Rumunija i Norve\u0161ka nastavljaju da stoje uz Ukrajinu u ovim \u201ekriti\u010dnim trenucima\u201c, izjavio je u petak ministar nacionalne odbrane An\u0111el Tilvar, koji se u Bukure\u0161tu sastao sa kolegom iz te skandinavske zemlje Bjornom Arildom Gramom. Ministar Tilvar je istakao uspe\u0161nu saradnju izme\u0111u vazduhoplovstva dve zemlje u okviru programa opremanja \u201eVi\u0161enamenski vazduhoplovni avioni\u201c, kroz koji je Vlada Rumunije dodelila Vladi Kraljevine Norve\u0161ke ugovor za nabavku 32 aviona F-16, uz logisti\u010dku podr\u0161ku u po\u010detku i paket komplementarne robe i usluga Vlade Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava. Ukupno je primljeno 12 aviona, po dolasku u Rumuniju, pre manje od nedelju dana, jo\u0161 tri vi\u0161enamenska aviona F-16 Fighting Falcon. Zavr\u0161etak prijema cele serije procenjuje se do kraja 2025. godine.<\/p>\n
Jedna osoba sa spiska rumunskih dr\u017eavljana koji se vode kao nestali nakon katastrofalnih poplava u \u0160paniji identifikovana je kao preminula, saop\u0161tilo je jutros Ministarstvo spoljnih poslova. Ministarstvo spoljnih poslova, preko rumunskog konzulata u Kasteljonu de la Plana i rumunske ambasade u Madridu, proverava podatke o ostalim rumunskim dr\u017eavljanima koji se nalaze na spisku nestalih lica. Procenjuje se da ima 15 takvih gra\u0111ana o kojima Ministarstvo spoljnih poslova jo\u0161 nema podataka. Podsec\u0301amo, region Valensije, na jugoistoku \u0160panije, pogodile su pre dva dana razorne poplave, koje stru\u010dnjaci smatraju \u201ebez presedana\u201c. Najmanje 205 ljudi umrlo je u \u0160paniji od posledica ki\u0161a i poplava ove nedelje – prema a\u017euriranom bilansu stanja koje su dale vlasti. Desetine ljudi se i dalje vode kao nestale. \u0160panija je proglasila trodnevnu nacionalnu \u017ealost.<\/p>\n
Rumunska dr\u017eava snosi tro\u0161kove repatrijacije rumunskih dr\u017eavljana koji su preminuli u inostranstvu, na zahtev porodice, u granicama do 5.000 evra, prema zakonu koji je u petak proglasio predsednik Klaus Johanis. U tom smislu, godi\u0161nje se u bud\u017eetu Ministarstva inostranih poslova ovi iznosi izdvajaju za plac\u0301anje tro\u0161kova repatrijacije. Metodolo\u0161ke norme za sprovo\u0111enje zakona utvr\u0111uju se zajedni\u010dkom naredbom ministar spoljnih poslova i ministar finansija, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu normativnog akta.<\/p>\n
U petak je zvani\u010dno po\u010dela izborna kampanja za parlamentarne izbore 1. decembra. Ulog predstavlja 466 mesta buduc\u0301eg zakonodavnog tela, 330 u Domu poslanika i 136 u Senatu. Kampanja za parlamentarce zavr\u0161ava se 30. novembra. Dr\u017eavljani Rumunije sa prebivali\u0161tem ili boravi\u0161tem u inostranstvu mogu glasati putem po\u0161te, ako su izabrali tu opciju, ili na bira\u010dkim mestima organizovanim van granica zemlje. Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije dostavilo je Stalnoj izbornoj komisiji predloge o lokacijama 950 bira\u010dkih mesta u inostranstvu za izbore za predsednika Rumunije i za Senat i Dom poslanika. Podsec\u0301amo, pre nedelju dana po\u010dela je izborna kampanja za prvi krug predsedni\u010dkih izbora, zakazan za 24. novembar. Drugi krug c\u0301e se odr\u017eati 8. decembra. U Rumuniji su 9. juna organizovani lokalni i evropski parlamentarni izbori.<\/p>\n
