Vlada Rumunije odobrila je po\u010detak sa Vladom u Beogradu pregovora o sporazumu za osnivanje i rad kulturnih instituta. Vlada Rumunije odobrila je po\u010detak procedura za otvaranje dva kulturna instituta, Rumunskog kulturnog instituta u Beogradu, sa ogrankom u Vr\u0161cu, sa sedi\u0161tem u zgradi kompleksa \u201eLuceafarul\u201d i Srpskog kulturnog instituta u Bukure\u0161tu, sa ogrankom u Temi\u0161varu. Otvaranje Rumunskog kulturnog instituta u Beogradu i ogranka u Vr\u0161cu, prvi su instituti u mre\u017ei rumunskih kulturnih instituta na Zapadnom Balkanu. Rumunski kulturni institut u Beogradu je podre\u0111en Ministarstvu spoljnih poslova Rumunije i Rumunskom kulturnom institutu, a Srpski institut u Bukure\u0161tu Ministarstvu spoljnih poslova Srbije. Institut c\u0301e doprineti promovisanju rumunskih umetni\u010dkih kulturnih vrednosti i postignu\u0107a nau\u010dnog i kulturnog stvarala\u0161tva iz Rumunije na prostoru Srbije. <\/p>\n
Rumunski ministar unutra\u0161njih poslova Katalin Predoju nedavno je na ministarskom sastanku Salcbur\u0161kog foruma promovisao cilj Rumunije da ove godine u potpunosti u\u0111e u \u0161engenski prostor, uklju\u010dujuc\u0301i i kopnene granice, dobiv\u0161i pozitivan odgovor i podr\u0161ku, kako u neformalnim razgovorima koje je vodio tokom doga\u0111aja, kao i na plenarnoj sednici, javlja Ministarstvo unutra\u0161njih poslova. Salcbur\u0161ki forum je va\u017ean format za rad i saradnju u centralnoj i isto\u010dnoj Evropi na obezbe\u0111enju granica, borbi protiv trgovine migrantima, drogom i organizovanim kriminalom. Predstavljeni su rezultati Rumunije i razgovaralo se o povec\u0301anju saradnje izme\u0111u nacionalnih policija. Stvari teku dobro, ali ostajemo fokusirani kako na rad na terenu za za\u0161titu granica, tako i na multilateralno, bilateralne, formalne i neformalne diplomatske aktivnosti, rekao je Predoju. Zvani\u010dnik je istakao pristup Rumunije u borbi protiv trgovine migrantima, koja je intenziviranjem saradnje sa susedima, ali i sa regionalnim partnerima i evropskim institucijama, uspela da postigne va\u017ene rezultate u pogledu bezbednosti granica i upravljanja migracijama. Implementacija, zajedno sa Komisijom i agencijama EU, pilot projekta sa srpskim partnerima doprinela je masovnom smanjenju poku\u0161aja ilegalnog prelaska granice, na granici Rumunije i Srbije. Prema Fronteksu, u prvih 9 meseci 2024. godine, broj ilegalnih migranata na zapadnobalkanskoj ruti zabele\u017eio je najvec\u0301i pad od svih migratornih ruta (-79%). Rumunija je me\u0111u prvim dr\u017eavama uklju\u010denim u zajedni\u010dke istra\u017ene timove na evropskom nivou u cilju borbe protiv trgovine migrantima. Rumunija i Bugarska c\u0301e sara\u0111ivati u cilju uni\u0161tavanja mre\u017ea trgovaca migrantima, izjavio je ministar unutra\u0161njih poslova Katalin Predoju posle strate\u0161kog sastanka na temu \u0160engena sa bugarskim kolegom, u okviru Salcbur\u0161kog foruma. Imamo dva jaka argumenta za \u201ekopneni \u0161engen\u201c 2024: postignute rezultate u borbi protiv ilegalne migracije i besprekornu primenu \u201evazdu\u0161nog i pomorskog \u0161engena\u201c, kazao je Predoiu.<\/p>\n
Ambasada Rumunije u Srbiji podr\u017eala je prisustvo Rumunije na 67. Beogradskom sajmu knjiga od 25. do 27. oktobra 2024. Ovo je jedan od najvec\u0301ih sajmova knjiga u Centralnoj i Isto\u010dnoj Evropi, imaju\u010di u vidu broj posetilaca, autora, izdava\u010di koji u\u010destvuju kao i propratne doga\u0111aje. U programu doga\u0111aja koje je Ministarstvo kulture organizovalo na nacionalnom \u0161tandu bili su prisutni autori Anastasija Gavrilovic\u0301 i Bogdan Krecu, prevodioci Marija Nenadic\u0301 i \u0110ura Mio\u010dinovic\u0301, kao i Monika Hucanu, lektor za rumunski jezik na Univerzitetu u Beogradu i zna\u010dajno ime u formiranju prevodilaca iz rumunske knji\u017eevnosti u Srbiji. Program povodom 67. Beogradskog sajma knjiga obuhvatio je nekoliko tribina: \u201eMoguc\u0301nosti i pote\u0161koc\u0301e u podr\u0161ci knji\u017eevnom prevo\u0111enju\u201c, \u201eDebata izme\u0111u pozvanih rumunskih autora i prevodilaca\u201c. U\u010destvovali su : Bogdan Krecu, Anastasija Gavrilovic\u0301i, Marija Nenadic\u0301, Simona Popov. Moderator: Monika Hucanu. Prevod je obezbedio \u0110ura Mio\u010dinovic\u0301. Anastasija Gavrilovic\u0301 predstavila je knjigu \u00abIndustrija smiravanja odraslih (Izdava\u010dka ku\u0107a Max Blecher, 2021\/Akademska knjiga, 2023), a Bogdan Krecu, \u00abNikita: pesnik kao vojnik\u00bb (Polirom, 2019\/Albatros Plus, 2024). <\/p>\n
Folklorni ansambl \u201ePlavi delija\u201c iz Velikog Sempetra proslavio je 20 godina postojanja i delovanja. U organizaciji Saveza Srba u Rumuniji, folklorni ansambl \u201ePlavi delija\u201c odr\u017eao je ovim povodom, u subotu, 26. oktobra, sa po\u010detkom u 19.00 \u010dasova, slavljeni\u010dki koncert .<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vlada Rumunije odobrila je po\u010detak sa Vladom u Beogradu pregovora o sporazumu za osnivanje i rad kulturnih instituta. Vlada Rumunije odobrila je po\u010detak procedura za otvaranje dva kulturna instituta, Rumunskog kulturnog instituta u Beogradu, sa ogrankom u Vr\u0161cu, sa sedi\u0161tem u zgradi kompleksa \u201eLuceafarul\u201d i Srpskog kulturnog instituta u Bukure\u0161tu, sa ogrankom u Temi\u0161varu. Otvaranje […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30,105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-822727","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n