Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije dostavilo je Stalnoj izbornoj vlasti predloge o lokacijama 950 bira\u010dkih mesta u inostranstvu za izbore za predsednika Rumunije, za Senat i Proslani\u010dki dom. U pore\u0111enju sa izborima za Evropski parlament 9. juna, za koje je organizovano 915 bira\u010dkih mesta, za predstojec\u0301e predsedni\u010dke i parlamentarne izbore predlo\u017eeno je uspostavljanje dodatnih 35 mesta. Najvi\u0161e bira\u010dkih mesta bic\u0301e organizovano u Italiji (i na Malti) – 158, \u0160paniji – 147, Velikoj Britaniji – 107, Francuskoj (i Kne\u017eevini Monako) – 68, Republici Moldaviji – 59, Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama – 48. Kao iu slu\u010daju evropskih parlamentarnih izbora 9. juna, iz objektivnih razloga, bira\u010dka mesta nec\u0301e biti organizovana u: Avganistanu (rumunska vojska je povu\u010dena iz te zemlje), Rostovu na Donu. \u2013 Rusija, Odesa – Ukrajina (aktivnost konzulata je privremeno obustavljena), Sudanu, Venecueli, Libiji i Severnoj Koreji. Na predsedni\u010dkim izborima u inostranstvu se glasa tri dana u svakom krugu (22., 23. i 24. novembra, 6., 7. i 8. decembra), a na parlamentarnim izborima dr\u017eavljani Rumunije imaju na raspolaganju dva dana (30. i 1. decembra).<\/p>\n
Predsednik Rumunije Klaus Johanis poslao je u sredu na platformi X poruku saosec\u0301anja nakon ozbiljnih poplava koje su se dogodile u \u0160paniji. \u201eDuboko smo zabrinuti i tu\u017eni zbog gubitka ljudskih \u017eivota i ogromne katastrofe izazvane velikim poplavama u \u0160paniji. Rumunija je uz \u0160paniju u ovim te\u0161kim vremenima\u201c, rekao je \u0161ef dr\u017eave. Vi\u0161e od 70 ljudi je poginulo nakon \u0161to su jake ki\u0161e, uzrokovane hladnim frontom izazvale razorne poplave na jugoistoku \u0160panije. Na snimcima na dru\u0161tvenim mre\u017eama vidi se kako bujica izaziva haos, ru\u0161i mostove i odnosi automobile, prenosi Bi-Bi-Si. Dr\u017eavna meteorolo\u0161ka agencija izdala je crveni kod koji va\u017ei za isto\u010dni deo regiona Valensije i za oblasti u Andaluziji.<\/p>\n
Deset velikih gradova u Rumuniji uklju\u010deni su u evropski projekat kroz koji c\u0301e do 2035. godine postati inteligentni i ekolo\u0161ki prihvatljivi. Nakon izbora koji su na Forumu o klimatskoj neutralnosti M100 napravili stru\u010dnjaci za urbano planiranje, Bukure\u0161t, Alba Julija i Bra\u0161ov u centralnoj Rumuniji Konstanca na jugoistoku, Ja\u0161i na istoku ili Oradea na zapadu dobic\u0301e i podr\u0161ku za smanjenje emisije ugljenika i transformaciju istih u pametne, zelene gradove. Forum M100, koji je u toku ovih dana u Bukure\u0161tu, je doga\u0111aj koji je osmi\u0161ljen da ponudi platformu za debatu o dobrim praksama u oblasti odr\u017eivosti. <\/p>\n
Strane direktne investicije u Rumuniji smanjene su za 21 odsto u prvih sedam meseci ove godine, u odnosu na rekordnu 2022. godinu, kada je njihova vrednost bila 10 milijardi evra, pokazuju podaci Saveta stranih investitora. Njen predsednik Danijel Anghel rekao je da je samo trec\u0301ina kompanija aktivnih u na\u0161oj zemlji planirala povec\u0301anje investicija za 2025. godinu, \u0161to je najni\u017ei nivo u poslednje \u010detiri godine. Ukupne strane investicije u Rumuniji iznose 118 milijardi evra, a prva tri mesta zauzimaju Holandija, Nema\u010dka i Austrija. Anghel je precizirao da c\u0301e 2025. godine 43 odsto kompanija zadr\u017eati svoja ulaganja kao i prethodne godine, a 22 odsto c\u0301e ih smanjiti.<\/p>\n
