tenju za \u0161tampu Ministarstva odbrane, poseta nudi priliku za produbljivanje odnosa saradnje i procenu doprinosa Rumunije ja\u010danju odvrac\u0301anja i odbrane NATO-a. Delegacija NATO primljena je u sedi\u0161tu Ministarstva odbrane, gde je nagla\u0161en zna\u010daj ja\u010danja savezni\u010dke solidarnosti u aktuelnom bezbednosnom kontekstu, sa akcentom na crnomorski region, i istaknuti prioriteti Rumunije u okviru NATO-a. Na dnevnom redu posete su i odlasci u multinacionalne strukture od strate\u0161kog zna\u010daja za odbranu i polo\u017eaj odvrac\u0301anja na isto\u010dnom krilu. Ova poseta podvla\u010di posvec\u0301enost Rumunije NATO-u i odra\u017eava zna\u010dajan doprinos ja\u010danju zajedni\u010dke bezbednosti – navodi se i u saop\u0161tenju.<\/p>\n
Prema podacima rumunskog ministarstva finansija, dug javne uprave – dr\u017eavni dug – dostigao je 876,288 milijardi leja (oko 175 milijardi evra) u julu. Kao procenat BDP-a, dr\u017eavni dug je porastao na 52%. Istovremeno, unutra\u0161nji dug javne uprave iznosio je, tako\u0111e u julu, 428,925 milijardi leja (oko 85,7 milijardi evra), odnosno 25,5% BDP-a, dok je spoljni dug javne uprave iznosio 447,363 milijarde leja (oko 89,5 milijardi evra), odnosno 26,6% BDP-a. S druge strane, bud\u017eetski deficit procenjen za 2024. godinu iznosi skoro 8% BDP-a. Rumunija je od 2020. godine u proceduri prekomernog deficita, u uslovima prekora\u010denja, u 2019. godini, granice od 3%, utvr\u0111ene u okviru Pakta za stabilnost i rast. Prema preporuci Saveta Evropske unije 2021. godine, Rumunija je morala da iza\u0111e iz procedure prekomernog deficita najkasnije do 2024. godine.<\/p>\n
Rumunska teniserka Simona Halep (883 WTA) pora\u017eena je u ponedeljak od Kineskinje Jue Juan (45 WTA) rezultatom 6-3, 6-3, u prvom kolu WTA 250 turnira u Hong Kongu. Ovo je bio prvi duel biv\u0161e svetsk liderke i Juana. Za Halep je to bio tek drugi nastup na WTA glavnom \u017erebu ove godine, nakon poraza u prvom kolu u Majamiju u martu. Ana Bogdan (109 WTA), koja c\u0301e u prvom kolu igrati protiv Australijanke Kimberli Birel (111 WTA), tako\u0111e je u glavnom \u017erebu na turniru u Hong Kongu sa ukupnim nagradama od skoro 270.000 dolara. Birel je pobedila u njihovom jedinom susretu pro\u0161le godine u prvom kolu kvalifikacija za Australijan open.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Sredinom ove godine stanovni\u0161tvo Rumunije je iznosilo 21.779.000 stanovnika, \u0161to je za jedan procenat manje u odnosu na 1. jun 2023. godine. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, poja\u010dan je fenomen demografskog starenja, tako da ljudi stariji od 65 godina prema\u0161uju skoro za milion segment mlade populacije do 14 godina. 55% Rumuna \u017eivi u gradu, […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[157362,157361,150660,145620],"coauthors":[113245,116091],"class_list":["post-822570","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti","tag-cene-goriva","tag-demografija","tag-prirodni-gas","tag-sengen"],"acf":[],"yoast_head":"\n