Rumunski ministar ekonomije, preduzetni\u0161tva i turizma \u0160tefan-Radu Oprea i ministar trgovine Turske Omer Bolat predsedavali su u petak, u Bukure\u0161tu, drugom sednicom Ekonomsko-komercijalnog komiteta (JETCO) izme\u0111u dve zemlje. Rumunski ministar je izjavio da postoji o\u010digledan napredak u pogledu vrednosti bilateralne trgovine. Zvani\u010dnik iz Ankare je sa svoje strane naveo da su bilateralni ekonomski odnosi porasli u svim oblastima, trgovini, investicijama, turizmu, transportu i uslugama, mnoge velike turske kompanije i mala i srednja preduzec\u0301a ula\u017eu direktno u Rumuniju. Istovremeno, on je cenio podr\u0161ku Rumunije njegovoj zemlji u okviru EU, za modernizaciju carinske unije. Deklaraciju o osnivanju JETCO Rumunija \u2013 Republika Turska potpisali su ministri ekonomije dveju zemalja na marginama posete Rumuniji predsednika Republike Turske Red\u017eepa Tajipa Erdogana 1. aprila 2015. godine.<\/p>\n
Rumunsko ministarstvo finansija pozajmilo je 500 miliona leja (100 miliona evra) od lokalnih banaka, prodajom dr\u017eavnih obveznica, a danas c\u0301e dobiti jo\u0161 75 miliona na dodatnoj aukciji. Od po\u010detka godine banke koje posluju u Rumuniji kupile su dr\u017eavne obveznice od Ministarstva finansija u vrednosti od preko 94 milijarde leja, iznose koji se koriste za finansiranje bud\u017eetskog deficita i refinansiranje javnog duga. Dr\u017eava je povec\u0301ala svoj plan zadu\u017eivanja za ovu godinu sa 181 na 217 milijardi leja i koristi sve instrumente koji joj stoje na raspolaganju, kroz prodaju hartija od vrednosti stanovni\u0161tvu i kroz spoljno finansiranje, najnovije na japanskom tr\u017ei\u0161tu, odakle se zadu\u017eila oko 200 miliona evra prodajom zelenih obveznica.<\/p>\n
Uvoz energenata u Rumuniju je pro\u0161le godine smanjen za 5,5% u odnosu na prethodnu, dok je bruto unutra\u0161nja potro\u0161nja energije smanjena za 3,5% – pokazuju privremeni podaci koje je danas objavio Nacionalni institut za statistiku. Prema citiranom izvoru, na op\u0161tem nivou, ukupni raspolo\u017eivi energetski resursi u pro\u0161loj godini smanjeni su u odnosu na 2022. i iznosili su 42 miliona tona ekvivalenta nafte. Tako\u0111e, zna\u010dajnije smanjenje resursa zabele\u017eeno je kod koksa, uglja i sirove nafte. Umesto toga, uvoz naftnih derivata je povec\u0301an za skoro 30%. Iz godine u godinu potro\u0161nja energije po privredi smanjena je za 3,2%, na pozadini pada industrijskih aktivnosti. Me\u0111utim, povec\u0301ana je potro\u0161nja transporta i drugih industrijskih grana, pokazuju podaci Nacionalnog instituta za statistiku.<\/p>\n
Francuska od petka sprovodi grani\u010dne kontrole i suspenduje na \u0161est meseci slobodno kretanje u \u0161engenskom prostoru za Evropljane koji dolaze iz susednih zemalja. Dopisnik Radija Rumunije iz Pariza precizira da Evropljani koji \u017eele da stignu u Francusku moraju sa sobom imati li\u010dnu kartu ili paso\u0161. Francuske vlasti su takve mere preduzimale i u pro\u0161losti, posle krvavih teroristi\u010dkih napada 2015. i 2016. godine, ali samo na granici sa Italijom. Odluku da se generalizuju kontrole na granicama sa drugim susedima vlada u Parizu motivi\u0161e potrebom da se odgovori na ozbiljne pretnje javnom redu i unutra\u0161njoj bezbednosti, koje predstavljaju kriminalne mre\u017ee koje omoguc\u0301avaju ilegalnu migraciju, kao i intenzivne teroristi\u010dke aktivnosti.<\/p>\n