Najpoznatija manifestacija u poljoprivrednoj i prehrambenoj industriji u Rumuniji – Indagra & Indagra Food – pocinje danas u Bukure\u0161tu. U\u010destvuje vi\u0161e od 500 kompanija iz 25 zemalja i predstavljeno je vi\u0161e od 150 inovacija i novih proizvoda. Me\u0111unarodni sajam proizvoda i opreme za poljoprivredu, hortikulturu, vinogradarstvo i sto\u010darstvo Indagra 2024 u prvi plan stavlja inovacije koje oblikuju poljoprivredu buduc\u0301nosti. Od najsavremenije opreme do tehnolo\u0161kih re\u0161enja koja unapre\u0111uju produktivnost, doga\u0111aj je mesto gde poljoprivrednici, preduzetnici i entuzijasti u poljoprivredi mogu da prona\u0111u konkretna re\u0161enja za odr\u017eivu buduc\u0301nost – ka\u017eu organizatori. Sajam je otvoren do nedelje, 3. novembra.<\/p>\n
Minimalna zarada u privredi mogla bi da poraste, ponovo, u Rumuniji, od 1. januara sledec\u0301e godine, sa 3700 na 4050 bruto leja (oko 810 evra). Inicijatori nacrta zakona u tom smislu ka\u017eu da c\u0301e povec\u0301anje imati pozitivne efekte smanjenjem rada na crno ili povec\u0301anjem kupovne moc\u0301i. Tako\u0111e, stru\u010dnjaci iz oblasti procenjuju da c\u0301e jo\u0161 jedan va\u017ean efekat biti stimulisanje zapo\u0161ljavanja u manje atraktivnim oblastima za pojedine zaposlene, posebno \u017eene i mlade. Vi\u0161e od 1.800.000 ljudi imac\u0301e koristi od ovog povec\u0301anja, \u0161to c\u0301e uticati na mnoge sektore delatnosti kao \u0161to su trgovina, transport, mala i srednja preduzec\u0301a, oblasti u kojima su plate ispod proseka.<\/p>\n
Doprinos Norve\u0161ke od 127 miliona dolara za kupovinu naprednog raketnog sistema zemlja-vazduh Patriot za Rumuniju pokazuje \u201ene samo njenu \u010dvrstu podr\u0161ku Rumuniji, vec\u0301 i njenu posvec\u0301enost savezni\u010dkoj bezbednosti\u201c, rekao je u utorak ministar odbrane Republike Rumunije, Angel Tilvar. Odluka norve\u0161ke vlade da zna\u010dajno doprinese ovoj akviziciji objavljena je na sastanku Saveta nordijskih dr\u017eava u Rejkjaviku, koji se odr\u017eava do \u010detvrtka, navodi Ministarstvo odbrane. Prema citiranom izvoru, ova bliska saradnja Rumunije i Norve\u0161ke odra\u017eava zajedni\u010dku i nepokolebljivu posvec\u0301enost oba naroda aktuelnim bezbednosnim izazovima, kao i kontinuiranu podr\u0161ku Ukrajine suo\u010denoj sa neopravdanom agresijom Rusije. Bukure\u0161t je pre izvesnog vremena objavio da Ukrajini poklanja sistem Patriot i da c\u0301e u zamenu dobiti sli\u010dan od SAD. Rumunska vojska je 2017. godine naru\u010dila sedam sistema Patriot u najskupljem ugovoru o vojnoj nabavci u istoriji, vrednom 4 milijarde evra. \u010cetiri su vec\u0301 stigla, dve su operacionalizovane, a trec\u0301i c\u0301e biti do kraja godine. Tako\u0111e od Norve\u0161ke, Rumunija je kupila 32 aviona F-16, od kojih je devet vec\u0301 sletelo u zemlju. Trenutno rumunsko vazduhoplovstvo ima jednu eskadrilu od 17 aviona F-16 kupljenih od Portugala i modernizovanih.<\/p>\n
Ustavni sud Rumunije (CCR) odbacio je u utorak zahtev Vi\u0161eg kasacionog suda (ICCJ) u vezi sa „Zakon o beguncima“ i utvrdio da je normativni akt ustavan. Vi\u0161i kasacioni sud se zalio Ustavnom sudu na Zakon o izmeni i dopuni Zakona 286\/2009 o Krivi\u010dnom zakoniku, koji je donelo Narodno vec\u0301e u novembru 2023. godine, koji predvi\u0111a da se kona\u010dno osu\u0111ena lica koja se ne jave policiji u roku od sedam dana da biti u zatvoru c\u0301e se smatrati bekstvom i rizikovati kaznu izme\u0111u 6 meseci i 3 godine. Po oceni Vi\u0161eg suda, ovim zakonom bi bilo povre\u0111eno pravo na pravi\u010dno su\u0111enje i pravo na slobodu pojedinca. Kazni koja je izre\u010dena za krivi\u010dno delo bekstva dodaje se kazna koja je ostala neizvr\u0161ena na dan bekstva, tako\u0111e je propisano normativnim aktom. Biv\u0161i gradona\u010delnik Bukure\u0161ta Sorin Opresku, biv\u0161a \u0161efica DIICOT-a (Tu\u017eila\u0161tva za borbu protiv mafije) Alina Bika, sin \u0161efa Profesionalne fudbalske lige Marija Iorguleskua i Pola Filipa, unuka kralja Karola II. Spisak definitivno osu\u0111enih u Rumuniji, koji su uspeli da pobegnu iz zemlje da bi izbegli zatvor. Italija i Gr\u010dka su zemlje koje preferiraju osu\u0111eni begunci.<\/p>\n