U oktobru je ruska vojska za invaziju lansirala vi\u0161e od 2.000 dronova za napade na civilne i vojne ciljeve u Ukrajini – saop\u0161tili su u petak vojni zvani\u010dnici iz Kijeva, citirani od me\u0111unarodnih novinskih agencija. Prema zvani\u010dnicima gradske uprave, glavni grad Ukrajine je samo u oktobru napadnut 20 puta.\u00a0 General\u0161tab ukrajinske vojske tvrdi da je presreo 1.185 od 2.023 dronova lansiranih pro\u0161log meseca i da je jo\u0161 738 \u201elokalno izgubljeno\u201d. Ukupno, od po\u010detka 2024. godine, Rusi su lansirali 6.987 dronova iznad Ukrajine, koji su uglavnom ga\u0111ali civilnu i kriti\u010dnu infrastrukturu \u2013 ka\u017eu i ukrajinski zvani\u010dnici. Ukrajina se, primec\u0301uju komentatori, priprema za jo\u0161 jednu hladnu sezonu nestanka struje usled ruskih udara na njen energetski sistem.<\/p>\n
Velika vec\u0301ina slu\u010dajeva ubijanja novinara ostaje neka\u017enjena \u0161irom sveta, osudio je Unesko u izve\u0161taju, povodom Me\u0111unarodnog dana eliminacije neka\u017enjivosti zlo\u010dina nad novinarima, koji se obele\u017eava svake godine 2. novembra, prenosi AFP. 85% zlo\u010dina nad novinarima koje je Unesko zabele\u017eio od 2006. smatra se nere\u0161enim, dodaje se u izve\u0161taju. Tokom dve godine obuhvac\u0301ene izve\u0161tajem Uneska (2022. i 2023.), ubijeno je 162 novinara, od kojih skoro polovina rade u zemljama u oru\u017eanom sukobu. U 2022. godini, zemlja sa najvec\u0301im brojem ubistava bio je Meksiko, sa 19 slu\u010dajeva, a sledi Ukrajina, gde je ubijeno 11 novinara. U 2023. godini najvec\u0301i broj ubistava je zabele\u017een u Palestini, gde su ubijena 24 novinara, isti\u010de se u izve\u0161taju.<\/p>\n
Radio Rumunija je u petak proslavio 96 godina neprekidnog emitovanja programa. Sa vi\u0161e od 3 miliona slu\u0161alaca dnevno, javna radio stanica mora da se ponovo osmisli i u\u010dini privla\u010dnijom za mladu publiku, rekao je predsednik i generalni direktor Rumunskog radiodifuznog dru\u0161tva Razvan-Joan Dinka. Radio Rumunija je po\u010deo da emituje program 1. novembra 1928. godine u 17.00 \u010dasova sa najavom \u201eHalo, ovde Radio Bukure\u0161t\u201c. U znak priznanja odlu\u010dujuc\u0301e uloge koju radio ima u istoriji Rumunije, Parlament je u decembru 2019. odlu\u010dio da 1. novembar bude nacionalni dan radija. Tim povodom se u petak u Sali Radio u Bukure\u0161tu odr\u017eao jubilarni koncert, pod dirigentskom palicom \u010duvenog dirigenta Kristijana Mandeala.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunija i Norve\u0161ka nastavljaju da stoje uz Ukrajinu u ovim \u201ekriti\u010dnim trenucima\u201c, izjavio je u petak ministar nacionalne odbrane An\u0111el Tilvar, koji se u Bukure\u0161tu sastao sa kolegom iz te skandinavske zemlje Bjornom Arildom Gramom. Ministar Tilvar je istakao uspe\u0161nu saradnju izme\u0111u vazduhoplovstva dve zemlje u okviru programa opremanja \u201eVi\u0161enamenski vazduhoplovni avioni\u201c, kroz koji je […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245,116091],"class_list":["post-824117","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n