Trojica \u017eandarma iz Oradee (zapadna Rumunija) osumnji\u010deni su da su koristili fiktivna lekarska uverenja da rade kao plac\u0301enici u Kongu. Prema Nacionalnoj Direkciji za borbu protiv korupcije, oni bi bili deo dosijea o sumnji na korupciju u vezi sa la\u017enim pribavljanjem dokumenata od strane zaposlenih u Inspektoratu \u017dandarmerije Bihor. Kako prenose lokalni mediji, trojica \u017eandarma bila su u bliskim odnosima sa rukovodstvom Inspektorata, koji im je u poslednje dve godine odobrio da pod la\u017enim izgovorom nagomilavaju lekarska odsustva za period u kome su bili zaposleni u Kongo. Optu\u017ebe u dosijeu odnose se na dela mita, zloupotrebe slu\u017ebenog polo\u017eaja, intelektualnog falsifikovanja i izjava.<\/p>\n
\u017denska fudbalska reprezentacija Rumunije pora\u017eena je od selekcije Poljske rezultatom 4-1, u utorak uve\u010de, na gostovanju u Gdanjsku, u revan\u0161 utakmici prvog kola plej-ofa kvalifikacija za Evropsko prvenstvo – WEURO 2025. U prvoj utakmici, u Bukure\u0161tu, Poljaci su pobedili sa 2-1. Rumunija se plasirala u plej-of nakon pobede u svih \u0161est me\u010deva u Grupi C4 preliminarne utakmice WEURO 2025.<\/p>\n
Lider populisti\u010dke formacije Na\u0161a partija iz Republike Moldavije (biv\u0161a sovjetska, prete\u017eno rumunskog govornog podru\u010dja) Renato Usati, koji je u prvom krugu predsedni\u010dkih izbora zauzeo trec\u0301e mesto sa 13,79 odsto glasova, izjavio je da nec\u0301e podr\u017eati u drugom krugu, u nedelju 3. novembra, ni aktuelni \u0161ef dr\u017eave, prozapadno orijentisana Maja Sandu, ni biv\u0161i generalni tu\u017eilac Aleksandra Stojanoglova, podr\u017ean od proruskih socijalista. Biv\u0161i gradona\u010delnik Balcija, drugog po veli\u010dini grada u Republici Moldaviji, Usataj je u prvom krugu zatra\u017eio od svojih oko 213.000 bira\u010da da preuzmu odgovornost za glasanje u nedelju i precizirao da nec\u0301e izac\u0301i na izbore ni za jednog od preostalih kandidata u trci. I nezavisni kandidat Tudor Ulianovski rekao je da nec\u0301e podr\u017eati nijednog preostalog kandidata u drugom krugu, a mnoge predsedni\u010dke nade, navedene kao proruske i eliminisane iz trke 20. oktobra, pozvale su svoje pristalice da glasaju protiv Maje Sandu. Ona je u prvom krugu dobila 42,49% glasova, a Stojanoglo, po nacionalnosti Gagauz, 25,95%.<\/p>\n
Gruzijsko tu\u017eila\u0161tvo objavilo je u sredu otvaranje istrage o \u201enavodnom falsifikovanju\u201d parlamentarnih izbora, pozivajuc\u0301i prozapadnu predsednicu zemlje Salome Zurabisvili da detaljno iznese optu\u017ebe za prevaru koje je podigla protiv vladajuc\u0301e stranke, progla\u0161en pobednikom izbora, navodi AFP. Ova najava dolazi \u010detiri dana nakon parlamentarnih izbora u ovoj biv\u0161oj sovjetskoj republici na Ju\u017enom Kavkazu, koje su, prema opoziciji, obele\u017eile „neregularnosti“. Prema zvani\u010dnim rezultatima, partija Gruzijski san, koja je na vlasti od 2012. godine i koju klevetnici optu\u017euju za proruski autoritarni pomak, odnela je pobedu na izborima. Nakon optu\u017ebi za prevaru, nalo\u017eeno je delimi\u010dno ponovno brojanje glasova na 14 odsto bira\u010dkih mesta. To traje od utorka, ali u ovoj fazi rezultati jo\u0161 nisu poznati. Evropska unija, SAD i me\u0111unarodni posmatra\u010di tako\u0111e su izrazili sumnju u ispravno sprovo\u0111enje glasanja<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije dostavilo je Stalnoj izbornoj vlasti predloge o lokacijama 950 bira\u010dkih mesta u inostranstvu za izbore za predsednika Rumunije, za Senat i Proslani\u010dki dom. U pore\u0111enju sa izborima za Evropski parlament 9. juna, za koje je organizovano 915 bira\u010dkih mesta, za predstojec\u0301e predsedni\u010dke i parlamentarne izbore predlo\u017eeno je uspostavljanje dodatnih 35 mesta. […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-823287","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n